Википедија

Шејн (film)

амерички вестерн из 1953.

Šejn (engl. Shane) je američki klasični vestern film[1] iz 1953. sniman u Tehnikoloru u režiji Džordža Stivensa. Film je napisao Alan Bertram Gatri Mlađi kao adaptaciju istoimenog petparačkog romana Džeka Šejfera iz 1949. godine.[2][3] Radnja filma, smeštena na kraju devetnaestog veka, prati eponimnog revolveraša Šejna (Alan Lad) i njegov pokušaj da zaštiti farmersku porodicu od okrutnog stočarskog barona koji želi da im ukrade imanje.[4] Glavne uloge sa Alanom Ladom, takođe tumače Džin Artur, Van Heflin, Brendon de Vajld i Džek Palans.[5][6]

Šejn
Jugoslovenski poster filma
Izvorni naslovShane
Žanrvestern
RežijaDžordž Stivens
Scenario
ProducentDžordž Stivens
Temelji se na Shane (1949)
Glavne ulogeAlan Lad
Džin Artur
Van Heflin
MuzikaViktor Jang
SnimateljLojal Grigs
MontažaVilijam Hornbek
Tom Makadu
StudioParamount Pictures
Godina1953.
Trajanje118 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet1,5 miliona dolara
Zarada9 miliona dolara
IMDb veza

Šejn je bio kritički i komercijalni uspeh, na iznenađenje Džordža Stivensa i producenata iz studija Paramaunt.[7] Film je nominovan za šest Oskara od kojih je dobio jedan, za najbolju fotografiju.[8] Danas se Šejn smatra jednim od najboljih vesterna svih vremena zbog svog filozofskog pristupa nenasilju, kinematografije i doprinosa razvitku žanra revizionističkog vesterna.[9]

Šejn se pronašao na šest lista Američkog filmskog instituta uključujući 100 najboljih filmova, 10 najboljih vesterna i 100 najboljih heroja i negativaca. Kongresna biblioteka Sjedinjenih Američkih Država je 1993. godine odabrala ovaj film za Nacionalni registar filmova kao „kulturološki, istorijski ili estetski značajan"[10]

Radnja

uredi

Šejn (Alan Lad), lakonski[11] revolveraš sa misterioznom prošlošću, dojaše u izolovanu dolinu na teritoriji Vajominga 1889. godine.

Šejn biva unajmljen da pomogne na farmi od strane rančera Džoa Stereta (Van Heflin), koji vodi domaćinstvo sa svojom suprugom Marijan (Džin Artur) i njihovim maloletnim sinom Džoijem (Brendon de Vajld). Staret govori Šejnu da se protiv naseljenika u dolini vodi rat zastrašivanja od strane stočarskog barona Rufusa Rajkera (Emil Majer) za njihovu zemlju. Iako su Steretovi svoju zemlju dobili od države po Zakonu o seoskom domaćinstvu, Rajter je unajmio plaćenike da ih zastraše i oteraju iz doline.

Pri odlasku u grad po namirnice, Šejn ulazi u salun gde biva provociran od strane Krisa Kaloveja (Ben Džonson), jednog od Rajkerovih plaćenika. Kalovej prosipa piće po Šejnu, ali Šejn izbegava sukob i odlazi. Pri njegovom sledećem odlasku u grad sa Staretovima i drugim domaćinima, Šejn ponovo biva provociran od strane Kaloveja, ali ga ovog puta nokautira nakon čega on i Staret ulaze u tuču sa ostatkom Rajkerovih ljudi iz koje izlaze kao pobednici. Rajker obećava da će sledeća borba biti oružjem. Rajker unajmljuje Džeka Vilsona (Džek Palans), beskrupuloznog i ozloglašenog veštog revolveraša da ubije Šejna. Džoi se divi Šejnu, na veliko žaljenje njegove majke, nakon što mu je Šejn pokazao svoje streljačke veštine.

Vilson ismeva Frenka „Stounvola“ Torija (Eliša Kuk Mlađi), temperamentnog domaćina i bivšeg borca za Konfederaciju, i provocira ga da potegne pištolj, nakon čega ga ubija ispred saluna. Na Torijevoj sahrani, doseljenici razgovaraju o napuštanju svoje borbe i napuštanju doline; ali nakon što su videli da je jedno od njihovih imanja uništeno u požaru koji su podmetnuli Rajkerovi ljudi, oni pronalaze hrabrost da nastave borbu.

