Категат
Категат је мореуз између Данске и Шведске, на северу је преко Скагерака повезан са Северним морем а на југу је повезан са Балтичким морем. Има дужину од 220 km у правцу север-југ и просечну дубину од 23 метра.
| Категат | |
|---|---|
 Мореуз у Балтичком мору | |
| Координате | 56° 30′ С; 11° 30′ И / 56.5° С; 11.5° И 56° 30′ С; 11° 30′ И / 56.5° С; 11.5° И |
| Земље басена | Данска, Шведска |
| Површина | 30.000 km2 (12.000 sq mi) km2 |
  Категат | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Име
уредиНазив Категат долази од холанских речи kat (мачка) i gat (рупа). Односи се на средњовековни морепловачки жаргон када су тадашњи морепловци упоређивали овај пролаз са уском рупом кроз коју се и мачка тешко може провући.[1]
Географија
уреди
Реке које се уливају у овај мореуз су Гота канал, Лаган, Ниса, Етран и Вискан са шведске и Гуден са данске стране. Већа острва у мореузу су Самсе, Лесе и Анхолт.
Према дефиницији утврђеној у конвенцији из 1932. коју су потписале Данска, Норвешка и Шведска (регистроване у серији уговора Лиге народа 1933–1934), северна граница између Категата и Скагерака налази се на најсевернијој тачки Скагена на Јутланду, док јужна граница према Eресунду налази се на врху полуострва Кулен у Сканији.[2]
Од 1950-их, разматран је пројекат моста који се обично назива Категатброен (Категатски мост) који повезује Јутланд и Зеланд преко Категата. Од касних 2000-их, пројекат је поново заинтересовао неколико утицајних политичара у Данској. Мост се обично замишља да повезује Хов (село јужно од Одера у области Архуса) са Самсеом и Калундборгом.[3][4]
Опсег
уредиМеђународна хидрографска организација дефинише границе „Категата, Саунд и Појаса“ (то јест, Категат, Ересунд, Велики појас и Мали појас) на следећи начин:[5]
На северу: линија која спаја Скаген (Скав, најсевернија тачка Данске) и Патерностер Скер (57° 54′ N 11° 27′ E / 57.900° С; 11.450° И), а одатле ка североистоку кроз плићаке до острва Тјерн.
На југу: границе Балтичког мора у Појасу и Саунду:
- У Малом појасу: линија која спаја Фалшефт (54° 47′ N 9° 57.5′ E / 54.783° С; 9.9583° И) и Вејснес Наке (54° 49′ N 10° 26′ E / 54.817° С; 10.433° И).
- У Великом појасу: линија која спаја Гулстав (најјужнији крај острва Лангеланд, 54° 43′ 36″ N 10° 42′ 42″ E / 54.72667° С; 10.71167° И) и Капел Кирк (54° 46′ N 11° 01′ E / 54.767° С; 11.017° И) на острву Лаланд.
- У Гулдборг Сунду: линија која спаја Флинторн-Рев (54° 38′ 30″ N 11° 49′ 16″ E / 54.64167° С; 11.82111° И) и Скелби (54° 38′ 00″ N 11° 53′ 14″ E / 54.63333° С; 11.88722° И);
- У Саунду: линија која спаја Стевнсов светионик (55° 17′ N 12° 27′ E / 55.283° С; 12.450° И) и Фалстербо Појнт (55° 23′ N 12° 49′ E / 55.383° С; 12.817° И).
Етимологија
уредиПрема Великој данској енциклопедији и Nudansk Ordbog, назив потиче од холандских речи katte 'мачка' и gat 'капија, пролаз'. Он потиче из касносредњовековног навигационог жаргона, у коме би капетани ханзеатске трговачке флоте упоређивали Дански мореуз са пролазом који је толико тесан да би чак и мачка имала потешкоћа да се пробије, због многих гребена и плићака.[6][7] У једном тренутку, проходне воде биле су широке само 3,84 km (2,07 nmi; 4.200 yd). Име улице Катесундет у Копенхагену има слично етимолошко значење, односно 'уски пролаз'.[7]
Архаично име за Скагерак и Категат било је Норвешко море или Јутландско море (Книтлиншка сага[8] помиње име Јотландшаф). Његово древно латинско име је било Sinus Codanus.[9]
Историја
уредиКонтрола над Категатом и приступ њему били су важни током историје међународног поморства. До завршетка Ајдер канала 1784. године, Категат је био једини морски пут у и из Балтичког региона.[10]
Биологија
уредиУ Категату, салинитет има изражену двослојну структуру. Горњи слој има салинитет између 18‰ и 26‰, а доњи слој – одвојен јаким халоклином на око 15 m (49 ft) – има салинитет између 32‰ и 34‰. Доњи слој се састоји од дотока морске воде из Скагерака, са салинитетом на нивоу већине других обалских морских вода, док се горњи слој састоји од улива морске воде из Балтичког мора и има много нижи салинитет, упоредив са боћатом водом, али и даље знатно виши од остатка Балтичког мора. Ова два супротна тока транспортују нето вишак од 475 km3 (114 cu mi) морске воде од Балтика до Скагерака сваке године.[11] За време јачих ветрова, слојеви у Категату су на појединим местима потпуно измешани, као што је Велики појас, па је укупни салинитет у овом малом мору веома променљив. Ово поставља јединствене услове за морски живот овде.[12]
