Загонетка

Загонетка (од глагола гонетати) је исказ, питање или фраза двосмисленог или нејасног значења, односно врста мисаоно-говорне игре, изражене у виду метафоричног - описног или непосредног, често збуњујућег питања, које захтева одговор. Питање је формулисано у готово утврђеном облику и има само један прави одговор прихваћен у традицији. По Караџићу, назива се још гонеталицом.

Историја

Загонетка је интернационална и веома стара врста усмене књижевности. Она потиче из најстаријих времена, а доказ за то је њен начин изражавања у сликама, што је прафеномен сваког људског говора. Многе форме и теме загонетања се срећу још у античкој књижевности (код Хесиода, Хомера, Пиндара, Платона, Есхила).

Мисао о обредном карактеру загонетке се среће још у Старој Индији, а и у раном хришћанству. Код нас се, још у 19. веку, среће обичај да се загонета само у одређено доба године, као и употреба загонетки у свадбеном обреду. Кратка и ритмичка форма омогућили су да се загонетка издвоји из обреда и постане посебна врста - да пређе у приповедачки израз у коме се и данас јавља. Певачка мелодија загонетке променила је обредни карактер сватовских, ловачких и других ритуала, у смеру забаве и надметања у довитљивости.

Загонетка се појављује и у Библији - Самсонова загонетка.

Код нас, први бележи народне загонетке Вук Стефановић Караџић, 1821. у додатку Новина сербских, потом у друго издање Рјечника, а у рукопису оставља још око пет стотина. Неколико стотина још објављује Стојан Новаковић 1877, а потом и Вук Врчевић у збирци „Народне хумористичне гаталице и варалице“ из 1885.

Карактеристике

Загонетка је најближа пословици, по својој краткој форми у прози или стиху. Пословица садржи народне мудрости и столећима утврђене истине о свету и људима, док загонетка садржи више поетске разноврсности и скривени смисао у значењима песничких средстава и подразумева мелодију, риму, недореченост. Загонетка има барем два смисла, од којих је један у првом плану описа, а други, сакривен, са пренесеним значењем, изван текста и представља решење загонетке.

Главна средства загонетке

Главна средства народне загонетке су: песничка слика, метафора, паралелизам, епитет, алузија, алегорија, алитерација, синоними, хомоними, ребуси, итд.

Предмети загонетки

Предмети загонетки су веома широк и разноврстан скуп ствари, појмова, живота, бића, и других појмова света који окружују човека.

Природне појаве

У усменим народним загонеткама природне појаве око човека објашњаване су на разне начине, а у загонеткама су најчешће биле присутне: снег, сунце, облак, магла...који су описивани у страху, дивљењу или лепотом:
Прођох гору, не уквасих се; прођох ватру, не изгорех се. (Ветар)
Ја изађох на сребрно гувно и ударих у златне свирале; свак ме чу, а нико не виде. (Ветар)
Пуно поље бисера, нити га тко посија, ни побра. (Роса)

Годишња доба, временски интервали

Два брата и двије сеје коло воде:
један брат нас цвијећем посипље, други брат нас житом обасипље;
прва сеја вино точи,
друга сеја воду лијева. (Пролеће, лето, јесен и зима)
Ја сам дрво од дванаест грана; на свакој грани по четири гнијезда; у сваком гнијезду по седам птичића; а свака имаде своје име. (Година, месеци, недеље, дани)

Небеска тела

Сунце, као извор живота, топлоте и светлости, обожавано је још у прастарим временима, и као такво заузимало важно место и у загонеткама. Повезује се са Месецом и звездама.
Оца нема, мајке нема, а свако јутро се рађа. (Сунце)
Сивац море прескочи, ни копита не скваси. (Месец)

Човек, делови човечјег тела, занимања, размишљања

Жива земља мртвом господари. (Човек)
Ти носиш мене, ја носим тебе. (Човек и обућа)

Предмети

Предмети из свакодневног окружења представљају најчешће теме загонетки. Према предметима и стварима може се понекад одредити и старост загонетке и њено порекло, тако да се наилази на загонетке о стварима које више нису у употреби, чак и о предметима за које се не зна чему су служили.
О клину виси, о злу мисли. (Пушка)
Танко као жица, витко као змија, пуца као пушка, гризе као пас. (Бич)

Животиње

Преде, а никад јој се конца не види. (Мачка)
По води плови, по суху ходи, а из куће се никад не извлачи. (Корњача)

Типови загонетки

Најважнији типови наших усмених загонетки су: језичке, ономатопејске, дијалошке, слике-загонетке, лирске, контрастне, загонетке по принципу елиминисања, двосмислено-еротске загонетке и загонетке о пореклу ствари.

Језичке загонетке

То су загонетке у којима се предмет описује елементима језика, лепотом усмене речи и необичним речима.
Закукуљено, замумуљено, задевећено, задесећено, не мога га нико откукуљити, одмумуљити, оддеветати, оддесетати, него онај који га је закукуљио, замумуљио, задеветио и задесетио. (Брава)
Једно име и у гори и у води. (Клен - риба и дрво)

Ономатопејске загонетке

Ове загонетке користе гласове и звукове из природе као средство за прикривање али и као средство за сугестију одгонетке.
Нешуш прође кроз гору, а не шушну. (Магла)
Преко шума шум-шум, преко поља кас-кас, па у воду тумбас. (Жаба)

Дијалошке загонетке

Дијалошке загонетке користе дијалог као форму.
О делијо, делијо, куд си сву ноћ ходио? - Све сам хитро летио, по свијета тјешио. (Сунце)
Отуд лети тиринчица, срете је опенчица: "Куда летиш, тиринчице?" "Куда летим, да летим, ником ништа не чиним". (Варнице)

Слика загонетка

Сликом и бојама се описује предмет загонетке.
Бела се роди, зелена одрасте, црвена умре. (Трешња)
Бела квочка дању пилиће растура, црна квочка ноћу пилиће скупља. (Дан и ноћ)

Лирске загонетке

Лирске загонетке садрже осећања, у форми су лирске народне песме.
Бисер се моми низ лице рони. Да ми је казат шта мому боли. (Сузе)
Сама себи своје срце јела. (Свећа)

Контрастне загонетке

Контраст у описима служи и као песничка фигура, и као песничка структура загонетке.
У ватри мокро, у води сухо. (Восак)
Ногом у блату, а главом у злату. (Клас жита)

Загонетке по принципу елиминисања

Бело је, снег није, слатко је, мед није. (Шећер)
Рогато је - коза није, траву пасе - овца није, товар носи - коњ није. (Пуж)

Литература

• Лакићевић, Драган (2004). „Природа усмене загонетке”. Српске народне загонетке. Дерета. стр. 107—134. 
• Новаковић, Стојан (1877). Српске народне загонетке. Београд: В. Валожић. 
• Кнежевић, М. Антологија народних умотворина, 1957.
• Бонифачић, Н. Народне драме, пословице, загонетке, 1963.
• Латковић, Видо (1967). Народна књижевност I. Београд: Научна књига. 
• Обрадовић, Славољуб (2005). Књижевност за децу 1. Алексинац: Виша школа за образовање васпитача, стр. 86-87.
• Драгиша Живковић (2001). Речник књижевних термина. Бања Лука: Романов, стр. 935-937.

Спољашње везе

• „Zagonetke”. Zagonetke i mozgalice. Приступљено 25. 9. 2020. 
• „Zagonetke za djecu”. artrea.com.hr. Приступљено 25. 9. 2020. 
• „ZAGONETKE”. BOSKE KRAGUJEVAC. Приступљено 25. 9. 2020.