Govedarstvo

Govedarstvo je najvažnija grana stočarstva. Obuhvata uzgoj goveda, bikova, jakova i zebua. Daje važne proizvode, poput mesa, mleka, kože, dlake i dr.

Najpovoljniji uslovi za razvoj ove grane su prvenstveno prostrane livade i pašnjaci. Može se izdvojiti kao: mlečno, mlečno-mesno i mesno govedarstvo.

Kao još jedan dodatni produkt ove grane stočarstva javlja se i stajsko đubrivo.

Mnoge industrijske grane su povezane sa govedarstvom kao: prehrambena industrija (prerada mesa i mlečnih proizvoda), modna industija (izrada odeće i obuće od kože).

Krava je osnova proizvodnje. Ona biljnu hranu prerađuje u meso i mleko. Bik biljnu hranu prerađuje u meso. Tele je potomak krave, i jako je bitan za buduću proizvodnju mleka i mesa.

Po broju goveda se ističu sledeće države: Indija, Rusija, SAD, Kina, Argentina i dr.

Klasifikacija

Postoje razne klasifikacije goveda, na osnovu različitih kriterijuma. Jedan od kriterijuma je kostitucija . Značaj ove klasifikacije je u tome što se na osnovu konstitucije može predvideti koje vrste goveda se lakše i brže mogu prilagoditi različitim spoljašnjim faktorima. Na osnovu spoljašnjeg izgleda i građe tela vršena je klasifikacija na osnovu konstitucije.

Tipovi kostitucije po Kulešovu

Postoje četiti osnovna tipa kostitucije(po Kulešovu):

Džerzej rasa goveda pripada finom tipu goveda

Gruba -Ovaj tip kostitucije karakteriše snažan kostur, snažan mišićni sistem, ali malo razvijen. Dlaka im je duga i gruba. Ovoj kostituciji pripadaju primitivne rase, kao što su: podolsko goveče, kolubarsko goveče i domaća buša.
Snažna - Imaju harmonično razvijene delove tela, glava je srednje veličine, trup je skladno razvijen u odnosu na zadnji deo tela, noge snažne, koža srednje debljine, obrasla gustom dlakom. Imaju dug životni vek. U ovu grupu se ubrajaju: Domaće šareno goveče, domaći simentalac
Fina - Glava ovih goveda je mala, tanak vrat, grudni koš razvijen po dubini, snažno su im razvijene mlečne žlezde. Kostur je tanak i čvrst koža tanka i elastična i obrasla nežnom dlakom. Manje su otporne, i zahtevaju posebne uslove smeštaja i nege. U ovu rasu se ubraja džerzej rasa goveda. U okviru fine konstitucije, javlja se još jedna varijanta pod nazivom prefinjena . Karakteristična je po nežnoj građi. Biološki su neotporne, pa im je znatno smanjena reproduktivna sposovnost.
Limfatična - Karakteristična je za životinje za tov. Imaju kratak i širok vrat, kratku i široku glavu i razvijeno mišićno tkivo. Naročito su im razvijene grudi i sapi. Koža im je meka i debela zbog razvijenog potkožnog tkiva. U ovu grupu se ubrajaju: šorthorn i hereford.

Tipovi konstitucije po Dirstu

Po Dirstu postoje dva tipa konstitucije:

Respiratorni - Ima dug, dubok i uzan grudni koš. Telo im je klinastog oblika, prednji deo im je manje razvijen od zadnjeg. Zbog razvojenosti mlečnih žlezda, ovaj tip je specijalizovan za proizvodnju mleka. Karakterističan je za planinska područija.
Digestivni - Goveda imaju cilindrični oblik tela, proporcijalno razvijen. Karakterisitčna ima je ranostasnost, pa se uglavnom proizvode u svrhu proizvodnje mesa.

Tipovi goveda

Stočarska zvona

Nagradno zvono Zavoda za poljoprivredu ”Stig” iz Požarevca (Poljoprivredni muzej u Kulpinu)

Radni

Karakteristika ovog tipa je gruba kostitucija. To su krupna goveda, nastala u ekstenzivnim uslovima poljoprivrede. Imaju snažan kostur i jake mišiće, a mlečnost im je mala.

Predstavnik ovog tipa je podolsko goveče, kolubarsko goveče čiji se broj goveda znatno smanjuje.

Kombinovani

Nastao od radnog govečeta, kada je potreba za proizvodnju mleka i mesa bila veća. Goveda ovog tipa su skladnije građe, dugog veka korišćenja i snažne konstitucije.

Ovaj tip goveda je najrasprostranjeniji u našoj zemlji. Tu se ubrajaju simentalsko goveče i domaće šareno.

Mlečni

Nastao je dugogodišnjom selekciom velikog broja generacija.Ovaj tip ima specifičnu građu tela.Pripada finoj konstituciji, sa izrazito razvijenim zadnjim delom sapi, kao podloga mlečnoj žlezdi(vime).Koristi se za intezivnu proizvodnju mleka.

Predstavnik ovog tipa je grupa crno-belih (frizijska rasa) goveda.

Tovni

Nastao od kombinovanog tipa primenom selekcije prema spoljašnjem izgledu. Karakteriše ih razvijen trup, sa dobro razvijenim vratom, grudnim košem, dugim leđima. Oblik tela im je valjkast, noge kratke. Meso je kvalitetno. Mlečnost krava ovog tipa je niska, krave tovnih rasa se ne muzu, a mleko se koristi samo za othranjivanje teladi.

Predstavnik ovog tipa je engleska tovna rasa (šorthorn).

Statistika

Godine 1990. globalno je proizvedeno 479.164.095 l mleka, dok je 2004. proizvedeno 515.837.000 l. U spomenutim godinama u Evropi je proizvedeno 168.752.932 l odnosno 155.584.900 l. Od 1990. do 2004. zabeležen je pad u proizvodnji mleka u Evropi.^{[traži se izvor]}

Godine 1990. globalno je proizvedeno 53.432.841 kg mesa, dok je 2004. proizvedeno 58.702.028 kg. U spomenutim godinama u Evropi je proizvedeno 11.253.484 kg odnosno 8.721.702 kg mesa.^{[traži se izvor]}

Vidi još

Stočarstvo

Literatura

Dr. Novica Mitić, Dr. Jože Ferčej, Dr. Damjan Zeremski, Dr. Ljubomir Lazarević: Govedarstvo morfološko delo
Radomir Jovanović,Bogoljub Simović,Miroslava Milojić: Stočarstvo sa ishranom
Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd
Stemić Milomir, Jaćimović Bratislav (2006): Osnovi agrarne geografije, Jantar grupa, Zemun