Ноам Чомски

Аврам Ноам Чомски (енгл. Avram Noam Chomsky; Филаделфија, 7. децембар 1928) је амерички лингвиста, филозоф, писац, професор универзитета и дисидент. Чомски је данас најутицајнији критички мислилац у свету, чије поље деловања и интересовања обухвата лингвистику, информационе технологије, идеологију, савремено друштво, политички систем, образовање и низ других са овим феноменима повезаних тема. Чомски је професор лингвистике на Масачусетском институту за технологију. Заслужан је за развој теорије о генеративној граматици, која се сматра највећим доприносом лингвистици направљеним у 20. веку. Критичким разматрањем Скинеровог „Вербалног понашања“, у коме је оспоравао бихевиористички приступ проучавању ума и језика који доминира у току 1950-их година, посебно је допринео развоју когнитивне револуције. Чомски је члан савета Новог Пламена, левичарског часописа на подручју бивше Југославије.

Ноам Чомски
Ноам Чомски, 1977. године
Лични подаци
Датум рођења	(1928-12-07)7. децембар 1928.
Место рођења	Филаделфија, САД
Образовање	аналитичка филозофија
Научни рад
Поље	филозофија
Институција	МИТ (1995 - до данас)
Познат по	контекстно-сензитивна граматика детерминистичка контекстно слободна граматика контекстно слободна граматика
Потпис
Званични веб-сајт
chomsky.info

Његов натуралистички приступ проучавању језика имао је посебно утицаја на филозофију језика и ума. Утврдио је своју хијерархију и класификацију формалних језика на основу њихове генеративне моћи.

Према „Индексу цитата у уметностима и хуманистичким наукама“ из 1992. године, Чомски је у периоду од 1980. до 1992. године био највише цитиран живи научник, и осми најцитиранији научник уопште.

Откако је започео своју критику Вијетнамског рата Чомски је постао надалеко познат, посебно интернационално, по својој критици медија и политике, и то више него по лингвистичким теоријама. Чомски је широко познат и као политички активиста и критичар спољне политике САД и других влада. Чомски описује себе као либералног социјалисту и симпатизера анархосиндикализма (члан је организације „Индустријски радници света“, IWW.)

Ноам Чомски је инострани члан Српске академије науке и уметности у Одељењу друштвених наука. У својој књизи „Нови милитаристички хуманизам“ оштро критикује бомбардовање Југославије, јер је било у супротности са међународним правом и указује на то да је хуманитарна трагедија на Косову почела тек после почетка бомбардовања.

Биографија

Чомски је рођен у Филаделфији, Пенсилванија. Отац му је био Вилијем Чомски, јеврејски научник и члан „Индустријских радника света“ који је потицао из Украјине. Био је професор хебрејског језика, а објавио је школско издање Средњовековне хебрејске граматике. Његова мајка, Елзи Чомски, је дошла из данашње Белорусије, али на несрећу њеног мужа, она је одрасла у САД и говорила је „једноставни њујоршки енглески“. Њен први језик био је јидиш, али Чомски каже да је у његовој породици тај језик био табу, забрањена тема.

Он описује своју породицу у некој врсти „јеврејског гета“, на расцепу између традиција јидиша и хебрејског језика говорећи да је под утицајем породице био уроњен у хебрејску културу и литературу.

Чомски посебно описује тензије које је лично доживео са ирским католицима и антисемитама средином тридесетих година 20. века. Он каже:

Не волим да причам о томе, али сам одрастао са утробним страхом од католика. Знао сам да је тај страх био ирационалан и превазишао сам га, али то је једноставно потицало из мог личног искуства са улице.

Чомски памти свој први чланак који је написао када је имао десет година о претњама ширења фашизма, праћеним падом Барселоне у Шпанском грађанском рату. Од дванаесте или тринаесте године он се потпуније поистоветио са анархистичком политиком.

Када је завршио Централну високу школу у Филаделфији (у 184. класи), 1945, Чомски је започео студије филозофије и лингвистике на Универзитету у Пенсилванији учећи од филозофа Веста Черчмена (West Churchman) и Нелсона Гудмена (Nelson Goodman) и лингвисте Зелига Хериса (Zellig Harris). Херисове лекције укључивале су и његово откриће трансформација као математичке анализе структуре језика. Чомски је за време студија кориговао Херисове „Методе у структуралној лингвистици“. Ово учење касније је реинтерпретирао као операције предузете за настанак контекстно слободне граматике (изведене из Постпродуктивних система). Херисови политички погледи били су основа за формирање свих Чомскијевих.

