Главна страна
Зелда Фицџералд
Зелда Фицџералд (енгл. Zelda Fitzgerald), рођена Сејр (енгл. Zelda Sayre; Монтгомери, 24. јул 1900 — Ешвил, 10. март 1948) била је америчка књижевница и супруга америчког писца Ф. Скота Фицџералда, на чије је стваралаштво снажно утицала.
Рођена у Монтгомерију, Алабама, била је примећена због своје лепоте и ведрог духа и била је проглашена од стране свог супруга првом америчком флаперком. Скот и она постали су симбол доба џеза, што су и до данас остали. Тренутни успех Скотовог првог романа Ова страна раја (1920) увео их је у високо друштво, али је њихов брак мучило неумерено опијање, издаја и жестоке оптужбе. Ернест Хемингвеј, кога Зелда није волела, кривио је њу због смањења бројности Скотових књижевних дела, иако је она била жртва супругове доминације. Након што јој је дијагностификована шизофренија, она је већину времена проводила у специјалистичким клиникама и супружници су живели одвојено када је Скот изненада умро 1940. године. Зелда је умрла касније, током пожара у болници у Ешвилу, Северна Каролина.
Недавни писци и научници приказивали су Зелду као креативни таленат који је игнорисан у патријархалном друштву. Биографија из 1970. чији је аутор Ненси Милфорд, ушао је у ужи избор за Пулицерову награду. Године 1992, Зелда је постхумно примљена у Алабамину кућу славних жена.
Франсиско Франко
Франсиско Франко (шп. Generalissimo Francisco Franco; пуно име: Francisco Paulino Hermenegildo Teódulo Franco y Bahamonde; Ферол, 4. децембар 1892 — Мадрид, 20. новембар 1975) је био диктатор и шеф шпанске државе (у неким деловима Шпаније од 1936, а на целој територији од 1939) све до смрти 1975. године. Познат под надимком „Вођа Шпаније“ (шп. Caudillo de España), службено: „Вођа Шпаније по милости Божијој” (шп. Caudillo de España por la gracia de Dios), председавао је ауторитарном владом Шпаније после Шпанског грађанског рата.
Рођен је у градићу Ферол, у морнаричкој породици и сам је желео да ступи у морнарицу али се ипак укључио у пешадију. У војсци је брзо напредовао и са 32 године постао је најмлађи генерал у Европи. Постао је директор Војне академије у Сарагоси, након чијег затварања је дошао у сукоб са републиканским властима. Истакао се гушењем левичарских устанака у Шпанији 1934. Након што је 1936. владу формирао левичарски Народни фронт, дошло је до немира широм земље. Франко се придружио групи официра који су се спремали да изврше војни пуч и преузму власт. Пуч који је требало да буде извршен 18. јула није успео и прерастао је у Шпански грађански рат. Франко је успео да се наметне као вођа побуњеника и да добије помоћ Трећег рајха и Италије. После три године Франкови националисти су добили рат. Франко је завео диктатуру, прогласио монархију, а себе именовао за регента.
Списак премијера Канаде
Премијер Канаде је државни званичник који службује као први министар круне, председавајући Кабинета, а самим тим и шеф владе Канаде. Двадесет троје особа је обављало дужност премијера, завршно са 2023. годином. Званично, премијера именује генерални гувернер Канаде, али по уставној конвенцији, премијер мора остварити политичку подршку Доњег дома Канаде. Иначе, ово је вођа посланичког клуба са највећим бројем места у дому. Али ако том лидеру недостаје подршка већине, генерални гувернер може да именује другог лидера који има ту подршку или може да распусти парламент и распише нове изборе. Према уставној конвенцији, премијеру припада место у парламенту, а од почетка 20. века прецизирано је да се то односи на Доњи дом.
Вести
- 3. децембар — Председник Јужне Кореје Јун Сукјол (на слици) прогласио ратно стање у држави. Скупштина га је једногласно оборила гласовима свих 190 присутних од укупно 300 посланика, приликом седнице у 1 ујутру. Војска се повукла након што је председник повукао ратно стање.
- 29. новембар — У Доњим Варагама код Зубиног Потока, експлозија је оштетила канал Ибар—Лепенац, што је довело до прекида водоснабдевања подручја Косова. Власти у Приштини су окаректерисале инцидент као терористички напад Србије и ухапсили неколико Срба из Зубиног Потока.
- 28. новембар — Снаге сиријске опозиције под вођством Тахрир ел Шама и Абу Мухамад ел Џуланија су ушле у Алеп у првој офанзиви након примирја из 2020.
- 26. новембар — Израел и Либан су пристали на примирје од 60 дана чиме би била обустављена тренутна непријатељства.
- 21. новембар — Међународни кривични суд је издао налоге за хапшење премијера Израела Бенјамина Нетанјахуа, бившег израелског министра одбране Јоава Галанта и вође Хамаса Мохамеда Деифа у вези с истрагом ратних злочина у Палестинским територијама.
- 6. новембар — Доналд Трамп је победио на изборима и добио довољно електорских гласова за избор 47. председника Сједињених Америчких Држава.
- 1. новембар — У урушавању надстрешнице испред железничке станице у Новом Саду погинуло је 15 особа, а двоје је тешко повређено.
5. децембар
- 1918 — Избили су насилни протести у Загребу 1918. године.
- 1933 — Конгрес Сједињених Држава ратификовао је амандман 21. Устава којим је укинута прохибиција, уведена у јануару 1920. на основу 18. уставног амандмана.
- 1945 — Ескадрила од 5 торпедних бомбардера TBF авенџер Америчке ратне морнарице је нестала током вежбе у области данас позната као Бермудски троугао.
- 1952 — Густа магла која је Лондон прекривала наредна четири дана узроковала смрт тровањем сумпор-диоксидом великог броја људи.
- 1962 — Сједињене Државе и Совјетски Савез су постигли договор о сарадњи у космичким истраживањима у мирољубиве сврхе.
- 1995 — Чланице НАТО-а одобриле су упућивање 60.000 војника у Босну и Херцеговину ради очувања мира постигнутог Дејтонским споразумом.
- 2001 — Авганистанске вође договориле су се о формирању постталибанске владе, коју ће предводити Паштун Хамид Карзај (на слици).
Да ли сте знали
- … да је Дунав друга по величини река у Европи?
- … да је Краљево претходно носило назив Карановац?
- … да се сваких 5 секунди једна особа зарази вирусом сиде (на слици)?
- … да се годишње попије 135 милиона кубика кафе и да је међу течностима на светском тржишту кафа на другом месту, одмах иза нафте?
- … да су осушене банане четири пута хранљивије од свежих?
- … да се за новогодишње празнике у Јапану размени око четири и по милијарде честитки?
- … да су се Европљани плашили да једу парадајз када се први пут појавио на континенту?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 698.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада су на Википедији на српском језику 394.143 корисника отворила налог, а од тога је 2.513 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице