Бушмани
Бушмани (од афр. Bosjemans — „људи из грмљака/жбуњака“; енгл. Bushmen), познати и као Сан, Шо, Басарва, Кунг, и Кве, су група сродних племена ловаца-сакупљача у скупини Којсанаца, настањених по великом подручју на југозападу Африке (Боцвана, Намибија, Ангола, Замбија, Зимбабве, Лесото[1] и Јужноафричка Република), углавном у пустињи Калахари. Док су сродна племена Хотентота традиционално сточари, Бушмани су ловци-сакупљачи. Они говоре, или су њихови преци говорили, језицима породица језика Кое,[2] Ту[3][4] и Ка,[5] и једини су „народ“ у контрасту са сточарима као што су Хотентоти[6][7][8][9][10][11][12][13] и потомци новијих таласа имиграције као што су Банту, Европљани и Азијци.
 | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| око 100.000 | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Боцвана | 45.000 |
 Намибија | 33.000 |
 Ангола | 8.000 |
 Јужноафричка Република | 7.500 |
 Замбија | 1.500 |
 Зимбабве | 500 |
| Језици | |
| Различити којсански језици (севернокојсански језици, јужнокојсански језици и чу-кве грана централнокојсанских језика) | |
| Религија | |
| Традиционална веровања | |
| Сродне етничке групе | |
| Капоиди | |
У 2017. години, Боцвана је била дом за око 63.500 Сана, што је чини земљом са највећим уделом Сан народа од 2,8%.[14]
Дефиниција
уредиУ нама језику,[15][16][17] израз „сан” има дуг самогласник и пише се Sān. То је егзоним са значењем „сакупљач хране“ и користи се на погрдан начин да опише номадске људе који траже храну. На основу посматрања начина живота, овај термин је примењен на говорнике три различите језичке породице које живе између реке Окаванго у Боцвани и Националног парка Етоша у северозападној Намибији, који се протеже до јужне Анголе; централни народи већег дела Намибије и Боцване, који се простиру у Замбију и Зимбабве; и јужни народ у централном Калахарију према реци Молопо, који су последњи остатак раније екстензивних аутохтоних народа јужне Африке.[18]
Карактеристике
уредиБушмани припадају најстаријем слоју становништва Африке и веома се разликују од осталог афричког становништва. Бушман живи у природи и од природе, и толико се аклиматизирао своме поднебљу да је постао прави медицински феномени. Уз низак раст, косу облика зрна папра и стеатопигију, Бушмани се одликују својом прилагођеношћу врућем и исушеном бескишном подручју, што се види по непостојању знојних жлезда, немогућношћу да пљуну и изванредном заштићеношћу женских полних органа великим уснама. Они се изванредно оријентишу у свом једноличном непрегледном подручју, а ипак не постоји ниједан запис да се неко од њих изгубио, или да је умро од жеђи.
Обичаји
уредиБушмани су изворни становници јужне Африке, ловачко-сакупљачко становништво које луком и стрелом лови антилопе и другу мању дивљач, и сакупља јестиво корење и друге делове биљака. Боравишта Бушмана су склоништа од траве, шибља или кожа. Грнчарства немају, него се служе љускама од нојевих јаја у којима сакупљају воду коју добивају цеђењем корења неких биљака. Ове резерве воде Бушман похрани на неком месту где ће га без проблема наћи када му буде неопходна. Бушмани воле отворени простор, и воде номадски живот организиовани по малим мобилним групама које се састоје од неких 25 особа, мушкараца, жена и деце.
Бушмани су шаманисти. Код њих постоји вера (јужни Бушмани) у спиритуално биће /Каген, он је стваралац многих ствари и јунак многих митова, некад је будаласт, некад паметан, помаже или досађује људима. Реч /Каген означава богомољку (мантис), али он није увек само богомољка, него може узети и облик еланда, зеца, змије или лешинара, богомољка је само једна од његових многих форми. Еланд (Тауротрагус) је њихова најсветија животиња. Савремени Бушмани Калахарија верују у два бога, један живи на истоку, а други на западу, такође као и јужни Бушмани верују у духове мртвих, али обожавање предака није присутно. Шаман Бушмана улази у транс и штити људе од болести или злих духова и способан је да контролише време. Маленом магичном стрелицом одапетом из бушманског пиштоља у смеру неке особе може изазвати смрт или болест.