Хладни испусти, локално познати као жуборећи гребени (дан. boblerev), налазе се у северном Категату. За разлику од хладних испуста на већини других места (укључујући Северно море и Скагерак), гребени Категата који мехурају су на релативно малим дубинама, углавном између 0 и 30 m (0—100 стопа) испод површине.[13][14] Испуштања се ослањају на метан депонован током имијанског периода и током мирног времена мехурићи се понекад могу видети на површини воде.[14] Карбонатна цементација и литификација формирају слојеве или стубове до 4 m (13 ft) висине и подржавају богат биодиверзитет.[13][14] Због свог јединственог статуса, гребени Категата добијају ниво заштите и признати су као Natura 2000 станиште (тип 1180) од стране Европске уније (ЕУ).[15]
Еколошки колапс
уредиКатегат је била једна од првих морских мртвих зона која је забележена током 1970-их, када су научници почели да проучавају како интензивне индустријске активности утичу на свет природе.[16][17] Од тада су студије и истраживања пружили много увида у процесе као што је еутрофикација и како се носити са тим. Данска и ЕУ су покренуле скупе и далекосежне домаће пројекте како би зауставиле, поправиле и спречиле ове еколошки деструктивне и економски штетне процесе[18] од првог Акционог плана за водену животну средину 1985. године, а сада су заузети спровођењем четвртог План акције. Акциони планови сажимају широк спектар иницијатива и укључују такозване директиве о нитратима.[19] Акциони планови су генерално посматрани као успешни, иако посао није завршен и сви циљеви још нису у потпуности испуњени.[20]
Заштите и регулације
уреди
Због веома густог поморског саобраћаја и многих великих приобалних насеља, Категат је од 2006. године означен као подручје контроле емисије сумпора као део Балтичког мора. Од 1. јануара 2016. године референтна вредност за сумпор у горивима је смањена на 0,1%.[21]
Референце
уреди- ^ Den Store Danske Encyklopædi (2004), CD-rom edition, Copenhagen: Gyldendal, entry Kattegat.
- ^ Convention No 3210. League of Nations Treaty Series 139, 1933–1934. Retrieved 27 December 2012.
- ^ Rolf Ask Clausen (2. 10. 2007). „Ingeniøren 1955: Byg bro over Samsø [Build a bridge across Samsø]”. Ingeniøren (на језику: дански). Приступљено 16. 2. 2016.
- ^ „En fast Kattegatforbindelse”. kattegatforbindelse.dk (на језику: дански). Kattegatkomitéen. Приступљено 15. 5. 2017.
- ^ „Limits of Oceans and Seas” (PDF) (3rd изд.). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2020.
- ^ Den Store Danske Encyklopædi (2004), CD-ROM edition, Copenhagen: Gyldendal, entry Kattegat.
- ^ а б Nudansk Ordbog (1993), 15th edition, 2nd reprint, Copenhagen: Politikens Forlag, entry Kattegat.
- ^ Ármann Jakobsson (1997). Í leit að konungi: konungsmynd íslenskra konungasagna (на језику: Icelandic). Reykjavik.
- ^
Gilman, D. C.; Thurston, H. T.; Colby, F. M., ур. (1905). „Cattegat, The”. New International Encyclopedia (I изд.). New York: Dodd, Mead.
- ^ „Kattegat | strait, Denmark-Sweden”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2017-05-16.
- ^ Ærtebjerg, G.; Andersen, J.H.; Schou Hansen (2003). „Hydrography”. Nutrients and Eutrophication in Danish Seawaters. Danish Environmental Protection Agency and National Environmental Research Institute. Приступљено 30. 1. 2016.
- ^ Matti Leppäranta; Kai Myrberg (2009). Physical Oceanography of the Baltic Sea. Springer-Praxis. стр. 72—74. ISBN 9783540797036. Приступљено 30. 1. 2016.
- ^ а б Jensen; Aagaard; Burke; Dando; Jørgensen; Kuijpers; Laier; O'Hara; Schmaljohann (1992). „"Bubbling reefs" in the Kattegat: Submarine landscapes of carbonate-cemented rocks support a diverse ecosystem at methane seeps”. Marine Ecology Progress Series. 83: 103—112. Bibcode:1992MEPS...83..103J. doi:10.3354/meps083103
.
- ^ а б в „Red List – Submarine structures made by leaking gases” (PDF). HELCOM. 2013. Приступљено 16. 6. 2017.
- ^ „Proposed measures for fisheries management in Natura 2000-sites in the Danish territorial area of the Kattegat and Samsø Belt” (PDF). Meeting at the AgriFish Agency, Copenhagen. Minister for Food, Agriculture and Fisheries (Denmark). 20. 3. 2012. Приступљено 16. 6. 2017.
