Ostrvo

Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Ostrvo (višeznačna odrednica).

Ostrvo je deo kopna manji od kontinenta a veći od hrida (stene, grebena). Može se nalaziti u reci, jezeru ili moru. Postoje dve glavne vrste ostrva u moru: kontinentalna i okeanska ostrva. Postoje i veštačka ostrva (ostrva koje je napravio čovek).

Snimak iz vazduha Sedeooga, ostrva u privatnom vlasništvu koje pripada grupi ostrva Haligen u Nemačkoj.

Ostrvo Vejk

U svetu postoji oko 900.000 zvaničnih ostrva. Ovaj broj se sastoji od svih zvanično prijavljenih ostrva svake zemlje. Ukupan broj ostrva u svetu je nepoznat. Možda postoje stotine hiljada malih ostrva koja su nepoznata i neprebrojana. Broj morskih ostrva u svetu procenjuje se na više od 200.000. Ukupna površina svetskih morskih ostrva je oko 9.963.000 kvadratnih kilometara, što je slično području Kanade i čini otprilike 1/15 (ili 6,7%) ukupne kopnene površine Zemlje.

Definicija

Prema definiciji koja je utemeljena na preporukama Međunarodne hidrografske organizacije (International Hydrographic Organization) ostrvo je deo kopna okružen morem sa svih strana.

Podela po površini:

• Ostrvo je sve do kopna potpuno okruženo vodenom prostranstvom, površine preko 1 km²
• Ostrvce je kopno potpuno okruženo vodenom prostranstvom, površine od 0.01 do 1 km²
• Hridi i grebeni su površina manjih od 0.01 km².

Nastajanje ostrva

Kontinentalna ostrva

Nalaze se blizu kopna. Odvojili su se od kopna zbog podizanja nivoa okeana nakon otapanja glečera u pleistocenu.

Okeanska ostrva

Nalaze se dalje od kopna. Nastala su usled tektonskog podizanja morskog dna ili nagomilavanja vulkanskog materijala. U tropskim oblastima su nastala nagomilavanjem korala.

Najveća ostrva Evrope

1. Velika Britanija (Britanija) – 215 325 km²
2. Island (Island) – 102 819 km²
3. Irska (Britanija, Irska) – 83 849 km²
4. Severno ostrvo (Rusija) – 48 904 km²
5. Špicberg (Norveška) – 39 044 km²
6. Južno ostrvo (Rusija) – 33 275 km²
7. Sicilija (Italija) – 25 426 km²
8. Sardinija (Italija) – 23 813 km²
9. Severoistočna zemlja (Norveška) – 14 530 km²
10. Kipar (Kipar) – 9 251 km²

Klasifikacija ostrva

Klasifikacija tipova ostrva u uskoj je vezi sa karakterom i genezom obala.

Prema opštoj podeli ostrva se dele na dve velike grupe: kontinentalna i samostalna.

Kontinentalna ostrva su nekadašnji delovi kopna (kontinenata) koji su delimično spušteni i potopljeni pod morski nivo usled različitih uzroka. Geološki sastav i tektonska struktura ovih ostrva ukazuje da su ona bila deo obližnjeg kopna. Ona se mogu podeliti prema položaju koga zauzimaju u okviru basena i prema genezi. Prema položaju postoje pribrežna i šelfska. Pribrežna ostrva nalaze se u neposrednoj blizini obala dok su šelfska uglavnom razbacana po kontinentalnom šelfu.

Prema načinu postanka kontinentalna ostrva mogu biti tektonska, akumulativna i abraziona.

Kontinentalna tektonska ostrva postala su na ingresionim obalama usled spuštanja i potapanja pod morski nivo oblika tektonskog reljefa. Tektonska rasedna ostrva su delovi horstova koji su ostali iznad nivoa mora. Ova ostrva pripadaju ingresionim rasednim obalama. Izrazit primer ovog tipa su Kikladska ostrva koja su delovi potonulog egejskog kopna koje je razbijeno radijalnim pokretima u pleistocenu. Tektonska nabrana ostrva su ona ostrva u čijoj strukturi postoje antiklinale, čiji svodovi predstavljaju ostrva. Primer ovih ostrva su dalmatinska ostrva.

Kontinentalna akumulativna ostrva izgrađena su od nanosnog materijala koji je produkt nekog erozivnog procesa. Potapanjem nižih delova akumuliranog materijala formirana su ostrva. Tako su potapanjem nižih delova morenskog materijala, koji je nanesen lednicima za vreme Ledenog doba, postala akumulativna glacijalna ostrva. Ovakvih ostrva ima na obalama Skandinavije. Akumulativna rečna ostrva su rečna nanosna uzvišenja iznad morskog nivoa akumulirana uglavnom na deltama velikih reka. Potapanjem nižih delova peskovitih eolskih oblika (dine i peskoviti bedemi) nastaju akumulativna eolska ostrva. Ovakvih ostrva ima puno na jugoistočnoj obali Aralskog jezera. Akumulativna abraziona ostrva sastavljena su od materijala koji je postao abradiranjem obala i klifa. Ovom tipu pripadaju ostrva koja ulaze u sastav litoralnih kordona i barova.