Sa ciljem da ga ubije, Rajker poziva Stareta na sastanak u salunu, navodno da pregovara o nagodbi. Kalovej, koji više nije lojalan Rajkeru, upozorava Šejna na zamku. Rešen da zaštiti Stareta od zasede, Šejn interveniše, nokautirajući Stareta da bi ga sprečio da ode. Šejn odlazi do grada, a Džoi ga prati da gleda okršaj. Šejn ubija Vilsona, Rajkera i Rajkerovog brata, ali biva ustreljen tokom pucnjave. Napolju, Šejn vidi Džoija, koji primećuje da Šejn krvari. U završnoj sceni, Šejn, ranjen, se oprašta od Steretovih i odjaše u dolinu, ignorišući Džoijeve očajničke povike: „Šejn, vrati se!”

Uloge

uredi

Kasting

uredi

Reditelj Džordž Stivens je originalno želeo da ulogu revolveraša Šejna tumači Montgomeri Klift, a Vilijama Holdena i Ketrin Hepbern za uloge bračnog para Steret. Holdenova nemogućnost da glumi u filmu je skoro otkazala produkciju na filmu. Stivens je, ne želevši da prekine produkciju, tražio od izvršnog direktora Paramaunt pikčersa Janga Frenka Frimena spisak dostupnih glumaca; u roku od tri minuta odabrao je Alana Lada, Van Heflina i Džin Artur.[12][13]

Uloga Marijan Steret, matrijarha porodice Steret, bila je prva uloga Džin Artur koja je usledila nakon petogodišnje pauze. Ona je prihvatila ulogu na zahtev režisera, Džordža Stivensa, koji je sa njom sarađivao ranije na komedijama The Talk of the Town sa Kerijem Grantom i Ronaldom Kolmanom, i The More the Merrier za koji je dobila svoju jedinu nominaciju za Oskara. Nakon uloge u filmu Šejn, Džin nije više glumila u dugometražnim filmovima.[14]

Upitan nakon izlaska filma da li mu se film dopada, autor originalnog romana Džek Šejfer, rekao je da je uživao u svim aspektima filma „osim onog nerasta“, misleći na Lada koji je visok sto šezdeset i osam centimetara.[15] Šefer je 1989. godine, za časopis Oberlin alumnaj, rekao da je njegov lik Šejna trebalo da bude „mračna, smrtonosna osoba“ i da se nadao da će ga glumiti Džordž Raft.[16]

Produkcija

uredi
 
Fotografija sa snimanja Šejna.

Šejn je u to vreme bio skup projekat za vestern filmove sa cenom od 3,1 dolara miliona.[17] Bio je to prvi film koji će biti prikazivan u ravnom vajdskrinu, formatu koji je Paramaunt izmislio kako bi publici ponudio širu panoramu nego što bi to mogla da pruži televizija.[18]

Iako nikada nije eksplicitno navedeno, osnovni elementi zapleta Šejna su izvedeni iz rata u okrugu Džonson u Vajomingu iz 1892. godine, arhetipskog sukoba stočara i domaćina, koji je takođe poslužio kao pozadina za Virdžinijanu i Vrata raja.[19]

Alan Lad je pristupio na rad na filmu Šejn pred kraj njegovog ugovora sa studiom Paramaunt i Šejn je bio poslednji film u kojem je Lad glumio za taj studio.

Prirodno okruženje su visoke ravnice u blizini Džeksona, Vajoming, a mnogi snimci prikazuju masiv Grand Tejton koji se nazire u neposrednoj blizini. Izmišljeni grad i Staretovo imanje izgrađeni su za film u blizini Kelija, u dolini Džekson Hol, i srušeni nakon što je snimanje završeno. Jedna starinska struktura koja se nakratko pojavila u filmu, koliba Ernija Rajta (koju meštani sada popularno nazivaju „Šejn koliba“) i dalje stoji, ali stalno propada zbog toga što je Služba nacionalnih parkova klasifikuje kao „ruševinu“.[20]

Lad nije voleo oružje i nije mu bilo prijatno; Šejnova demonstracija pucanja za Džoija zahtevala je 116 poteza.[21] Pažljiv pregled Šejnove demonstracije umeća oružja Džoiju pokazuje da Alan Lad puca zatvorenih očiju. Kasnije, u borbi u salonu, Ladov pištolj je uperen daleko od čoveka u koga puca, posebno u poslednjoj sceni u kojoj on ubija Rajkerovog brata. Palans je bio nervozan oko konja i imao je velikih poteškoća sa jahanjem i silaženjem. Posle mnogo pokušaja, konačno je izveo besprekoran silazak, koji je Stivens zatim koristio za sve silaske sa konja Vilsonovog lika i trčanje u obrnutom smeru. Palans je izgledao tako nespretno na konju da je Stivens bio primoran da zameni Vilsonovu uvodnu vožnju u grad tokom koje jaše svog konja u galopu Palansom koji je jahao tempom šetnje.[22] Stivens je kasnije primetio da je promena zapravo učinila Vilsonov ulazak dramatičnijim i više pretećim.[23]