- ^ „Further Rise in Number of Marine 'Dead Zones'”. UNEP. 19. 10. 2006. Архивирано из оригинала 04. 10. 2009. г. Приступљено 30. 1. 2016.
- ^ Karleskint, Turner; Small (2013). Introduction to Marine Biology (4 изд.). Brooks/Cole. стр. 4. ISBN 978-1285402222.
- ^ Hagerman, Lars; Josefson, Alf B.; Jensen, Jørgen N. (1996). „Benthic macrofauna and demersal fish”. Eutrophication in Coastal Marine Ecosystems. Coastal and Estuarine Studies. 52. стр. 155—178. ISBN 978-0-87590-266-1. doi:10.1029/CE052p0155.
- ^ Implementation of the Nitrates directive in Denmark Архивирано 3 децембар 2013 на сајту Wayback Machine Danish Ministry of the Environment
- ^ Jesper H. Andersen; Jacob Carstensen (25. 10. 2011). „Action Plans for the Aquatic Environment have been a success”. Politiken (на језику: дански). Приступљено 24. 11. 2014.
- ^ „New sulphur regulations may lead to distortion of competition in the shipping industry”. MT Online. 12. 8. 2014. Архивирано из оригинала 26. 01. 2016. г. Приступљено 2016-01-19.
Литература
уреди- Jørgen Nissen; Georg Rotne (1999). „Getting the balance right. The Øresund Bridge - Design”. structurae.net: 417—426. doi:10.5169/seals-62105.
- Boge, Knut (2006). Votes Count but the Number of Seats Decides: A comparative historical case study of 20th century Danish, Swedish and Norwegian road policy. (Ph.D.). DBI Norwegian School of Management. Приступљено 11. 1. 2016.
- Marstrand, Wilhelm (14. 3. 1936). „Det Store Vej - og broprojekt Motorveje med broer over storebælt og Øresund” [The Great Road and Bridge Project Motorway with Bridge over the Great Belt and Øresund]. Ingeniøren (на језику: дански): 67—70. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 20. 11. 2015.
- OECD (2003). OECD Territorial Reviews OECD Territorial Reviews: Oresund, Denmark/Sweden 2003. OECD Publishing. стр. 77. ISBN 978-9264100800. Архивирано из оригинала 19. 11. 2015. г. Приступљено 18. 11. 2015.
- Defense Transportation Journal. 29 (6). November/December, 1973. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ); Недостаје или је празан параметар|title=(помоћ). - Krokeborg, J, ур. (1. 1. 2001). Strait crossings 2001: proceedings of the Fourth Symposium on Strait Crossings, Bergen, Norway, 2 - 5 September 2001. Lisse: CRC Press. ISBN 978-9026518454. Архивирано из оригинала 19. 11. 2015. г. Приступљено 18. 11. 2015.
- Centre for Mega Projects in Transport and Development (2014). „Project Profile: Sweden, The Oresund Link” (PDF). OMEGA Case Studies. Архивирано (PDF) из оригинала 31. 1. 2016. г. Приступљено 16. 1. 2016.
- „HOCHTIEF Infrastructure Scandinavia”. HOCHTIEF. Архивирано из оригинала 21. 11. 2015. г. Приступљено 20. 11. 2015.
- „Danmark og Sverige landfast” [Denmark and Sweden by Land] (на језику: дански). DR. Приступљено 20. 11. 2015.
- „Øresundsbroen indviet” [Oresund Bridge inaugurated]. B.T. (на језику: дански). Ritzau. 1. 7. 2000. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 20. 11. 2015.
- „Broåbning i tragediens skygge”. Berlingske (на језику: дански). Ritzau. 1. 7. 2000. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 20. 11. 2015.
- „90.000 løbere over Øresundsbroen” [90,000 runners cross the Øresunds Bridge]. B.T. (на језику: дански). Ritzau. 12. 6. 2000. Архивирано из оригинала 22. 3. 2012. г. Приступљено 26. 3. 2011.
- Baunkjær, Claus F. (28. 3. 2013). „Cautious traffic assumptions for the Fehmarnbelt project”. Fehmarn Belt Fixed Link. Архивирано из оригинала 2. 7. 2015. г. Приступљено 20. 11. 2015.
- „Øresundsbrons bokslut för 2008: Bättre resultat trots den ekonomiska avmattningen” [Øresundsbrons financial statements for 2008: better results despite the economic slowdown] (на језику: шведски). Uk.oresundsbron.com. Архивирано из оригинала 13. 3. 2013. г. Приступљено 24. 3. 2013.
- „Traffic numbers”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2013. г.
- „Øresundsbron traffic figures all years”. Архивирано из оригинала 2. 1. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2013.
Спољашње везе
уреди
- „Cattegat”. Encyclopedia Americana. 1920.
- „Cattegat”. Collier's New Encyclopedia. 1921.
