Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Бадњак

Налагање бадњака испред Храма Светог Саве у Београду

Бадњак (у неким крајевима зван и весељак) је дрвена облица која се код православних Срба обредно налаже на ватру домаћег огњишта на Бадње вече. Дрво за бадњак, најчешће млад и прав цер, сијече се ритуално рано ујутру на Бадњи дан. Сјечење, припрема, уношење и налагање изводе се кроз сложене обреде, који у разним крајевима имају различите форме. Изгарање бадњака попраћено је молитвама да у наредној години не мањка хране, среће, љубави и новца. Према бадњаку се односе као према личности; упућују му поздраве и приносе жртве: жито, вино и мед. Бадњак гори и током Божића: први посјетилац на Божић удара по њему жарачем или граном док жели да срећа и напредак породице буду обилати као варнице које излијећу из бадњака. Будући да данашњи начин становања не дозвољава ватру на огњишту, бадњак је најчешће представљен храстовом гранчицом којом се на Бадњи дан украси дом.

Бадњак се свечано ложи у знак сјећања на ватру коју су по народном предању витлејемски пастири наложили у пећини у којој се родио Исус Христос, да би огријали божанско новорођенче и његову мајку. Бадњак се такође може тумачити као симбол крста на коме је Христос распет, при чему топлина ватре симболизујуе спасење за људски род које је, по хришћанском вјеровању, омогућено Христовим распећем. Историчари религије, филолози и етнолози сматрају да су Срби наслиједили овај обичај из своје претхришћанске религије. Неки од јужнословенских народа имају сличне обичаје, а традиција да породица на Бадњи дан свечано наложи дрво на огњишту забиљежена је и међу другим европским народима.

Цео чланак

Добар чланак

Рано хришћанство

Ихтис као ранохришћански симбол

Рано хришћанство је појам којим се означава хришћанство у раздобљу од Исусове смрти и васкрсења, у раним 30-им годинама н. е. до Првог васељенског сабора у Никеји 325. године.

Рано хришћанство је настало као верски покрет, односно секта унутар јудаизма Другог храма, да би се током 1. века од њега потпуно одвојило. Средиште нове религије је у почетку било у Јерусалиму, али након неуспеха устанка Бар Кохбе и уништења Храма 70. године, јерусалимска црква бива ослабљена. У међувремену, Рим, као престоница Царства, постаје главно седиште хришћанства, а римски епископ постаје доминантни епископ, који касније добија титулу папе.

Рани хришћани су били изложени многим критикама и прогонима од јудејаца и следбеника римске вере. На крају овог периода хришћанство постаје прихваћена религија Римског царства под царем Константином Великим.

Цео чланак

Изабрани списак

Списак добитника Нобелове награде за економију

Нобелову награду за економију, званично Награду Шведске банке за економске науке у знак сећања на Алфреда Нобела (швед. Sveriges riksbanks pris i ekonomisk vetenskap till Alfred Nobels minne), основала је Шведска народна банка, а додељује је Шведска краљевска академија наука. Награда је први пут додељена 1969. године Рагнару Фришу и Јану Тинбергену. Сваки добитник прима медаљу, диплому и новчану награду која се мења током година.

Досад је награда додељена 54 пута, а примило ју је 92 особе. Од њих су 90 били мушкарци. Прва жена која је добила награду била је Елинор Остром 2009. године. Након ње је у томе успела и Естер Дуфло 2019. године. Дуфло је, са 46 година, уједно и најмлађа добитница награде, а Леонид Хурвич је, са 90 година, најстарији добитник. Са 33 лауреата, Универзитет у Чикагу је институција са највише предавача који су били добитници Нобелове награде за економију.

Цео чланак

Недавни догађаји

Вести

1. јануар — У нападу камионетом [en] на масу људи на улици у Њу Орлеансу убијено је 15 људи а 35 је рањено.
1. јануар — У масакру на Цетињу убијено је 12 људи а 4 је тешко рањено.
29. децембар — Лет 2216 Чеџу ера се срушио на међународном аеродрому Муан у Јужној Кореји, при чему је погинуло 179 људи.
27. децембар — Народна скупштина опозива вршиоца дужности председника и премијера Јужне Кореје Хан Дук-суа.
25. децембар — Лет 8243 Азербејџан ерлајнса се срушио у близини међународног аеродрома Актау у Казахстану, при чему је погинуло 38 људи.
22. децембар — Најмање 11 људи је погинуло када се делимично срушио мост који повезује бразилске државе Токантинс и Марањао.
17. децембар — Најмање 14 особа је погинуло, а стотине су повријеђене након што је земљотрес јачине 7,3 степена по Рихтеру погодио пацифичку острвску државу Вануату.

На данашњи дан

7. јануар

1598 — На руски престо је ступио Борис Годунов, после смрти Фјодора I, последњег цара из династије Рјурикович.
1610 — Италијански астроном и математичар Галилео Галилеј открио је Јупитерове месеце Ио, Европу, Ганимед и Калисто, данас познате као „галилејски месеци“.
1789 — На првим председничким изборима у САД победио је вођа из Рата за независност Џорџ Вашингтон.
1916 — Завршена је Мојковачка битка у Првом светском рату у којој су Црногорци под командом сердара Јанка Вукотића одбили офанзиву знатно јачих аустроугарских снага и тиме омогућили српској војсци одступницу према Јадрану.
1927 — Успостављена је редовна трансатлантска телефонска веза између Лондона и Њујорка.
1953 — Председник САД, Хари Труман, је објавио да је у САД израђена хидрогенска бомба.
1979 — Камбоџански побуњеници су, уз помоћ вијетнамских снага након двонедељне опсаде, заузели Пном Пен и срушили владу Црвених Кмера Пола Пота.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да су шах у Европу донели Арапи који су 711. године загосподарили Пиринејским полуострвом?
… да пречник Млечног пута износи око сто хиљада светлосних година и да има око двеста милијарди звезда?
… да је часопис Time 1816. године прогласио валцер за неморалну игру?
… да један квадратни метар површине Сунца сија као 600.000 сијалица од 100 вати?
… да је први предак данашњег коња живео пре 50 милиона година и био је дугачак 30, а висок 25 центиметара?
… да је монголски кан и кинески цар Кублај-кан одлазио у лов са 500 соколова и пратњом од 10.000 људи?
… да се ћетен алва прави од једне врсте лана?

Изабрана слика

Америчка Кугара фотографисана код Грин-Вуд гробља, Бруклин.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64,2 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 700.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 399.433 корисника отворила налог, а од тога су 2.384 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Главна страна