Poslednja scena, u kojoj ranjeni Šejn objašnjava izbezumljenom Džoiju zašto mora da ode („Ne postoji život sa ubistvom“), bila je dirljiva za celu glumačku ekipu, osim Brendona de Vajlda. „Svaki put kada je Lad izgovorio svoje oproštajne reči, de Vajld je prekrstio oči i isplazio jezik, što je Lada nasmejalo. Konačno, Lad je pozvao dečakovog oca i kazao mu: „Neka dete prestane ili ću ga izlupati po glavi”.[22]

Tehnički detalji

uredi

Iako je film snimljen korišćenjem standardnog formata 1,37:1, Paramaunt je odabrao Šejna da predstavi svpj novi sistem širokih filmskih formata, pošto je bio sastavljen uglavnom od dugih i srednjih snimaka koji ne bi bili ugroženi isecanjem slike. Koristeći novu tehnologiju u filmskom projektoru, kao i sočivo sa širim uglom, film je bio izložen na lokacijama za prvo prikazivanje u razmeri od 1,66:1.

Za premijeru, studio je zamenio ekran veličine 34 sa 25 stopa u Radio Siti Mjuzik Holu, sa ekranom dimenzija 50 stopa širine i 30 stopa visine.[24][25] Paramaunt je sve svoje naredne filmove proizvodio u tom formatu do 1954. godine, kada su prešli na 1,85:1.[18]

Stivens je želeo da demonstrira publici užase nasilja. Da bi naglasio strašnu moć pucnja, stvorio je zvučni efekat nalik topu ispaljivanjem oružja velikog kalibra u kantu za smeće. Pored toga, dve glavne žrtve pucnjave — Palansa i Eliša Kuk Mlađeg — bile su obmotane skrivenim žicama koje su ih snažno trzale unazad kada su pogođeni.

Ove inovacije, prema istoričaru filma Džeju Hajamsu, označile su početak grafičkog nasilja u zapadnim filmovima. On citira Sema Pekinpa: „Kada je Džek Palans upucao Kuka Mleđeg u Šejnu, stvari su počele da se menjaju.“[19]

Premijera

uredi

Šejn je premijerno prikazan u Njujorku u Radio Siti mjuzik holu 23. aprila 1953.[25] i zaradio je 114.000 dolara za četiri nedelje.[26]

Sveukupno, film je zaradio oko 9 miliona dolara od zarade na blagajnama u SAD i Kanadi. Prema jednoj proceni, to znači oko 20 miliona dolara stvarnih prihoda od blagajne.[27]

Bozli Krouter je film nazvao „bogatom i dramatičnom mobilnom slikom američke granice”.

Krouter je nazvao „koncept i prisustvo“ Džoija, dečaka kojeg glumi Brendon de Vajld, „ključem za omogućavanje osvežavajućeg gledišta baziranom na materijalu koji nije baš nov.[28]

Vudi Alen je nazvao Šejna „remek-delom Džordža Stivensa“, na svojoj listi velikih američkih filmova iz 2001, zajedno sa Blagom Sijera Madre, Belom vrućinom, Dvostrukom odštetom, Informerom i Brdom. Alen je naveo da je Šejn „... sjajan film i može se stati rame uz rame sa svakim filmom, bez obzira da li je vestern ili ne“.[29]

Na Rotten Tomatoes, Šejn ima ocenu 97% od strane kritičara, na osnovu 33 recenzije.[30]

Film je uticao na nekoliko potonjih filmskih i televizijskih ostvarenja, kao što su Pale Rider i Logan.

Nagrade i počasti

uredi
Oskar
Nominacije za Oskara
  • Najbolji glumac u sporednoj ulozi: Brendon de Vajld
  • Najbolji glumac u sporednoj ulozi: Džek Palans
  • Najbolji režiser: Džordž Stivens
  • Najbolji film: Džordž Stivens
  • Najbolji scenario: A. B. Gatri Mlađi
Priznanje Američkog filmskog instituta
Ostalo

Godine 1993. Šejn je izabran za čuvanje u Nacionalnom filmskom registru Sjedinjenih Američkih Država od strane Kongresne biblioteke kao „kulturno, istorijski ili estetski značajan“.

