Salicilna kiselina
Salicilna kiselina (lat. Salix - vrba) je beta hidroksilna kiselina formule C6H4(OH)COOH. Javlja se u formi bezbojnih kristala i slabo je rastvorljiva u vodi. Hemijski je slična aktivnoj komponenti aspirina (acetilsalicilnoj kiselini) i glavna je sirovina za njegovu proizvodnju.
| |||
| Nazivi | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC naziv
2-Hidroksibenzojeva kiselina
| |||
| Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| DrugBank | |||
| ECHA InfoCard | 100.000.648 | ||
| EC broj | 200-712-3 | ||
| KEGG[1] | |||
| UNII | |||
| |||
| Svojstva | |||
| C7H6O3 | |||
| Molarna masa | 138,12 g·mol−1 | ||
| Gustina | 1,443 g/cm3 | ||
| Tačka topljenja | 1.590 °C (2.890 °F; 1.860 K) | ||
| Tačka ključanja | 211 °C (412 °F; 484 K) | ||
| 0.2 g/100 mL (20°C) | |||
| Kiselost (pKa) | 2.97[4] | ||
| Srodna jedinjenja | |||
Srodna jedinjenja
|
Metil salicilat, Benzojeva kiselina, Fenol, Aspirin, 4-Hidroksibenzojeva kiselina, Magnezijum salicilat, Holin salicilat, Bizmut subsalicilat, Sulfosalicilna kiselina | ||
| Opasnosti | |||
| Bezbednost prilikom rukovanja | Oxford MSDS | ||
EU klasifikacija (DSD)
|
Štetan (Xn) | ||
| R-oznake | R22 R36 R38 R61 | ||
| S-oznake | S22 S26 S36 S37 S39 | ||
| NFPA 704 | |||
| Tačka paljenja | 157°C | ||
| 545 °C (1.013 °F; 818 K) | |||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 verifikuj (šta je   ?)
| |||
| Reference infokutije | |||
Biljni hormon
urediSalicilna kiselina je fenolni fitohormon, a ima ulogu u rastu i razvoju biljaka, fotosintezi, transpiraciji, apsorpciji i transportu jona. Takođe, indukuje specifične promene u anatomiji lista i strukturi hloroplasta. Učestvuje i u endogenoj signalizaciji, kao posrednik u odbrani biljke od patogena.[5] Signal za odbranu od patogena se može preneti sa jedne biljke na drugu pomoću isparljivog estra salicilne kiseline, metil salicilata.[6]
Proizvodnja
urediSalicilna kiselina je organska kiselina koja nastaje biosintezom iz aminokiseline fenilalanina.
Natrijum salicilat se dobija reakcijom natrijum fenolata (natrijumove soli fenola) sa ugljen-dioksidom na visokom pritisku (100 atm) i temperaturi (390 K) (tzv. Kolbe–Šmitova reakcija). Zakišeljavanjem produkta sumpornom kiselinom dobija se salicilna kiselina:
Ona se može se dobiti hidrolizom aspirina (acetilsalicilne kiseline)[7] ili iz metil salicilata sa jakom kiselinom ili bazom.
Istorija
uredi
Grčki lekar Hipokrat je u 5. veku p.n.e. zabeležio da gorki prah, ekstrahovan iz kore vrbe, olakšava bolove i umanjuje groznicu. Ovaj lek se takođe spominje u tekstovima antičkog Sumera, Libana i Asirije, a koristili su je Čiroki i drugi američki starosedioci.[8] Unutrašnja kora vrbe se koristila za smanjivanje bolova kod različitih bolesti. Edvard Ston je 1763. godine primetio da kora vrbe uspešno smanjuje groznicu.[9]
Francuski farmaceut Henri Leru i italijanski hemičar Rafaele Pirija su 1828. godine izolovali aktivni sastojak vrbine kore, nazvan salicin (prema latinskom nazivu za belu vrbu - Salix alba). Pirija je dobijenu kristalnu supstancu uspeo prevesti u šećer i drugu komponentu, koja je oksidacijom dala salicilnu kiselinu.
Salicilna kiselina je takođe izolovana iz biljke Filipendula ulmaria, od strane nemačkih istraživača 1839. godine. Iako je njihov ekstrakt imao neke pozitivne učinke, izazivao je stomačne probleme kao što su iritacija, krvarenje, dijareja i smrt ako je konzumiran u velikim dozama.
Medicinska i kozmetička upotreba
uredi
Najduže poznata upotreba salicilne kiseline je lečenje groznice, bolova i upala.[10][11] Salicilna kiselina je glavni sastojak mnogih proizvoda za negu kože, kao što su proizvodi za tretman akni, psorijaze, žuljeva, keratoze i bradavica.[12]
U modernoj medicini, salicilna kiselina i njeni derivati se koriste kao sastojci rubefacijentnih proizvoda. Na primer, metil salicilat se koristi kao liniment za olakšavanje bola u zglobovima i mišićima, a holin salicilat se topikalno primenjuje za olakšavanje bola uzrokovanog aftni čirevima.
Reference
uredi- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ pKa from drugbank
- ^ Hayat, A.; Ahmad (2007). Salicylic acid - A Plant Hormone. Springer. ISBN 978-1-4020-5183-8.
- ^ Plant Physiology, 3. izd., Taiz and Zeiger. 2002. ISBN 978-0-87893-823-0. стр. 306.
- ^ „Hydrolysis of ASA to SA”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2007. г. Приступљено 31. 7. 2007.
- ^ Paul B. Hemel and Mary U. Chiltoskey, Cherokee Plants and Their Uses -- A 400 Year History, Sylva, NC: Herald Publishing Co. (1975); cited in Dan Moerman, A Database of Foods, Drugs, Dyes and Fibers of Native American Peoples, Derived from Plants.[1] A search of this database for "salix AND medicine" finds 63 entries.
- ^ Stone, E (1763). „An Account of the Success of the Bark of the Willow in the Cure of Agues”. Philosophical Transactions. 53: 195—200. doi:10.1098/rstl.1763.0033.[мртва веза]
- ^ Mackowiak, Philip A. (2000). „Brief History of Antipyretic Therapy”. Clinical Infectious Diseases. 31: 154—156. doi:10.1086/317510.
- ^ Abbasi, Kamran (2003). „Rapid Responses to: Aspirin protects women at risk of pre-eclampsia without causing bleeding”. British Medical Journal. 327 (7424): 7424. doi:10.1136/bmj.327.7424.0-h.[мртва веза]
- ^ Steele, H.; Shirodaria; M. O'Hare; J.D. Merrett; W.G. Irwin; D.I.H. Simpson; Pfister (2006). „Monochloroacetic acid and 60% salicylic acid as a treatment for simple plantar warts: effectiveness and mode of action”. doi:10.1111/j.1365-2133.1988.tb02464.x.[мртва веза]
Literatura
uredi- Hayat, A.; Ahmad (2007). Salicylic acid - A Plant Hormone. Springer. ISBN 978-1-4020-5183-8.
Spoljašnje veze
uredi
- Bezbednosni podaci Архивирано на сајту Wayback Machine (3. фебруар 2009)