Лук и стрела
уредиЛукови Бушмана дуги су око три стопе (нешто мање од метра) направљени од еластичног дрвета, равног и пажљиво изабраног. Стрела се састоји од четири дела, вршак је првобитно био израђен од камена или кости, али касније, под утицајем Бантуа, добили су трокутасти железни шиљак. Приликом лова, у тренутку када стрелица погоди ловину, вршак остане забоден у животињи и одломи се од остатка стрелице. Ловац касније пронађе стрелу у жбуњаку, где је погодио животињу, и она се опет касније може употребити стављањем другог вршка. Стрелице с овако лабаво причвршћеним вршцима, израђују се да не би дошло до њеног оштећења, приликом бега животиње кроз жбуњак односно грмље. Тоболац за стреле израђују од корена акације.
Ватра
уреди
Традиционални метод паљења ватре је с два штапића. Тврђи штапић држи се међу длановима и брзо окреће у рупи удубљеној у мекшем комаду штапића који се придржава стопалима. Суво лишће или трава служи као потпала која ће лако планути.
Језик
уредиЈезик Бушмана припада којсанској групи. Необичан је због својих „клик“ гласова који звуче попут пуцкетања језиком (цоктави језик, наречје клик). Шест бушманских клик гласова су:
- дентални (/),
- алвеоларни (≠),
- алвеоло-палатални (!),
- церебрални (),
- латерални (//) и
- лабиални или ретрофлексивни ().
Бушмани укључују говорнике севернокојсанских језика, јужнокојсанских језика и чу-кве гране централнокојсанских језика. Док сродни Хотентоти укључују говорнике којкој гране централнокојсанских језика.
Бушмани данас
уредиДанашњи Бушмани су делом под утицајем западњачке културе. Неки од њих почели су гајити говеда и козе, радије него да иду у лов и сакупљање. Јављају се и прве школе.
Бушмани у популарној култури
уреди- Трилогија „Богови су пали на теме“, комедија из 1980, 1989. и 1991. године.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Walsham How 1962.
- ^ Güldemann, Tom (2018). „Historical linguistics and genealogical language classification in Africa”. Ур.: Güldemann, Tom. The Languages and Linguistics of Africa. The World of Linguistics series. 11. Berlin: De Gruyter Mouton. стр. 58—444. ISBN 978-3-11-042606-9. S2CID 133888593. doi:10.1515/9783110421668-002.
- ^ Güldemann, T (2005). „Tuu as a language family”. Studies in Tuu (Southern Khoisan).
- ^ Güldemann, Tom (2006), Matras, Yaron; McMahon, April; Vincent, Nigel, ур., „Structural Isoglosses between Khoekhoe and Tuu: The Cape as a Linguistic Area”, Linguistic Areas (на језику: енглески), London: Palgrave Macmillan UK, стр. 99—134, ISBN 978-1-349-54544-5, doi:10.1057/9780230287617_5, Приступљено 2022-09-25
- ^ Honken, H. and Heine, B. 2010. "The Kxʼa Family: A New Khoisan Genealogy" Архивирано 2018-11-02 на сајту Wayback Machine. Journal of Asian and African Studies (Tokyo), 79, p. 5–36.
- ^ Nienaber, G. S. (1963). „The origin of the name "Hottentot"”. African Studies. 22 (2): 65—90. doi:10.1080/00020186308707174..
- ^ „Report of the South African Association for the Advancement of Science”. Rev. Prof Johannes Du Plessis, B.A., B.D. 1917. стр. 189—193. Приступљено 5. 7. 2010.
- ^ Strobel, Christoph (2008). „A Note on Terminology”. The Testing Grounds of Modern Empire: The Making of Colonial Racial Order in the American Ohio Country and the South African Eastern Cape, 1770s–1850s. Peter Lang. ISBN 9781433101236.
- ^ Desmond, Adrian; Moore, James (2014). „Living in Slave Countries”. Darwin's Sacred Cause: How a Hatred of Slavery Shaped Darwin's Views on Human Evolution. Houghton Mifflin Harcourt. стр. 103. ISBN 9780547527758.
