Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Артемида

Артемида (грч. Άρτεμις) је била грчка богиња лова, дивљине, као и господарица и заштитница дивљачи. Она је највероватније била древно божанство које су Грци усвојили као богињу дивљине. Према шведском митологу проф. Мартину Нилсону, Артемида је била најпопуларнија грчка богиња. У класичној традицији била је персонификована са планинама, дрвећем, ловом и плесом, нимфама, децом и младунчадима животињâ. По мишљењу других, не само да је уживала распрострањеност свога култа (нарочито у Аркадији, Криту, Анадолији и Великој Грчкој), него и његову дугу традицију која сеже дубоко у прошлост и представља предмет расправе многих лингвиста, познавалаца линеарног писма Б.

Осим тога, постоје различите теорије у погледу порекла и увођења њеног култа у Грчку. У светској научној литератури, историчари религије који се слажу с тим често узимају за ту претпоставку доказ постојање једне универзалне праисторијске господарице животињâ из које је касније произашао Артемидин култ, за разлику од оних који указују на њено оригинално крићанско или анадолијско порекло.

Цео чланак

Добар чланак

Константин Јиречек

Константин Јиречек (чеш. Konstantin Josef Jireček; Беч, 24. јул 1854 — Беч, 10. јануар 1918) био је чешки историчар и универзитетски професор. Свој рад је посветио изучавању до тада мало познате прошлости прошлости балканских држава и народа, нарочито Бугара и Срба.

У науку га је увео Ђуро Даничић. Као гимназијалац и студент је објавио низ приказа из књижевности јужнословенских народа. У Прагу је студирао историју, географију и филологију. Докторском дисертацијом Историја бугарског народа (1876), је стекао светску славу. Посебно га је занимало архивско истраживање. Изучавао је и прикупљао изворну грађу у далматинским архивима, нарочито Дубровника, на чије је богатство први скренуо пажњу, као и по Кнежевини Бугарској и Источној Румелији. У периоду (1879—1884) унапредио је просветну политику у обновљеној Бугарској, обављајући више дужности у Министарству просвете.

Предавао је на Универзитету у Прагу и потом на универзитету у Бечу. Његово животно дело Историја Срба, о политичкој и културној прошлости Срба до 1537, резултат вишедеценијских истраживања, започео је 1901, али због обавеза, болести и преране смрти није успео да заврши и обједини. На основу његових рукописа и архивских исписа, довршили су га и допунили Ватрослав Јагић и Јован Радонић.

Цео чланак

Изабрани списак

ФК Олимпијакос сезона 2016/17.

ФК Олимпијакос сезона 2016/17. била је 58 узастопна сезона фудбалског клуба Олимпијакос у Суперлиги Грчке, а 91 сезона од оснивања клуба. Олимпијакос је постао првак Грчке седми пут заредом, изједначивши сопствени рекорд из периода од 1997. до 2003. године, док је освојио 19 титулу у последњих 21 годину. Постојала је могућност да због нереда у полуфиналу Купа против АЕК-а, Олимпијакосу буде одузето шест бодова, на основу чега би био бодовно изједначен са ПАОК-ом, али то се није десило, кажњени су са четири утакмице без присуства публике за наредну сезону. У Купу Грчке, испао је полуфиналу од АЕК-а; у првој утакмици у Пиреју изгубио је 2:1, док је у реваншу побиједио 1:0, али је испао због мање голова постигнутих у гостима.

Цео чланак

Недавни догађаји

Вести

3. децембар — Председник Јужне Кореје Јун Сукјол (на слици) прогласио ратно стање у држави. Скупштина га је једногласно оборила гласовима свих 190 присутних од укупно 300 посланика, приликом седнице у 1 ујутру. Војска се повукла након што је председник повукао ратно стање.
29. новембар — У Доњим Варагама код Зубиног Потока, експлозија је оштетила канал Ибар—Лепенац, што је довело до прекида водоснабдевања подручја Косова. Власти у Приштини су окаректерисале инцидент као терористички напад Србије и ухапсили неколико Срба из Зубиног Потока.
28. новембар — Снаге сиријске опозиције под вођством Тахрир ел Шама и Абу Мухамад ел Џуланија су ушле у Алеп у првој офанзиви након примирја из 2020.
26. новембар — Израел и Либан су пристали на примирје од 60 дана чиме би била обустављена тренутна непријатељства.
21. новембар — Међународни кривични суд је издао налоге за хапшење премијера Израела Бенјамина Нетанјахуа, бившег израелског министра одбране Јоава Галанта и вође Хамаса Мохамеда Деифа у вези с истрагом ратних злочина у Палестинским територијама.
6. новембар — Доналд Трамп је победио на изборима и добио довољно електорских гласова за избор 47. председника Сједињених Америчких Држава.
1. новембар — У урушавању надстрешнице испред железничке станице у Новом Саду погинуло је 15 особа, а двоје је тешко повређено.

На данашњи дан

7. децембар

1914 — Народна скупштина Краљевине Србије усвојила је Нишку декларацију о уједињењу Јужних Словена у заједничку државу.
1941 — Јапански авиони напали су америчку поморску базу у Перл Харбору (на слици) на Хавајима и уништили велики број авиона и бродова.
1965 — Васељенски патријарх Атинагора и папа Павле VI укинули су међусобну екскомуникацију две цркве којом је 1054. почео раскол две хришћанске цркаве.
1975 — Индонежанска армија је ушла у Источни Тимор где је, након укидања тровековне португалске колонијалне власти, избио грађански рат.
1988 — У земљотресу у Јерменији погинуло је више од 25.000 људи, 12.000 је повређено, а пола милиона остало без домова.
1991 — у Загребу МУП Републике Хрватске ликвидирао је српску породицу Зец.
2001 — У грађанском рату у Авганистану талибани су предали своје последње упориште Кандахар.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да је Дунав друга по величини река у Европи?
… да је Краљево претходно носило назив Карановац?
… да се сваких 5 секунди једна особа зарази вирусом сиде (на слици)?
… да се годишње попије 135 милиона кубика кафе и да је међу течностима на светском тржишту кафа на другом месту, одмах иза нафте?
… да су осушене банане четири пута хранљивије од свежих?
… да се за новогодишње празнике у Јапану размени око четири и по милијарде честитки?
… да су се Европљани плашили да једу парадајз када се први пут појавио на континенту?

Изабрана слика

Џон Вилијам Ватерхаус: Чаробница

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 64 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 698.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 394.440 корисника отворило налог, а од тога је 2.588 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Главна страна