Dobro došli na Vikipediju,

slobodnu enciklopediju koju svako može da uređuje.

Napravi članak

Sjajan članak

Prosvetiteljstvo

Prosvetiteljstvo (ili doba razuma) je razdoblje od 1650-ih do 1780-ih tokom kojeg su intelektualne i kulturalne snage u Evropi davale naglasak razumu, analizi, i individualizmu nasuprot tradicionalnim linijama autoriteta. Promovisali su ga filozofi i lokalni intelektualci u urbanim kafanama, salonima i masonskim ložama. Zagovornici prosvetiteljstva dovodili su u pitanje i izazivali autoritet institucija koje su bile duboko ukorenjene u društvu, kao npr. Katoličke crkve i zalagali se za reformu društva utemeljenom na toleranciji, nauci i skepticizmu.

Pod uticajem ideja prosvetiteljstva, mnogi su se vladari sastajali s intelektualcima tog doba i pokušavali da primene njihove reforme, uvodeći princip tolerancije i prihvaćajući koegzistenciju različitih religija, započevši proces koji će se kasnije zvati prosvećeni apsolutizam. U istom razdoblju prosvetiteljstva zbivala se naučna revolucija, predvođena Isakom Njutnom. Nove ideje i verovanja širile su se kontinentom potencirane i povećanjem pismenosti usled udaljavanja od isključivo religijskih tekstova. Književna dela kao što su Volterov Filozofski rečnik (Dictionnaire philosophique, 1764) i Filozofska pisma (Lettres philosophiques, 1733) bili su revolucionarna štiva koja su širila ideale prosvetiteljstva. Neki od tih ideala pokazali su se vrlo uticajnim i odlučujućim tokom Francuske revolucije 1789. godine. Nakon revolucije usledio je suprotni intelektualni pokret poznat kao romantizam.

Ceo članak

Dobar članak

Fransisko Franko

Fransisko Franko (šp. Generalissimo Francisco Franco; puno ime: Francisco Paulino Hermenegildo Teódulo Franco y Bahamonde; Ferol, 4. decembar 1892 — Madrid, 20. novembar 1975) je bio diktator i šef španske države (u nekim delovima Španije od 1936, a na celoj teritoriji od 1939) sve do smrti 1975. godine. Poznat pod nadimkom „Vođa Španije“ (šp. Caudillo de España), službeno: „Vođa Španije po milosti Božijoj” (šp. Caudillo de España por la gracia de Dios), predsedavao je autoritarnom vladom Španije posle Španskog građanskog rata.

Rođen je u gradiću Ferol, u mornaričkoj porodici i sam je želeo da stupi u mornaricu ali se ipak uključio u pešadiju. U vojsci je brzo napredovao i sa 32 godine postao je najmlađi general u Evropi. Postao je direktor Vojne akademije u Saragosi, nakon čijeg zatvaranja je došao u sukob sa republikanskim vlastima. Istakao se gušenjem levičarskih ustanaka u Španiji 1934. Nakon što je 1936. vladu formirao levičarski Narodni front, došlo je do nemira širom zemlje. Franko se pridružio grupi oficira koji su se spremali da izvrše vojni puč i preuzmu vlast. Puč koji je trebalo da bude izvršen 18. jula nije uspeo i prerastao je u Španski građanski rat. Franko je uspeo da se nametne kao vođa pobunjenika i da dobije pomoć Trećeg rajha i Italije. Posle tri godine Frankovi nacionalisti su dobili rat. Franko je zaveo diktaturu, proglasio monarhiju, a sebe imenovao za regenta.

Ceo članak

Izabrani spisak

Spisak premijera Kanade

Premijer Kanade je državni zvaničnik koji službuje kao prvi ministar krune, predsedavajući Kabineta, a samim tim i šef vlade Kanade. Dvadeset troje osoba je obavljalo dužnost premijera, završno sa 2023. godinom. Zvanično, premijera imenuje generalni guverner Kanade, ali po ustavnoj konvenciji, premijer mora ostvariti političku podršku Donjeg doma Kanade. Inače, ovo je vođa poslaničkog kluba sa najvećim brojem mesta u domu. Ali ako tom lideru nedostaje podrška većine, generalni guverner može da imenuje drugog lidera koji ima tu podršku ili može da raspusti parlament i raspiše nove izbore. Prema ustavnoj konvenciji, premijeru pripada mesto u parlamentu, a od početka 20. veka precizirano je da se to odnosi na Donji dom.

