Zamenica

реч која замењује друге речи

Zamenice (ijek. zamjenice) predstavljaju jednu od promenljivih vrsta reči. One se odnose na lica, stvari, osobine, odnosno zamenjuju imenice ili prideve. Dele se na imeničke i pridevske.

Imeničke zamenice se dele na lične i nelične. Lične su ja, ti, on, mi, vi, oni, a nelične se dele na upitne (ko, šta), odrične (niko, ništa), neodređene (neko, nešto), opšte (svako, svašta) i ostale (iko, išta, bilo ko, bilo šta, ma ko, ma šta, ko god, šta god). Pridevske zamenice se dele na prisvojne, pokazne, upitno-odnosne, odrične, neodređene, opšte i ostale.

Imeničke zamenice

uredi

Imeničke zamenice zamenjuju imenice. U rečenici su samostalne, a vrše službu subjekta ili objekta. Imeničke zamenice se dele na:

  • Lične
  • Nelične

Lične imeničke zamenice

uredi

Lične imeničke zamenice imaju rod (muški, ženski ili srednji) i broj (jednina ili množina).

Jednina:

  • 1. ja
  • 2. ti
  • 3. on (muški rod), ona (ženski rod), ono (srednji rod)

Množina:

  • 1. mi
  • 2. vi/Vi (zamenica za persiranje)
  • 3. oni (muški rod), one (ženski rod), ona (srednji rod)

Povratna lična zamenica za sva lica (promena po padežima):

  • Nominativ: -
  • Genitiv: sebe
  • Dativ: sebi
  • Akuzativ: sebe/se
  • Vokativ: -
  • Instrumental: sobom
  • Lokativ: sebi

Nelične imeničke zamenice

uredi

Nelične imeničke zamenice ne razlikuju lica i imaju jedan oblik koji se koristi za oba broja i sva tri roda. Dele se na:

  • upitno-odnosne (ko, šta)
  • neodređene (neko, nešto)
  • odrične (niko, ništa)
  • opšte (svako, svašta)

Pridevske zamenice

uredi

Pridevske zamenice zamenjuju prideve. U rečenici su nesamostalne reči i imaju funkciju atributa ili dela imenskog predikata. Kao i pridevi, slažu se sa imenicom u rodu, broju i padežu.

Pridevske zamenice se dele na:

  • Prisvojne (posesivne)
  • Pokazne
  • Upitne - odnosne
  • Neodređene
  • Odrične
  • Opšte

Prisvojne zamenice.

uredi

Prisvojne (posesivne) pridevske zamenice označavaju pripadanje bića i predmeta pojedinim licima.

Jednina:

  • 1. lice: moj, moja, moje; moji, moje, moja;
  • 2. lice: tvoj, tvoja, tvoje; tvoji, tvoje, tvoja;
  • 3. lice: njegov, njegova, njegovo; njegovi, njegove, njegova.

Množina:

  • 1. lice: naš, naša, naše; naši, naše, naša;
  • 2. lice: vaš, vaša, vaše; vaši, vaše, vaša;
  • 3. lice: njihov, njihova, njihovo; njihovi, njihove, njihova.

Povratne prisvojne zamenice označavaju da objekat pripada subjektu:

  • jednina: svoj, svoja, svoje;
  • množina: svoji, svoje, svoja.

Pokazne zamenice

uredi

Ovim zamenicama se upućuje na bića i predmete i njihove osobine.

1. lice:

  • za bića i predmete: ovaj, ova, ovo; ovi, ove, ova;
  • za veličinu: ovoliki, ovolika, ovoliko; ovoliki, ovolike, ovolika;
  • za osobinu: ovakav, ovakva, ovakvo; ovakvi, ovakve, ovakva;

2. lice:

  • za bića i predmete: taj, ta, to; ti, te, ta;
  • za veličinu: toliki, tolika, toliko; toliki, tolike, tolika;
  • za osobinu: takav, takva, takvo; takvi, takve, takva;

3. lice:

  • za bića i predmete: onaj, ona, ono; oni, one, ona;
  • za veličinu: onoliki, onolika, onoliko; onoliki, onolike, onolika;
  • za osobinu: onakav, onakva, onakvo; onakvi, onakve, onakva;

Upitno - odnosne zamenice

uredi

Upitne i odnosne zamenice imaju iste oblike, ali različita značenja u rečenici. Upitne zamenice se koriste u upitnim rečenicama, a odnosne se odnose na neku drugu reč u rečenici.

Primer:

  • Čija je ovo knjiga? (upitna zamenica u upitnoj rečenici)
  • Čitam knjigu koju je napisao Branko Ćopić. (odnosna zamenica)
  • za bića i stvari: koji, koja, koje; koji, koje, koja;
  • za veličinu: koliki, kolika, koliko; koliki, kolike, kolika;
  • za osobinu: kakav, kakva, kakvo; kakvi, kakve, kakva;
  • za pripadnost: čiji, čija, čije; čiji, čije, čija;

Neodređene zamenice

uredi

Neodređene pridevske zamenice ukazuju na nepoznatu ličnost ili predmet, nepoznate osobine imenice uz koju stoje.

  • za stvari i bića: neki, neka, neko; neki, neke, neka;
  • za veličinu: nekolik, nekolika, nekoliko; nekoliki, nekolike, nekolika;
  • za osobinu: nekakav, nekakva, nekakvo; nekakvi, nekakve, nekakva;
  • za pripadnost: nečiji, nečija, nečije; nečiji, nečije, nečija;

Odrične zamenice

uredi

Odrične pridevske zamenice odriču da se nekog ili nečeg tiče ono što se iznosi u rečenici.

  • za stvari i bića: nikoji, nikoja, nikoje; nikoji, nikoje, nikoja;
  • za osobinu: nikakav, nikakva, nikakvo; nikakvi, nikakve, nikakva;
  • za pripadnost: ničiji, ničija, ničije; ničiji, ničije, ničija;

Opšte zamenice

uredi

Opšte pridevske zamenice upućuju na sva lica, predmete i osobine o kojima se govori.

  • za stvari i bića: svaki, svaka, svako; svaki, svake, svaka;
  • za osobinu: svakakav, svakakva, svakakvo; svakakvi, svakakve, svakakva;
  • za pripadnost: svačiji, svačija, svačije; svačiji, svačije, svačija;
  • ma koji, ma čiji, ma kakav, ma koliki
  • bilo koji, bilo čiji, bilo kakav, bilo koliko
  • koji god, čiji god, kakav god, koliki god

Vidi još

uredi
  NODES