Луј VIII

Луј VIII Лав (фр. Louis VIII le Lion; 1187 — 1226), краљ Француске од 1223—1226, унук Луја VII и син Филипа II и Изабеле од Еноа.

Луј VIII Капет
Лични подаци
Датум рођења	(1187-09-05)5. септембар 1187.
Место рођења	Париз, Француска
Датум смрти	8. новембар 1226.(1226-11-08) (39 год.)
Место смрти	дворац Монпенсје (код Клермон-Ферана), Француска
Гроб	Базилика Сен Дени
Породица
Супружник	Бланка од Кастиље
Потомство	Луј IX, Роберт I од Артоа, Алфонс од Поатјеа, Изабела Француска, Карло I Анжујски, John Tristan, Count of Anjou and Maine
Родитељи	Филип II Август Изабела од Еноа
Династија	Капета
краљ Француске
Период	1223-1226
Претходник	Филип II Август
Наследник	Луј IX Свети

Под притиском барона енглески краљ Јован без Земље је потписао Велику повеља слободâ (Magna charta libertatum), ограничавајући своју власт. Када се Јован сагласио с Великом повељом, није уопште ни помишљао да је испуњава. Он је само чекао подесан моменат да обнови рат с баронима. Он није ни мислио да из Енглеске врати најамничку војску, већ је, напротив, послао по нова појачања. Папа је бароне прогласио за бунтовнике и ослободио Јована обавезе да испуњава Велику повељу. Рат је обновљен. Папа је опет бацио на Енглеску интердикт — овог пута да помогне свом вазалу Јовану, но сада на то нико није обраћао пажњу. У рат се умешао и Луј, истакавши права на енглески престо. Луј је чак и поразио Јована у бици код Савењера 1214. године, па је прешао с војском у Енглеску. У самом јеку ратних операција, Јован је умро 1216. године, а на престолу га наслеђује Хенри III.

Тутори малолетног краља Хенрија III (1216—1272) иступили су заједно с баронима против Луја, који је био принуђен да се врати у Француску и да се одрекне својих претензија.

Године 1223. умро му је отац, а он га наслеђује. Потом Луј осваја Поату, Сентонж, Ангумуу, Лимузен, Перигор и читав део Бордоа.

Крунисање Луја VIII и Бланке од Кастиље

Завршио је и борбу са Албижанима, коју је почео његов отац, и ударио тим разбојништвом темељ величине-француске државе. После смрти крсташког вође Симона де Монфорта, 1218. године, он, 1225. године концилом у Буржу, преузима вођство над крсташима. Његова војска је у јуну 1226. кренула ка југу и успут су јој се предавали градови и утврђења, пао је и сам Авињон, који је дотад припадао Светом римском царству. Потом је Луј освојио и градове Бокер и Каркасон после низа мањих битака. После овога је склопљен споразум којим је Тулуска грофовија Ремона VII била је припојена краљевском домену, који се отада простирао од севера Француске до самог њеног југа, од Ламанша до Средоземног мора.

Луј је умро 8. новембра 1226. године од дизентерије у Монпесјеу (код Клермон-Ферана).

Породично стабло

16. Филип I Француски

8. Луј VI

17. Берта од Холандије

4. Луј VII

18. Хумберт II од Савоје

9. Аделаида од Савоје

19. Гизела од Бургундије

2. Филип II Август

20. Стефан од Блоа

10. Теобалд II од Шампање

21. Адела Нормандијска

5. Адела од Шампање

22. Engelbert, Duke of Carinthia

11. Матилда Корушка

23. Uta of Passau

1. Луј VIII

24. Балдуин III од Еноа

12. Балдуин IV од Еноа

25. Yolande of Wassenberg

6. Балдуин V од Еноа

26. Godfrey I, Count of Namur

13. Алиса од Намира

27. Ermesinde of Luxembourg

3. Изабела од Еноа

28. Theodoric II, Duke of Lorraine

14. Thierry, Count of Flanders

29. Gertrude of Flanders

7. Маргарита I Фландријска

30. Фулк I Јерусалимски

15. Сибила Анжујска

31. Ерменгарда Анжујска, грофица Мена

Литература

• Larousse.fr : encyclopédie et dictionnaires gratuits en ligne. 
• Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века I. Београд. 
• Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.