Године 1951. прихватио је номинацију од стране Гудмена као млађи његов пратилац на Универзитету Харвард.

Године 1953. Чомски путује у Европу. Одлучио је да његов покушај да формулише структуралну лингвистику не би успео зато што је језик апстрактни генеративни феномен. Од 1955. напушта Универзитет на Харварду и почиње да предаје на Институту за технологију у Масачусетсу наредних 19 година. Ноам се оженио лингвисткињом Керол Шец (Carol Schatz) и имају две кћерке: Авиву (1957) и Дајан (1960) и сина Херија (1967).

Први пут је објавио своје апстрактне анализе о језику 1955. године у књизи „Синтаксичке структуре“, његовом можда најбољем делу у лингвистици. Године 1961. је био именован као професор на Катедри за модерне језике и лингвистику (сада је то Катедра за лингвистику и филозофију). Чомски је у овом периоду био много више ангажован у политици, постао је један од водећих критичара Вијетнамског рата, објавио је и есеј поводом тога „Одговорност интелектуалаца“ 1967. Од тада је постао најпознатији по својим политичким гледиштима, политичким говорима широм света и написаним бројним књигама. Његова далекосежна критика спољне политике САД направила је од њега контроверзну личност.

Чомски је у прошлости примио смртне претње због критике спољне политике САД. Био је на листи Теодора Кацинског одређен као мета, па је у периоду када је Кацински био моћан, Чомски морао да проверава сву своју пошту, јер је бринуо због могућег подметања експлозива. Чомски тврди да понекад добија тајну полицијску заштиту кад је у дворишту Института за Технологију у Масачусетсу, иако се он сам не слаже са полицијском заштитом.

Упркос својој критичности, Чомски је наставио и даље да живи у САД, зато што и даље верује да је то „највећа држава на свету“. Овај коментар је касније објаснио говорећи „Процењивање земље је бесмислено и ја никад не бих користио такве речи, али то је један од америчких успеха, посебно на подручју слободног говора, што је постигнуто после вишевековне борбе, чему се треба дивити“. Чомски је потврдио ову критику схватајући то више као врлину:

Ја сам рођени говорник и волим то као опредељење... Сумњам да су људи привучени тиме шта је нека особа... Људи су заинтересовани за начин излагања мишљења, зато што им је то важно. Ми не желимо да будемо пољуљани површним говором, емоцијама и слично.

Допринос лингвистици

„Синтаксичке структуре“ биле су у ствари обрада његове књиге „Логична структура лингвистичке теорије“ (1955,75) у коју уводи трансформациону граматику. Теорија укључује изговор и има синтаксу коју описује формална граматика, а контекстно слободна граматика је проширена трансформационим правилима. Деца имају урођено знање основне граматичке структуре коју поседују сви људски језици. Ово урођено знање се често назива универзална граматика. У супротности је с тиме да за формирање знања језика користимо формалну граматику: са утврђеним низом граматичких правила и ограниченим бројем речи, људи су способни да произведу неограничен број реченица.

„Принципи и параметри“ које је Чомски проширио у својим предавањима у Пизи 1979, касније је објављено као „Предавања о влади и везивању“ и строго захтева употребу универзалне граматике и граматичких принципа наглашавајући да су језици урођени и непроменљиви, а разлике између већине светских језика могу бити окарактерисане термином „параметар“смештеном у мозгу (такав је „popdrop“ параметар који показује да се нпр. у енглеском увек захтева субјекат, док у шпанском може бити изостављен). У овом погледу, детету су, да научи језик потребна лексичка обележја (речи, граматичке морфеме и идиоми) и да детерминише усвојене системе параметара који могу бити базирани у неколико кључних примера. Брзина којом деца уче језик је невероватно велика, ако имају урођену способност да уче језик. Сличне кораке при учењу језика предузимају деца широм света, чињеница је да праве и карактеристичне грешке.

Године 1994. Чомски је формулисао „Минималистички програм“ у намери да поједностави симболички приказ језика. Чомскијеве идеје имале су снажан утицај на истраживаче који су истраживали усвајање језика код деце, док неки истраживачи који раде у овој области не подржавају Чомскијеве теорије.

Генеративна граматика

Чомскијев приступ синтакси, укључујући генеративну граматику, проучава граматику као знање које поседују особе које говоре неки језик. Још од 1960. Чомски тврди да је већина нашег знања урођена и да деца треба да науче само одређена обележја матерњег језика. Урођено лингвистичко знање се назива универзална граматика.

Из Чомскијеве перспективе најјачи доказ за постојање Универзалне граматике је чињеница да деца успешно усвајају матерњи језик за кратко време. Чомскијеве теорије су популарне посебно у САД. Критике су долазиле из различитих праваца.