Status autorskih prava u Japanu

uredi

Godine 2006. Šejn je bio predmet sudskog spora u Japanu koji je uključivao status autorskih prava u toj zemlji. Dve japanske kompanije počele su da prodaju jeftine kopije Šejna 2003. godine, na osnovu japanskog zakona o autorskim pravima koji je u to vreme štitio kinematografska dela 50 godina od godine njihovog objavljivanja. Nakon što je japansko zakonodavstvo izmenilo zakon 2004. kako bi produžilo trajanje autorskih prava na filmove sa 50 na 70 godina, Paramaunt i njegov japanski distributer podneli su tužbu protiv dve kompanije. Japanski sud je presudio da amandman nije retroaktivan, pa je stoga svaki film objavljen tokom ili pre 1953. godine ostao u javnom vlasništvu u Japanu.[32]

Reference

uredi
  1. ^ Desser, David (1983). „Kurosawa’s Eastern ‘Western’: ‘Sanjuro’ and the Influence of ‘Shane.’”. Film Criticism. 8: 54 — 65 — preko JSTOR. 
  2. ^ Hyams 1983, str. 115.
  3. ^ Schaefer, Jack (1949). Shane. Sjedinjene Američke Države: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-553-27110-2. 
  4. ^ Moss 2004, str. 178.
  5. ^ Oller 1999, str. 198.
  6. ^ Vermilye 2012, str. 143.
  7. ^ Moss 2004, str. 193.
  8. ^ „The 26th Academy Awards | 1954”. www.oscars.org (na jeziku: engleski). 2014-10-04. Pristupljeno 2024-08-30. 
  9. ^ Hohenberger, Kevin; Weinert, Ty; Heffernan, Ryan (2022-11-06). „40 Best Westerns of All Time, Ranked”. Collider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-08-30. 
  10. ^ „Complete National Film Registry Listing | Film Registry | National Film Preservation Board | Programs | Library of Congress”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Pristupljeno 2024-08-30. 
  11. ^ Time Out Film Guide. Sjedinjene Američke Države. 2010. str. 956. ISBN 978-1-84670-208-2. 
  12. ^ Sculthorpe 2016, str. 122.
  13. ^ Hopper, Hedda (28. juli 1951). „Ann Sheridan Cast Opposite Chandler”. Toledo Blade: 15. 
  14. ^ Brady 1950a, str. 42.
  15. ^ Boyle, Molly. „Writer from nowhere: How Jack Schaefer found the West in himself”. Santa Fe New Mexican (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 1. 2021. 
  16. ^ „Lakewood Lore – Jack Schaefer”. 15. 4. 2007. Arhivirano iz originala 15. 4. 2007. g. Pristupljeno 21. 1. 2021. 
  17. ^ „Berlin Analyzes Goldwyn's Show-Cents”. Variety. 10. 3. 1954. str. 2. 
  18. ^ a b Weaver, William R. (25. 3. 1953). „All Para. Films Set for 3 to 5 Aspect Ratio”. Motion Picture Daily. str. 1. 
  19. ^ a b Hyams 1984, str. 115.
  20. ^ Shane Movie Locations Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. oktobar 2022) at bestofthetetons.com, retrieved March 7, 2017.
  21. ^ Turner Classic Movies, TCM.com, "'Shane' (1953) – Trivia" Retrieved August 8, 2015
  22. ^ a b Hyams 1984, str. 116.
  23. ^ Shane at RogerEbert.com, retrieved April 7, 2017.
  24. ^ "Hall Alters Projection Equipment for 'Shane'".
  25. ^ a b Lev 2003, str. 116.
  26. ^ "'Wax,' 'Shane' End Sturdy B'Way Runs".
  27. ^ „Box Office Information for Shane.”. Arhivirano iz originala 03. 09. 2014. g. Pristupljeno 14. 10. 2022. 
  28. ^ Crowther, Bosley (24. 4. 1953). „Shane (1953)”. The New York Times. Pristupljeno 8. 9. 2014. 
  29. ^ Lyman, Rick (3. 8. 2001). „Watching Movies With: Woody Allen; Coming Back To 'Shane'”. The New York Times. New York City. Pristupljeno 6. 9. 2016. 
  30. ^ Šejn na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
  31. ^ „Top Western”. American Film Institute. Pristupljeno 18. 6. 2008. 
  32. ^ Mitani, Hidehiro (Autumn—Winter 2007). „Argument for the Extension of the Copyright Protection over Cinematographic Works”. CASRIP Newsletter. UW School of Law. Arhivirano iz originala March 30, 2014. g. Pristupljeno May 27, 2015.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шејн_(филм)&oldid=28891219”
  NODES
Done 1
News 1