Лонг Ајленд
Лонг Ајленд (енгл. Long Island) је острво пред атлантском обалом САД од које је раздваја пролаз Ист Ривер. Површина острва износи 3.629 km2. Према попису из 2020. на острву је живело 8.063.232 становника.[1][2]
| енгл. Long Island | |
|---|---|
  Лонг Ајленд | |
| Географија | |
| Координате | 40° 48′ С; 73° 18′ З / 40.8° С; 73.3° З 40° 48′ С; 73° 18′ З / 40.8° С; 73.3° З |
| Површина | 3.629 km2 |
| Администрација | |
| Савезна држава САД | Њујорк |
| Демографија | |
| Становништво | 7448618 (2000) |
| Густина ст. | 2.052,53 стан./km2 |
| Додатне информације | |
| Временска зона |
|
Лонг Ајленд је највеће острво континенталних САД и најнастењеније острво међу свим америчким државама и територијама, односно 17. најнастањеније острво на свету, тако да има више становништва него јапанско острво Хокаидо или државе као што су Република Ирска и Јамајка. Као што му име говори, острво је прилично дуго и простире се дужином од 190 km од њујоршке луке, док је релативно узак па у просјеку има између 18 и 32 km између обале Атлантика и Залива Лонг Ајленд. Амерички Индијанци су Лонг Ајленд прозвали Паумонаук, што значи „острво у облику рибе”.
На западном делу Лонг Ајленда се налазе њујоршке градске општине Бруклин (округ Кингс) и Квинс (округ Квинс); источно од њих се налазе окрузи Насо и Сафок. Међутим, колоквијално се назив „Лонг Ајленд” или „Ајленд” (Острво) користи једино за приградске/сеоске округе Насо и Сафок; више градска насеља Бруклин и Квинс се сматрају делом града Њујорка. На острву се налази и аеродром Џон Ф. Кенеди.
Референце
уреди- ^ „Long Island Facts”. LongIsland.com. Архивирано из оригинала 5. 3. 2023. г. Приступљено 23. 10. 2022.
- ^ „Long Island”. Encyclopædia Britannica (Britannica Concise изд.). Encyclopædia Britannica, Inc. 2011. 9370515. Архивирано из оригинала 5. 11. 2007. г. Приступљено 30. 4. 2011.
Спољашње везе
уреди- United States Census Bureau
- Геологија Лонг Ајленда
- Привредна комора Лонг Ајленда Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2010)
- Видео тура Лонг Ајленда Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2009)
