Vranci[1] ili kormorani (lat. Phalacrocoracidae) je porodica ptica koja se prema tradicionalnoj klasifikaciji svrstava u red nesita ili pelikana (lat. Pelecaniformes), a prema modernoj u red Suliformes[2].

Vranci
Vremenski raspon: kasni (gornji) paleogendanašnjost
moguće i ranije kasna (gornja) kreda
Mali šareni vranac
(Microcarbo melanoleucos)
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Potklasa:
Infraklasa:
Red:
Porodica:
Phalacrocoracidae

Rodovi

Prema klasifikaciji ITIS-a, porodica uključuje tri roda: Phalacrocorax, Leucocarbo i Microcarbo.[2] Postoje i drugačije klasifikacije, a prema jednoj od njih u okviru porodice se nalazi samo jedan rod Phalacrocorax, koji uključuje sve vrste, kojih ukupno ima 42, dok se prema drugim klasifikacijama porodica Phalacrocoracidae deli na više od tri roda.

Vranci vode aktivan način život. Imaju uspravno držanje, dugačak vrat i njihovi prsti su povezani plovnim kožicama. Veoma su dobri plivači i ronioci.

Perje odrasle ptice je sjajno crno sa belim mrljama na podbratku i obrazima, a ponekad je sa sjajno zelenim prelivom.[3]

Rasprostranjenost

uredi

Žive svuda po svetu osim u regionu srednjeg Pacifika.[3]

Stanište

uredi

Većina vrsta živi duž morskih obala, a neke vrste žive na kopnu pored slatkih voda.[3]

Ishrana

uredi

Vranci se hrane uglavnom ribom.[3]

Sistematika

uredi

Vranci su tradicionalno smeštani u red nesita (lat. Pelecaniformes).[1] Rod Phalacrocorax je uveo francuski zoolog Matiren Žak Brison 1760. godine sa velikim vranacem (Phalacrocorax carbo) kao tipskom vrstom.[4][5] Phalacrocorax je latinska reč za „kormorana”.[6] Rod sadrži 22 vrste uključujući jednu vrstu koja je izumrla u 19. veku.[7]

Vrste koje pripadaju porodici vranaca prema Priručniku ptica sveta (engl. Handbook of the Birds of the World):[8]

Podvrste

Zanimljivosti

uredi

Galerija

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b „Prilog II Zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva”. 
  2. ^ a b „Phalacrocoracidae Reichenbach, 1849”. ITIS. 
  3. ^ a b v g d Mikeš, Mihalj (2001). Velika enciklopedija životinja. Novi Sad. str. 201, 202. ISBN 978-86-489-0303-7. 
  4. ^ Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode Contenant la Division des Oiseaux en Ordres, Sections, Genres, Especes & leurs Variétés (na jeziku: French i Latin). Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 60, Vol. 6, p. 511. 
  5. ^ Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ur. (1979). Check-list of Birds of the World. Volume 1 (2nd izd.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. str. 163. 
  6. ^ Jobling, J.A. (2019). del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J.; Christie, D.A.; de Juana, E., ur. „Key to Scientific Names in Ornithology”. Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  7. ^ Gill, Frank; Donsker, David, ur. (2019). „Hamerkop, Shoebill, pelicans, boobies, cormorants”. World Bird List Version 9.1. International Ornithologists' Union. Pristupljeno 12. 4. 2019. 
  8. ^ Orta 1992
  9. ^ a b v g d đ Vasić, S.; D. V. Simić; Stanimirović; Karakašević; Šćiban; Ružić; Kulić; Kulić; Puzović. „Srpska nomenklatura ptica”. Arhivirano iz originala 11. 10. 2018. g. Pristupljeno 11. 10. 2018. 
  10. ^ a b v g „Zakon o potvrđivanju sporazuma o očuvanju afričko - evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa” (PDF). parlament.gov.rs. 
  11. ^ „The Liver Bird”. National Museums Liverpool. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
  NODES
chat 1
INTERN 3