Лингвисти, присталице Чомског ослањају се на интуицију говорника на основу које могу да препознају правилну структуру реченице. Стотине различитих језика придаје значаја литератури генеративне граматике, постојале су тенденције да се утврде захтеви Универзалне граматике који су прихваћени код малог броја језика.

Неки психолози и психолингвисти, иако симпатизери Чомскијевог програма, нису се слагали са тим што Чомскијеви лингвисти не обраћају довољно пажње на податке из експеримената изведених при процесирању језика, а резултат тога је да њихове теорије нису психолошки веродостојне. Много радикалнија критика поставља питање да ли је неопходно поседовање Универзалне граматике да би се објаснило усвајање језика код детета. Било је доста неслагања што се тиче генеративне граматике, на крају се чак водио „Лингвистички рат“ од 1960. до 1970. када се генеративно семантичко померање нашло у опозицији са Чомским. Данас можемо видети граматички оквирне радове као што су „Headdriven“ фразне структурне граматике, лексичка функционална граматика, комбинаторна категоријална граматика у потпуности су Чомскијевски оријентисани.

Хијерархија Чомског

Чомски је познат по проучавању разних врста формалних језика који могу да садрже кључ особина људског језика. Његова хијерархија подела формалних граматика у врсте или групе са све више израженом моћи, свака успешна врста може да ствара широки скуп формалних језика. Интересантно је то да је Чомски доказивао да обликовање неких аспеката људског језика захтева сложенију формалну граматику (као она што је одмерена његовом хијерархијом) за разлику од других обликовања. На пример, регуларни језик је довољно моћан да обликује морфологију енглеског језика, али није довољно моћан да обликује њену синтаксу. Као додатак тога да буде релевантан у лингвистици, хијерархија Чомског је постала битна у рачунарству (посебно у конструкцији компилатора и теорији аутомата). Његово најпознатије дело из фонологије је „Звучни образац енглеског језика“ којег је писао са Морисом Халом. Иако је било веома утицајно у своје време, дело је разматрано као старомодно, застарело (иако је недавно поново штампано) и стога Чомски није више ништа издавао у фонологији.

Теорија аутомата: формални језици и формалне граматике
Хијерархија Чомског	Граматике	Језици	Минимални аутомат
Врста 0	Неограничен	Рекурзивно набројиви	Турингова машина
	нема опште име	Рекурзивни	Децидер
Врста 1	Осетљиви на контекст	Осетљиви на контекст	Линеаран ограничен
	Индексиран	Индексиран	Угнежђени слог
Врста 2	Слободна од контекста	Слободан од контекста	Недетерминистички pushdown
	Детерминистичка слободна од контекста	Детерминистичка слободна од контекста	Детерминистички pushdown
Врста 3	Регуларна	Регуларан	Ограничен

Свака категорија граматике или језика је прави подскуп категорије директно изнад ње.

Доприноси психологији

Рад Чомског у лингвистици је остварио велики утицај на модерну психологију. За Чомског, лингвистика је грана когнитивне психологије; истински, прави увид у лингвистику подразумева пратеће разумевање аспеката менталне обраде и људске природе. Његова теорија универзалне граматике су многи видели као директан изазов тренутно важећим бихевиористичким теоријама. Такође, његов рад има велике последице на разумевање како деца уче и шта заиста представља способност коришћења језика.

Чомски је 1959. публиковао утицајну критику дела „Вербално понашање“ Бархус Фредерик Скинера. Б. Ф. Скинер је у књизи дао спекулативно објашњење језика у функционалним, бихевиористичким терминима. Термин „вербално понашање“ је дефинисао као научено понашање које има своје карактеристичне последице, задобијене кроз учење понашања других, чиме је створен много шири поглед на комуникативно понашање од оног уобичајеног којим се баве лингвисти. Скинеров приступ је фокусиран на околности у којима се језик коришћен; на пример, тражити воду је функционално другачији одговор од означавања да је нешто вода итд. Овако функционално различите врсте одговора, које захтевају у повратку одвојена објашњења, су дијаметрално супротне традиционалном мишљењу о језику и психолингвистичком приступу Чомског. Чомски је сматрао да функционалистичко објашњење ограничавајући себе на питања комуникативног чина игнорише важна питања. (Чомски, „Језик и мишљење“ 1968). Он се фокусирао на питања која се тичу операција и развоја урођене структуре за синтаксу која је способна да стваралачки организује, окупља, прилагођава и комбинује речи и фразе у разумљиве исказе.

