Иван Мерц
Блажени Иван Мерц (изворно: Ivan Merz, 16. децембар 1896. Бања Лука – 10. мај 1928. Загреб)[2] био је хрватски свјетовни академик, којег је папа Јован Павле II прогласио блаженим приликом посјете Бања Луци 22. јуна 2003. године. Иван Мерц промовисао је литургијски покрет у Хрватској и заједно са Ивом Протулипцом створио је поклет за младе људе, „Хрватски орловски савез”, инспирисан „Еухаристичким крсташким ратом”, с којим се сусрео у Француској.
| Иван Мерц | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 16. децембар 1896. |
| Место рођења | Бања Лука, Аустроугарска (данас Босна и Херцеговина), |
| Датум смрти | 10. мај 1928. (31 год.) |
| Место смрти | Загреб, Краљевина Југославија (данас Хрватска) |
| Световни подаци | |
| Поштује се у | Католичка црква |
| Беатификација | 22. јун 2003., Бања Лука од стране Папа Јован Павле II |
| Главно светилиште | Загреб, Хрватска |
| Празник | 10. мај[1] |
| Заштитник | младих |
Биографија
уредиМладост
уредиИван Мерц био је млади лаик из Босне и Херцеговине, који је живио у турбулентно доба. Рођен је у либералној породици 16. децембра 1896. године у Бањој Луци, за вријеме аустроугарске окупације у Босни и Херцеговини.[3] Његов отац био је Нијемац, а мајка Чехиња.[3] Основну школу започео је у Бањој Луци, 2. и 3. разред похађа у Приједору гдје му је отац привремено премјештен због службе.[4] Школовао се у вишенационалној и вишерелигијској средини, а дипломирао је у вријеме када је убијен престолонасљедник Франц Фердинанд (28. јуна 1914).[5]
Образовање
уредиНакон матуре 1914. године, Иван се придружио Војној академији у Винер Нојштату на захтјев својих родитеља, али је, згрожен корупцијом ове околине, напустио након четири мјесеца.[6] Почетком 1915. године отишао је у Беч гдје је студирао право, али је ишао и на предавања из књижевности.[7] У фебруару 1916. године одлази у војску, гдје се борио на италијанском фронту.[8]
Након што се вратио у Бању Луку, доживио је радикалне политичке промјене и и рођење нове југословенске државе. Од 1919. до 1920. године био је у Бечу, гдје је студирао на Филозофском факултету. У октобру 1920. године отпутовао је у Париз, гдје је похађао неколико предавања на универзитету Сорбони и на Католичком инстутуту. У међувремену је припремао своју докторску дисертацију.[9]
Докторирао је на Филозофоском факултету Универзитета у Загребу 1923. године на тему „Утицај литургије на француске писце”. Био је професор француског и њемачког језика у Надбискупској класичној гимназији у Загребу[10] до своје смрти, 10. маја 1928. године.[11][12]
Дјеловање
уредиИван Мерц се придружио Католичком покрету за вријеме студирања у Бечу и Паризу. Циљ Католичког покрета био је супротстављање либерализму који је „потискивао вјеру и њене вриједности из јавног живота”.[13]
Када се дошао у Загреб, активно се прикључио раду Католичког покрета, а јесени 1922. године изабран је за предсједника Хрватског католичког омладинског савеза, који се годину дана касније постао Хрватски орловски савез. Орловкси савез имао је циљ одгој младих у вјерском, интелектуалном, моралном и физичком погледу.[13]
Промовисао је литургијски покрет у Хрватској према упутствима папе Пија IX, како би саставио „елиту” апостола да раде на „обнови свега у Христу”.
