Бијели Павле је легендарни предак Бјелопавлића. О њему, као оснивачу племена - нема писаних вијести. Гроб Бијелог Павла налази се у „Градац Јовановића“

Племенско предање

уреди

Племенско предање у Бјелопавлићима засновано је на легендама, по коме су племе засновали и дали му име потомци Бијелог Павла. Бијели Павле је живео у Метохији.

Нај­ве­ро­до­стој­ни по­да­ци о до­ла­ску Бе­лог Па­вла у Срет­њу об­ја­вио је док­тор ет­но­ло­ги­је Ми­ло­ван Фи­ли­по­вић. Он сма­тра да се Бе­ли Па­вле у Сретњу до­се­лио нај­ка­сни­је кра­јем 14. ве­ка и ле­ген­да о то­ме је са­чу­ва­на у Сла­ве­но­серб­ском рјеч­ни­ку. Бе­ли Па­вле је по том све­до­че­њу са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је до­шао у Срет­њу и на­ста­нио се код б­а­на Лу­жа­ни­на Мр­да­ка. Лу­жа­ни­ма су се на­зи­ва­ли нај­ста­ри­ји Срби у овом кра­ју и при­је до­ла­ска Бе­лог Па­вла они су ов­де жи­ве­ли, а и да­нас не­ка на­ша брат­ства по­ти­чу од њих. На­кон не­стан­ка Лу­жа­на због ме­ђу­соб­них сва­ђа, Ву­ко­са­ва, кћер­ка ба­на Мр­да­ка, је пред­ло­жи­ла Бе­лом Па­влу да оста­не на ње­ном има­њу. У то време овај крај се зо­ве Га­ли­ћи и то име се по­ја­вљу­је у не­ким хри­со­ву­ља­ма Ива­на Цр­но­је­ви­ћа из 15. ве­ка[1]

Мишљење историчара и етнолога

уреди

П. А. Ровински и неки други историчари и етнолози, имају мишљење да су Бјелопавлићи били феуд Беле Павлимира (Бијелог Павла) према попу Дукљанину оснивача зетске владарске куће.

Литература

уреди
  1. ^ Rovinski, Pavel Apolonović (1999). Zapisi o Crnoj gori. Podgorica. стр. 217. ISBN 8649501125. 
  NODES