Glavna strana
F-16 fajting falkon
F-16 fajting falkon (engl. F-16 Fighting Falcon) je američki višenamenski lovački avion, sa jednim turbomlaznim motorom. Razvila ga je korporacija General Dynamics, za potrebe Američkog ratnog vazduhoplovstva. Zamišljen je kao laki, dnevni lovac, a vremenom je transformisan u uspešni višenamenski masovni borbeni avion. U stvari, započet je kao eksperimentalni program, a doživeo je masovnu serijsku proizvodnju, borbenog aviona multinacionalnog značaja. Proizvedeno je oko 4.400 primeraka, počevši od donošenja odluke 1976. godine, o serijskoj proizvodnji. U slučaju i da ih Američko ratno vazduhoplovstvo sasvim prestane kupovati, proizvodnja će se nastaviti, za inostrano tržište. General Dynamics je prodao ceo program F-16 fajting falkon (ceo posao), Lokidovoj korporaciji 1993. godine. Zatim je nastala nova firma Lokid Martin, posle Lokidovog spajanja sa Martin Marijetom 1995. godine.
F-16 fajting falkon je prioritetno avion za borbu u vazdušnom prostoru, sa brojnim revolucionarnim inovacijama, u odnosu na svoje prethodnike. Novine su dvostruka nastrešnica ulaza u usisnik (druga je strejk), naglašena jednodelna kupola poklopca kabine sa značajnim nadvišenjem iznad trupa za poboljšanje vidljivosti pilota, električne komande leta, podnošenje visokih opterećenja pilota u zavaljenom sedištu i sa smanjenom rezervom statičke stabilnosti, čime su poboljšane manevarske karakteristike aviona. Top M61 Vulkan, integrisan je u strukturu aviona, a spolja je obezbeđeno 11 linija za podvešavanje raznih borbenih tereta i dopunskih rezervoara goriva. F-16 Fajting falkon ima istorijsku ulogu u svetskoj vazduhoplovnoj istoriji, po uvedenom velikom broju novih tehnologija i sasvim novih prilaza u koncepciji i projektovanju borbenih aviona. Piloti interno nazivaju F-16 Fajting falkon „poskok”, pošto na njega asocira svojim izgledom.
Vršački zamak
Vršački zamak, takođe poznat kao Vršačka tvrđava i Vršačka kula, tvrđava je u Srbiji iz XV veka čiji se ostaci uzdižu na visini od 399 m nmv, na Vršačkom bregu iznad grada.
Smatra se da je kompleks zadužbina Đurđa Brankovića, nastala nakon pada Smedereva. Najočuvaniji deo tvrđave je donžon kula, ali su pronađeni, a zatim i obnovljeni ostaci bedema, palate, polukružne kule i peći. Tokom arheoloških istraživanja krajem XX veka, otkriven je veliki broj pokretnih nalaza. Zamak je često bio meta osvajanja i razaranja, naročito tokom XVI i XVIII veka, zbog čega su obavljeni obilni konzervatorsko-restauratorski radovi krajem XX i početkom XXI veka. Tom prilikom su Donžon kula, kao i određeni delovi bedema i kula, obnovljeni i dozidani.
Vršački zamak se nalazi pod zaštitom države i proglašen je nepokretnim kulturnim dobrom od velikog značaja i zaštićen kao spomenik kulture od 1948. godine.
Filmografija Andreja Tarkovskog
Filmografija Andreja Tarkovskog obuhvata studentske kratkometražne filmove, dugometražni dokumentarni film, igrane dugometražne filmove i napisane scenarije. Tarkovski je opisivan kao jedan od najboljih filmskih reditelja svih vremena
Andrej Tarkovski (1932 – 1986) bio je sovjetski filmski reditelj, scenarista, pisac i teoretičar filma. Režirao je nekoliko studentskih filmova, korežirao dokumentarni film i napisao nekoliko scenarija, kako za svoje filmove, tako i za filmove drugih reditelja. Režirao je dve pozorišne predstave i jednu radio produkciju. Igrao je manje glumačke uloge u nekoliko filmova i napisao dve knjige o filmskom stvaralaštvu.