Ceo članak

Nedavni događaji

Vesti

3. decembar — Predsednik Južne Koreje Jun Sukjol (na slici) proglasio ratno stanje u državi. Skupština ga je jednoglasno oborila glasovima svih 190 prisutnih od ukupno 300 poslanika, prilikom sednice u 1 ujutru. Vojska je izjavila da se ne povlači dok predsednik ne izda naređenje.
29. novembar — U Donjim Varagama kod Zubinog Potoka, eksplozija je oštetila kanal Ibar—Lepenac, što je dovelo do prekida vodosnabdevanja područja Kosova. Vlasti u Prištini su okarekterisale incident kao teroristički napad Srbije i uhapsili nekoliko Srba iz Zubinog Potoka.
28. novembar — Snage sirijske opozicije pod vođstvom Tahrir el Šama i Abu Muhamad el Džulanija su ušle u Alep u prvoj ofanzivi nakon primirja iz 2020.
26. novembar — Izrael i Liban su pristali na primirje od 60 dana čime bi bila obustavljena trenutna neprijateljstva.
21. novembar — Međunarodni krivični sud je izdao naloge za hapšenje premijera Izraela Benjamina Netanjahua, bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta i vođe Hamasa Mohameda Deifa u vezi s istragom ratnih zločina u Palestinskim teritorijama.
6. novembar — Donald Tramp je pobedio na izborima i dobio dovoljno elektorskih glasova za izbor 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
1. novembar — U urušavanju nadstrešnice ispred železničke stanice u Novom Sadu poginulo je 15 osoba, a dvoje je teško povređeno.

Na današnji dan

4. decembar

1533 — Ivan IV Grozni proglašen je za velikog kneza Moskve.
1563 — Održano je poslednje zasedanje Tridentskog sabora.
1639 — Engleski astronom Džeremaja Horoks je obavio prvo posmatranje prolaska Venere.
1970 — u Beogradu svečano otvorena deonica auto-puta kroz Beograd, most Gazela i Terazijski tunel.
1977 — Žan-Bedel Bokasa (na slici) krunisao se za cara Centralnoafričkog carstva.
1980 — U avionskoj nesreći blizu Lisabona, za koju se sumnja da je posledica sabotaže, poginuo premijer Portugala Fransisko Sa Karneiro.
1995 — Ministri inostranih poslova Evropske unije na sastanku u Briselu suspendovali sankcije Jugoslaviji, uvedene 1992.

Obližnji datumi:

Ostali događaji

Zanimljivosti

Da li ste znali

… da je Dunav druga po veličini reka u Evropi?
… da je Kraljevo prethodno nosilo naziv Karanovac?
… da se svakih 5 sekundi jedna osoba zarazi virusom side (na slici)?
… da se godišnje popije 135 miliona kubika kafe i da je među tečnostima na svetskom tržištu kafa na drugom mestu, odmah iza nafte?
… da su osušene banane četiri puta hranljivije od svežih?
… da se za novogodišnje praznike u Japanu razmeni oko četiri i po milijarde čestitki?
… da su se Evropljani plašili da jedu paradajz kada se prvi put pojavio na kontinentu?

Izabrana slika

Rakuni su porodica sisara iz reda zveri. Vrste iz ove porodice naseljavaju kontinente Novog sveta Severnu i Južnu Ameriku, a među njima su rakun, koatiji, kinkadžu, olingoi, olingito, kakomistl i prstenorepa mačka. Naseljavaju različita staništa i po pravilu su svaštojedi.

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.

Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 64 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 698.000 na srpskom.

Doprinosi

Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.

Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.

Zajednica

Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 393.921 korisnik otvorio nalog, a od toga su 2.303 aktivna. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.

Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.

Glavna strana