Капилар

Капилари су најкраћи крвни судови, дужине 5–10 μm, док им је зид дебљине 0,5 микромилиметара. Мала дебљина зида капилара служи ефикасној и брзој размени из или у капиларе; молекула кисеоника, угљен-диоксида, шећера, амино киселина, воде, и осталих материја, између крви и ћелија ткива. Ниво размена материја кроз зидове капилара варира од региона до региона тела, мада у неким деловима тела, као што је мозак, размена не постоји.

Капилари су најбројнији крвни судови у организму, и броје се на око 10 милијарди. Величина целокупне површине свих капилара је око 6.000 m², док су зидови најтањих капилара од само једног слоја ендотелијума.

Крв тече из срца у артерије, које се гранају у уске артериоле, а потом се оне гранају у капиларе. Пошто је извршена размена материја из крви, допремљене терминалним капиларима на нивоу ткива, из артеријских настају венски капилари који даље формирају венуле, а затим из њих настају вене, које враћају крв у срце.

Врсте капилара

Континуирани капилари, Код ове врсте ендотелијалне ћелије су веома близу једне другим, и остављају мало простора измећу сваке ћелије. Ови капилари ефикасно пропуштају мале молекуле као и молекуле који поседују висок ниво растворљивости у мастима (молекуле кисеоника, угљендиоксида и стероида), док је пропуштање молекула растворљивих у води веома мали (натријум, калијум, амино киселине и шећери).

Капилари прекривени порама, Ови капилари омогућавају транспорт великих молекула као и беланчевина. Ова врста капилара јавља се у органима који захтевају висок ниво размене материја, као што су бубрег и дебело црево.

Спољашње везе

Овај чланак везан за медицину је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.