- ^ Jeremy I. Levitt, ур. (2015). „Female "things" in international law”. Black Women and International Law. Cambridge University Press. стр. 291. ISBN 9781107021303.
- ^ „Bring Back the 'Hottentot Venus'”. Web.mit.edu. 15. 6. 1995. Архивирано из оригинала 16. 12. 2020. г. Приступљено 13. 8. 2012.
- ^ „Hottentot”. American Heritage Dictionary of the English Language (Fifth изд.). Boston: Houghton Mifflin. 2011.
- ^ „'Hottentot Venus' goes home”. BBC News. 29. 4. 2002. Приступљено 13. 8. 2017.
- ^ Hitchcock, Robert K.; Sapignoli, Maria (8. 5. 2019). „The economic wellbeing of the San of the western, central and eastern Kalahari regions of Botswana”. Ур.: Fleming, Christopher; Manning, Matthew. Routledge Handbook of Indigenous Wellbeing (1st изд.). Routledge. стр. 170—183. ISBN 9781138909175 — преко ResearchGate.
- ^ Haacke, Wilfrid H. G. (2018), Kamusella, Tomasz; Ndhlovu, Finex, ур., „Khoekhoegowab (Nama/Damara)”, The Social and Political History of Southern Africa's Languages (на језику: енглески), Palgrave Macmillan UK, стр. 133—158, ISBN 978-1-137-01592-1, doi:10.1057/978-1-137-01593-8_9
- ^ „Khoekhoe languages”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-15.
- ^ „Hottentot”. Oxford Reference (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-15.
- ^ Barnard, Alan (2007). Anthropology and the Bushman. Oxford: Berg. стр. 4—7. ISBN 9781847883308.
Литература
уреди- Walsham How, Marion (1962). The Mountain Bushmen of Basutoland. Pretoria: J. L. Van Schaik Ltd.
- Gordon, Robert J. (1999). The Bushman Myth: The Making of a Namibian Underclass. ISBN 978-0-8133-3581-0.
- Howell, Nancy (1979). Demography of the Dobe ǃKung. New York: Academic Press. ISBN 978-0-12-357350-6.
- Lee, Richard; DeVore, Irven (1999). Kalahari Hunter-Gatherers: Studies of the ǃKung San & Their Neighbors. iUniverse. ISBN 978-0-674-49980-5.
- Shostak, Marjorie (1983). Nisa: The Life and Words of a !Kung Woman. New York: Vintage Books. ISBN 978-0-7139-1486-3.
- Solomon, Anne (1997). „The myth of ritual origins? Ethnography, mythology and interpretation of San rock art”. The Antiquity of Man. South African Archaeological Bulletin. Архивирано из оригинала 04. 04. 2013. г. Приступљено 12. 1. 2014.
- Minkel, J. R. (1. 12. 2006). „Offerings to a Stone Snake Provide the Earliest Evidence of Religion”. Scientific American. Приступљено 12. 1. 2014.
- Choi, Charles (21. 9. 2012). „African Hunter-Gatherers Are Offshoots of Earliest Human Split”. LiveScience. Приступљено 12. 1. 2014.
- San Spirituality: Roots, Expression,(2004) and Social Consequences, J. David Lewis-Williams, David G. Pearce. ISBN 978-0759104327.
- Barnard, Alan (1992). Hunters and Herders of Southern Africa. Cambridge University Press. ISBN 978-0521411882..
- Ndahinda, Felix Mukwiza (2011). „Introduction: Indigenous Identity in Africa”. Indigenousness in Africa. стр. 1—13. ISBN 978-90-6704-333-5. doi:10.1007/978-90-6704-609-1_1.
- Hitchcock, Robert K. (2002). „'We are the First People': Land, Natural Resources and Identity in the Central Kalahari, Botswana”. Journal of Southern African Studies. 28 (4): 797—824. S2CID 146291403. doi:10.1080/0305707022000043520.
- Dube, Smile (2004). „Reviewed work: The Inconvenient Indigenous: Remote Area Development, Donor Assistance, and the First People of the Kalahari, Sidsel Saugestad”. Africa Today. 51 (1): 133—136. JSTOR 4187641.