Kontinentalna abraziona ostrva nastaju u procesu mehaničkog rada talasa. Talasi se ruše o obalu i klif, abradiraju ih i unazadno pomeraju. Dugotrajnim delovanjem tog rušilačkog rada od nekadašnjeg klifa zaostaju pojedini istureni stenoviti ostenjaci koji štrče iznad morske površine u vidu manjih stenovitih ostrva. Abrazija postupno nastavlja da uništava ova stenovita ostrva tako da od njih zaostaju samo stenoviti sprudovi i školjevi. Ovakva ostrva veoma su brojna na jadranskoj obali. Izrazit primer je ostrvo Sveti Nikola kod Budve.

Samostalna ostrva razbacana su po pučini i javljaju se gotovo u svim delovima basena. Prema načinu postanka ona mogu biti vulkanska i koralna.

Vulkanska ostrva postala su submarinskim vulkanskim erupcijama. Narastanjem, podmorske vulkanske kupe javljaju se iznad nivoa mora u vidu ostrva. Postoje vulkanska ostrva koja su i dalje u aktivnoj fazi vulkanizma (Havajska ostrva) ali i ona kod kojih je vulkanska aktivnost završena (Brusnik i Jabuka u Jadranskom moru). Stare vulkanske kupe mogu delovanjem abrazije da budu delimično razorene i dovedene u stadijum kaldere. Prodiranjem mora u nekadašnji krater on se preobražava u zaliv. Takva ostrva su Santorin (Egejsko more) i Sen Pol u Indijskom okeanu. Vulkanska ostrva u Atlantskom okeanu su Azorska, Tristan da Kunja, Sveta Jelena itd. Poznata vulkanska ostrva u Indijskom okeanu su Novi Amsterdam, Kergelen, Maskarenska ostrva i dr.

Koralska ostrva nastaju narastanjem koralskih kolonija u tropskom pojasu Indijskog i Tihog okeana. Ovom tipu ostrva pripadaju Maldivska, Lakadivska, Kokosova ostrva, ostrvo Čagos, veći deo Andamanskih ostrva itd. Koralska ostrva dele se na koralske sprudove i atole.

Koralski sprudovi imaju oblik izduženih, niskih barijera koje se pružaju duž tropskih obala. Atoli su ostrva u obliku prstena postala oko potonulih vulkanskih kupa. Unutar njih nalaze se zatvorene lagune čija je dubina do 100 m. Atoli su uglavnom neznatne visine, izuzev ako su izdignuti tektonskim pokretima, dok im prečnik može dostići čak 50 km. Najviše ih ima u Tihom okeanu, pogotovo u Karolinskom i Maršalskom arhipelagu.

Galerija

• 
  Velika Britanija
• 
  Irska
• 
  Severno ostrvo
• 
  Špicberg (Svalbard)