Смрт
уредиИван је од дјетињства имао проблема са видом, а касније и са зубобољом. Добио је акутну упалу усне шупљине. Оперисан је 26. априла на Клиници за ухо, нос и грло у Загребу. Операција није успјела, а Иван је добио менингитис. Умро је 10. маја 1928. године, са угледом свеца.[14][15]
Беатификација и процес канонизације
уредиМерц је умро остављајући примјер како човјек може живјети, борити се и патити за Бога. Трудио се да свом животу подари „пуно значење”, усмјеравајући се на светост, а сав његов педагошки задатак био је посвећен формирању апостола светости. Његово светилиште налази се у Базилици Срца Исусова у Загребу. Процес канонизације започео је 1958. године.[15]
Папа Јован Павле II прогласио га је блаженим у Бањој Луци 22. јуна 2003. године и поставио га је као примјер хришћанског живота младима и вјерницима.[15]
Париске одлуке
уредиИван Мерц је за вријеме боравка у Паризу саставио одлуке, које свједоче о томе како се Иван „спремно одазвао Божјој милости, која га је водила према хришћанској савршености”.
- На сасвим тврдом лежати.
- Цијело тијело дневно леденом водом умивати.
- Изјутра ништа не јести.
- У петак глад осјећати.
- Чешће у најбољем теку престати (с јелом).
- Гимнастицирати сваки дан у којим год приликама.
- О себи никада не говорити.
- Само ручати и вечерати.
- Једном мјесечно 24 сата ништа не јести ни пити.
- Сувишак својих добара сиромаху поклонити.
- О својој боли никада не говорити.
- Што мање говорити.
- Сваки дан бар једном посвема Богу помолити.
- Ићи у неугодне ситуације.
- Властиту бол благосивати.
- Каткада себи својевољно, у потаји, бол задавати.
- Каткада из најбољега сна устати и гледати звијезде.
- Ићи по најтамнијој ноћи на страшива мјеста, побиједити страх, јачати вјеру.
- Понижење пред људима с весељем примити.
- Не одати се никада одвише једнострано знаности.
- Бити са животом у најужем контакту.[16]
Референце
уреди- ^ Online, Catholic. „Bl. Ivan Merz - Saints & Angels”. Catholic Online (на језику: енглески). Приступљено 14. 12. 2018.
- ^ „Ivan Merz - biografija i galerija - biografija - Ivan Merz Humanitarna Udruga”. www.udrugaivanmerz.hr. Архивирано из оригинала 15. 12. 2018. г. Приступљено 14. 12. 2018.
- ^ а б Šimunković, David. „Travnik: BISKUP R. PERIĆA O DUHOVNOM LIKU BLAŽENOGA I. MERZA | Blaženi Ivan Merz” (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 07. 12. 2018.
- ^ TABB. „Ivan Merz – BANJOLUČKA BISKUPIJA” (на језику: хрватски). Приступљено 14. 12. 2018.
- ^ „Križarska organizacija, životno djelo Ivana Merza”. hrcak.srce.hr. Приступљено 07. 12. 2018.
- ^ „Bl. Ivan Merz – biografija”. Katolik.hr (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 12. 2018. г. Приступљено 14. 12. 2018.
- ^ „Biografija”. ivanmerz.hr. Приступљено 08. 12. 2018.
- ^ „Biografija - Rat”. ivanmerz.hr. Приступљено 08. 12. 2018.
- ^ „Biografija - Studij”. ivanmerz.hr. Приступљено 08. 12. 2018.
- ^ „Merz, Ivan, bl. | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 14. 12. 2018.
- ^ „Biografija - Svetost”. ivanmerz.hr. Приступљено 08. 12. 2018.
- ^ „Blaženi Ivan Merz - Zagrebačka nadbiskupija”. zg-nadbiskupija.hr.
- ^ а б „Biografija - Rad”. ivanmerz.hr. Приступљено 08. 12. 2018.
- ^ „Biografija - Prema vječnosti”. ivanmerz.hr. Приступљено 08. 12. 2018.
- ^ а б в „Blaženi Ivan Merz: 'Katolička vjera je moje životno zvanje'”. laudato.hr.
- ^ „Ivanove pariske odluke”. ivanmerz.hr. Приступљено 14. 12. 2018.