- Anton, Donald K.; Shelton, Dinah L. (2011). Environmental Protection and Human Rights. Cambridge University Press. стр. 640. ISBN 978-0-521-76638-8.
- Anaya, James (2. 6. 2010). Addendum – The situation of indigenous peoples in Botswana (PDF) (Извештај). United Nations Human Rights Council. A/HRC/15/37/Add.2.
- Hitchcock, Robert K. (2002). „'We are the First People': Land, Natural Resources and Identity in the Central Kalahari, Botswana”. Journal of Southern African Studies. 28 (4): 797—824. ISSN 0305-7070. JSTOR 823352. S2CID 146291403. doi:10.1080/0305707022000043520.
- Taylor, Julie J. (2007). „Celebrating San Victory Too Soon?: Reflections on the Outcome of the Central Kalahari Game Reserve Case”. Anthropology Today. 23 (5): 3—5. ISSN 0268-540X. JSTOR 4620383. doi:10.1111/j.1467-8322.2007.00534.x.
- Hitchcock, Robert K. (2002). „'We are the First People': Land, Natural Resources and Identity in the Central Kalahari, Botswana”. Journal of Southern African Studies. 28 (4): 797—824. ISSN 0305-7070. JSTOR 823352. S2CID 146291403. doi:10.1080/0305707022000043520.
- Winters, Olivia Jane (2019). „The Botswana Bushmen's Fight for Water & Land Rights in the Central Kalahari Game Reserve”. Consilience (21): 172—186. ISSN 1948-3074. JSTOR 26775090.
- Marobela, Motsomi Ndala (2010). „The State, Mining and the Community: The Case of Basarwa of the Central Kalahari Game Reserve in Botswana”. Labour, Capital and Society / Travail, Capital et Société. 43 (1): 137—154. ISSN 0706-1706. JSTOR 43158366.
- Winters, Olivia Jane (2019). „The Botswana Bushmen's Fight for Water & Land Rights in the Central Kalahari Game Reserve”. Consilience (21): 172—186. ISSN 1948-3074. JSTOR 26775090.
- Nocera, Joe (2008-08-08). „Diamonds Are Forever in Botswana”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-05-04.
- „First People of the Kalahari: the struggle for ancestral lands”. www.survivalinternational.org. Архивирано из оригинала 13. 10. 2022. г. Приступљено 2020-04-03.
- Sarkin, Jeremy (1998). „The Development of a Human Rights Culture in South Africa”. Human Rights Quarterly. 20 (3): 628—665. ISSN 1085-794X. S2CID 143091817. doi:10.1353/hrq.1998.0032.
- Solway, Jacqueline (2009). „Human Rights and NGO 'Wrongs': Conflict Diamonds, Culture Wars and the 'Bushman Question'”. Africa: Journal of the International African Institute. 79 (3): 321—346. ISSN 0001-9720. JSTOR 20638864. S2CID 145791929. doi:10.3366/E0001972009000849.
- Hitchcock, Robert K. (2002). „'We are the First People': Land, Natural Resources and Identity in the Central Kalahari, Botswana”. Journal of Southern African Studies. 28 (4): 797—824. ISSN 0305-7070. JSTOR 823352. S2CID 146291403. doi:10.1080/0305707022000043520.
- Sarkin, Jeremy (1998). „The Development of a Human Rights Culture in South Africa”. Human Rights Quarterly. 20 (3): 628—665. ISSN 1085-794X. S2CID 143091817. doi:10.1353/hrq.1998.0032.
- Transitional Justice: Global Mechanisms and Local Realities after Genocide and Mass Violence. Rutgers University Press. 2010. ISBN 978-0-8135-4761-9. JSTOR j.ctt5hj4jg.
Спољашње везе
уреди
- „Лов је наше наслеђе“ (језик: енглески)
- Ловци-сакупљачи у јужној Африци (језик: енглески)
- The site of the Khoisan Speakers
- !Khwa ttu – San Education and Culture Centre
- Kuru Family of Organisations
- South African San Institute Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јануар 2021)
- Bradshaw Foundation – The San Bushmen of South Africa
- Cultural Survival – Botswana
- Cultural Survival – Namibia
- International Work Group for Indigenous Affairs – Africa
- Kalahari Peoples Fund
- Survival International – Bushmen