Жучна кеса
Жучна кеса (лат. vesica fellea, vesica billiaris) је крушколики орган који служи као резервоар за жуч, која се у њему концентрише и постаје три до четири пута гушћа од оне која долази из јетре. Жуч се по потреби испушта у дванаестопалачно црево при варењу хране као додатни разлагач масне хране.[1]
Жучна кеса је дуга од 8-11 cm и смештена је на доњој страни десног и јетреног режња. Јетра непрекидно лучи жуч без обзира на варење и та жуч напушта јетру кроз јетрин одводни канал а кроз жучни канал иде у дванаестопалачно црево. Ако нема варења, Одијев сфинктер је затворен и жуч мора назад у жучну кесу где јој се одузима вода. На овај начин она постаје концентрованија и способнија за разградњу унесене хране.[2]
У жучној кеси налази се око 50 ml жучи која се отпушта када храна која садржи масти уђе у цревни тракт, стимулишући лучење холецистокинина.
Жучну кесу посједују кичмењаци (осим коња и пацова), док бескичмењаци не посједују.
Извори
уреди- ^ Ginsburg, Ph.D., J.N. (22. 8. 2005). „Control of Gastrointestinal Function”. Ур.: Thomas M. Nosek, Ph.D. Gastrointestinal Physiology. Essentials of Human Physiology. Augusta, Georgia, United State: Medical College of Georgia. стр. pp. 30. Архивирано из оригинала 01. 04. 2008. г. Приступљено 29. 6. 2007.
- ^ Meilstrup, Jon W. (1994). Imaging Atlas of the Normal Gallbladder and Its Variants. Boca Raton: CRC Press. стр. 4—. ISBN 978-0-8493-4788-7.
Литература
уреди- Ginsburg, Ph.D., J.N. (2005). „Control of Gastrointestinal Function”. Ур.: Thomas M. Nosek, Ph.D. Gastrointestinal Physiology. Essentials of Human Physiology. Augusta, Georgia, United State: Medical College of Georgia. стр. pp. 30. Архивирано из оригинала 01. 04. 2008. г. Приступљено 29. 6. 2007.
- Meilstrup, Jon W. (1994). Imaging Atlas of the Normal Gallbladder and Its Variants. Boca Raton: CRC Press. стр. 4—. ISBN 978-0-8493-4788-7.