Vidi još

• Rečno ostrvo (ili ada)
• Spisak najvećih ostrva na svetu

Literatura

• Enciklopedija prirode Evrope. ISBN 978-86-84213-70-1. 
• Atkinson, Larry P.; Lee, Thomas N.; Blanton, Jackson O.; Chandler, William S. (30. 5. 1983). „Climatology of the southeastern United States continental shelf waters”. Journal of Geophysical Research: Oceans. 88 (C8): 4705—4718. Bibcode:1983JGR....88.4705A. doi:10.1029/JC088iC08p04705. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• de Haas, Henk; van Weering, Tjeerd C.E; de Stigter, Henko (mart 2002). „Organic carbon in shelf seas: sinks or sources, processes and products”. Continental Shelf Research. 22 (5): 691—717. Bibcode:2002CSR....22..691D. doi:10.1016/S0278-4343(01)00093-0. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „shelf break – geology”. Encyclopædia Britannica. 
• Figueiredo, Alberto Garcia; Pacheco, Carlos Eduardo Pereira; de Vasconcelos, Sérgio Cadena; da Silva, Fabiano Tavares (2016). „Continental Shelf Geomorphology and Sedimentology”. Geology and Geomorphology: 13—31. ISBN 9788535284447. doi:10.1016/B978-85-352-8444-7.50009-3. 
• Gattuso, Jean-Pierre; Gentili, B.; Duarte, C. M.; Kleypas, J. A.; Middelburg, J. J.; Antoine, D. (2006). „Light availability in the coastal ocean: impact on the distribution of benthic photosynthetic organisms and their contribution to primary production”. Biogeosciences. European Geosciences Union. 3 (4): 489—513. Bibcode:2006BGeo....3..489G. S2CID 13715554. doi:10.5194/bg-3-489-2006. hal-00330315. Pristupljeno 1. 7. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Gross, M. Grant (1972). Oceanography: A View of the Earth. Englewood Cliffs: Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-629659-1. Pristupljeno 12. 1. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Guihou, K.; Polton, J.; Harle, J.; Wakelin, S.; O'Dea, E.; Holt, J. (januar 2018). „Kilometric Scale Modeling of the North West European Shelf Seas: Exploring the Spatial and Temporal Variability of Internal Tides: MODELING OF THE ATLANTIC EUROPEAN SHELF”. Journal of Geophysical Research: Oceans. 123 (1): 688—707. doi:10.1002/2017JC012960. hdl:11336/100068 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Han, Weiqing; McCreary, Julian P. (15. 1. 2001). „Modeling salinity distributions in the Indian Ocean”. Journal of Geophysical Research: Oceans. 106 (C1): 859—877. Bibcode:2001JGR...106..859H. doi:10.1029/2000JC000316 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Harris, P.T.; Macmillan-Lawler, M.; Rupp, J.; Baker, E.K. (jun 2014). „Geomorphology of the oceans”. Marine Geology. 352: 4—24. Bibcode:2014MGeol.352....4H. doi:10.1016/j.margeo.2014.01.011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Jackson, Julia A., ur. (1997). Glossary of geology (Fourth izd.). Alexandria, Virginia: American Geological Institute. ISBN 0922152349. 
• Montero-Serra, Ignasi; Edwards, Martin; Genner, Martin J. (januar 2015). „Warming shelf seas drive the subtropicalization of European pelagic fish communities”. Global Change Biology. 21 (1): 144—153. Bibcode:2015GCBio..21..144M. PMID 25230844. S2CID 25834528. doi:10.1111/gcb.12747. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Morley, Simon A.; Barnes, David K. A.; Dunn, Michael J. (17. 1. 2019). „Predicting Which Species Succeed in Climate-Forced Polar Seas”. Frontiers in Marine Science. 5: 507. doi:10.3389/fmars.2018.00507 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Muelbert, José H.; Acha, Marcelo; Mianzan, Hermes; Guerrero, Raúl; Reta, Raúl; Braga, Elisabete S.; Garcia, Virginia M.T.; Berasategui, Alejandro; Gomez-Erache, Mónica; Ramírez, Fernando (jul 2008). „Biological, physical and chemical properties at the Subtropical Shelf Front Zone in the SW Atlantic Continental Shelf”. Continental Shelf Research. 28 (13): 1662—1673. Bibcode:2008CSR....28.1662M. doi:10.1016/j.csr.2007.08.011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• O’Callaghan, Joanne; Stevens, Craig; Roughan, Moninya; Cornelisen, Chris; Sutton, Philip; Garrett, Sally; Giorli, Giacomo; Smith, Robert O.; Currie, Kim I.; Suanda, Sutara H.; Williams, Michael; Bowen, Melissa; Fernandez, Denise; Vennell, Ross; Knight, Benjamin R.; Barter, Paul; McComb, Peter; Oliver, Megan; Livingston, Mary; Tellier, Pierre; Meissner, Anna; Brewer, Mike; Gall, Mark; Nodder, Scott D.; Decima, Moira; Souza, Joao; Forcén-Vazquez, Aitana; Gardiner, Sarah; Paul-Burke, Kura; Chiswell, Stephen; Roberts, Jim; Hayden, Barb; Biggs, Barry; Macdonald, Helen (26. 3. 2019). „Developing an Integrated Ocean Observing System for New Zealand”. Frontiers in Marine Science. 6: 143. doi:10.3389/fmars.2019.00143 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Pinet, Paul R. (2003). Invitation to Oceanography. Boston: Jones & Bartlett Learning. ISBN 978-0-7637-2136-7. Pristupljeno 13. 1. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Stevens, Craig L.; O’Callaghan, Joanne M.; Chiswell, Stephen M.; Hadfield, Mark G. (2. 1. 2021). „Physical oceanography of New Zealand/Aotearoa shelf seas – a review”. New Zealand Journal of Marine and Freshwater Research. 55 (1): 6—45. doi:10.1080/00288330.2019.1588746 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Tyson, R. V.; Pearson, T. H. (1991). „Modern and ancient continental shelf anoxia: an overview”. Geological Society, London, Special Publications. 58 (1): 1—24. Bibcode:1991GSLSP..58....1T. S2CID 140633845. doi:10.1144/GSL.SP.1991.058.01.01. 
• „Treaty Series – Convention on the Continental Shelf, 1958” (PDF). United Nations. 1958-04-29. Pristupljeno 2016-01-13. 
• Wellner, J.S.; Heroy, D.C.; Anderson, J.B. (april 2006). „The death mask of the antarctic ice sheet: Comparison of glacial geomorphic features across the continental shelf”. Geomorphology. 75 (1–2): 157—171. Bibcode:2006Geomo..75..157W. doi:10.1016/j.geomorph.2005.05.015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• Definicija ostrva
• Spisak ostrva Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. februar 2008)