Vesti
- 17. decembar — Najmanje 14 osoba je poginulo, a stotine su povrijeđene nakon što je zemljotres jačine 7,3 stepena po Rihteru pogodio pacifičku ostrvsku državu Vanuatu.
- 15. decembar — Ženska rukometna reprezentacija Norveške osvojila je Evropsko prvenstvo pobedivši u finalu Dansku rezultatom 31 : 23.
- 8. decembar — Sirijski pobunjenici su zauzeli Damask i proglasili pobedu nad snagama lojalnim predsedniku Asadu, koji je napustio Damask u pravcu Rusije, gde je narednog dana dobio politički azil.
- 8. decembar — Na konzistoriju u bazilici Sv. Petra u Vatikanu, papa Franja je dodelio titulu kardinala beogradskom nadbiskupu Laslu Nemetu, čime je on postao prvi kardinal Katoličke crkve iz Srbije.
- 3. decembar — Predsednik Južne Koreje Jun Sukjol proglasio ratno stanje u državi. Skupština ga je jednoglasno oborila glasovima svih 190 prisutnih od ukupno 300 poslanika.
- 29. novembar — U Donjim Varagama kod Zubinog Potoka, eksplozija je oštetila kanal Ibar—Lepenac, što je dovelo do prekida vodosnabdevanja područja Kosova. Vlasti u Prištini su okarekterisale incident kao teroristički napad Srbije i uhapsili nekoliko Srba iz Zubinog Potoka.
- 28. novembar — Snage sirijske opozicije pod vođstvom Tahrir el Šama i Abu Muhamad el Džulanija su ušle u Alep u prvoj ofanzivi nakon primirja iz 2020.
28. decembar
- 1836 — Španija priznala nezavisnost Meksika, koji su španski konkistadori osvojili 1526, razorivši državu Asteka.
- 1879 — U udesu putničkog voza na liniji Edinburg—Dandi u Škotskoj, koji se survao u reku kada je popustio most preko kojeg je prelazio, poginulo 90 ljudi.
- 1895 — U pariskom restoranu „Gran kafe” Luj i Ogist Limijer organizovala prvu filmsku projekciju.
- 1908 — U zemljotresu koji je razorio Mesinu, drugi po veličini grad na italijanskom ostrvu Siciliji, poginulo više od 82.000 ljudi.
- 1959 — U Vinči kod Beograda, pušten u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji.
- 1989 — Litvanija postala prva država Sovjetskog Saveza u kojoj je uveden višepartijski politički sistem.
- 2000 — Vlada Crne Gore usvojila Platformu za redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore na osnovu koje bi te dve federalne jedinice Jugoslavije trebalo da postanu suverene i nezavisne države.
Da li ste znali
- … da običaj da neveste u Zapadnim zemljama nose bele venčanice potekao od francuske kraljice Ane od Bretanje?
- … da je golf jedini sport igran na Mesecu?
- … da je čokolada reč astečkog porekla i znači gorka voda?
- … da je drvo sekvoja (na slici) dobilo ime po Sekvoji, poglavici naroda Čeroki?
- … da Betoven nikada nije naučio da množi ili deli?
- … da reč „akvarijum“ na latinskom znači „pojilo za stoku“?
- … da je Britanska imperija bila najveća imperija u svetskoj istoriji?
Vikipedija
Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.
Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 64,1 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 699.000 na srpskom.
Doprinosi
Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.
Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.
Zajednica
Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 397.881 korisnik otvorio nalog, a od toga je 2.509 aktivno. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.
Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.
Srodni projekti
- Vikirečnik slobodni rečnik
- Vikicitat slobodni citati
- Vikiknjige slobodne knjige
- Vikizvornik slobodna biblioteka
- Vikinovosti slobodne vesti
- Vikiverzitet slobodni materijali za učenje
- Vikivrste direktorijum vrsta
- Medijaviki razvoj viki softvera
- Vikipodaci slobodna baza znanja
- Vikiostava slobodno skladište medija
- Vikiputovanje slobodni vodič za putovanja
- Metaviki koordinacija zajednice