У расправи Чомски је нагласио да научна примена бихевиористичког принципа при испитивању животиња има велике недостатке у објашњавању адекватности и да је чак више делимично површна као приказ људског вербалног понашања зато што теорија ограничавајући се на спољашње услове, на „што је научено“, не може адекватно да се примени на генеративну граматику. Чомски се ослонио на примере брзог учења језика код деце, укључујући њихово брзо развијање способности склапања проширених и сложених реченица и универзално креативно коришћење при употреби матерњег језика да би назначио начин којима Скинеров поглед објашњава примером пододредбе теорије помоћу доказа. Он је тврдио да се за схватање људског говорног понашања као што су креативни аспекти употребе језика и развој језика, најпре мора узети као постулат генетички лингвистички допринос. Претпоставка да важни аспекти језика су исход универзалне урођене способности одвија се супротно Скинеровом радикалном бихевиоризму.

Чомскијева ревизија Скинерове теорије из 1959. године је за последицу имао више оштрих критика, а најпознатија критика је била Кенета МакКоркводала, објављена у расправи „О Чомскијевој ревизији Скинеровог Вербалног понашања“ из 1970. године. Ову критику је касније појачао и проширио у раду Нејтана Стемера 1990. Ова и сличне критике успоставиле су нека гледишта која се не признају изван оквира бихевиористичке психологије, као на пример она да Чомски није поседовао адекватно разумевање било бихевиоралне психологије уопште, као ни разлике између Скинерове теорије и других варијација те у складу са тим и тврдње да је Чомски начинио неколико озбиљних грешака.

Тврђено је да Чомскијевска критика Скинерове методологије и основне претпоставке су утрле пут за „когнитивну револуцију“, прелаз са бихевиоризма на когнитивизам у америчкој психологији између педесетих и седамдесетих година двадесетог века. У његовом делу „Картезијска лингвистика“ из 1966. године и наредна дела, Чомски је истакао објашњење људске језичке способности која је постала модел проучавања у неким областима психологије. Доста тога пд данашњих претпоставка начина рада ума потичу директно из идеја које је изнео Чомски као првог аутора модерног доба.

Постоје три кључне идеје. Прва је да је мишљење „когнитивно“ или да мишљење заправо садржи ментална стања, уверења, сумње и сл. Друга, он тврди да већина важних особина језика и мишљења су урођене. Учење и развој језика су резултат развијања урођених склоности које је изазвано искуственим уносним подацима спољашње околине. Веза између људске урођене склоности ка језику и наслеђу је била срж дебате супротстављања Ноама Чомског и Жана Пијажеа. Иако је веза између генетичке структуре људи и склоности ка језику била такође наговештена у то време и у другим дискусијама, још увек смо далеко од разумевања генетских основа људског језика. Дело изведено из модела селективног учвршћивања синапси остварено од стране Жан Пјера Шонжеа, Филипа Курежа и Антоана Даншина које недавно усавршено експериментално и теоретски од стране Жака Мелера и Станисласа Диена, посебно у области нумеричке когниције је посудило помоћ Чомском „нативизму“. То, међутим, не даје кључ о врсти правила која уређују неуронско повезивање да би омогућило језичку способност. Наредни психолози да би проширили ову генералну „нативистичку“ научну поставку преко језика. На крају, Чомски је направио концепт о „модуларности“ критичну особину сазнајне изградње мишљења. Мишљење је састављено од поља конверзације, специјализован подсистем са ограниченим током међукомуникације. Овај модел се драстично разликује од старих идеја пошто сваки део информације у мишљењу може бити коришћен од стране било ког когнитивног процеса (на пример, оптичке илузије не могу бити „искључене“ чак и ако се зна да су илузије).

Поглед на критику научне културе

Чомски се не слаже са постструктуралистичким и постмодерним критикама науке:

Провео сам већину живота радећи на питањима као што су ова, користећи једине методе које сам знао, те осуђене као што су „наука“, „разборитост“, „логика“ и тд. Ја сам према томе читао писмене радове са надом да ће ми помоћи да „ превазиђем“ ова ограничења или можда да препоруче потпуно различит правац. Бојим се да сам био разочаран. Можда је ово моје сопствено ограничење. Редовно „моје очи заблистају“ када читам многосложан говор на теме постструктурализама и постмодернизма; оно што разумем је углавном очевидност или грешка, али то је само делић укупног броја речи. Уистину, постоје многе друге ствари које не разумем, на пример: чланке у данашњим издањима математичких физичких новина. Али постоји разлика. У крајњем случају, знам како да их разумем, у случајевима који ме посебно занимају; и ја такође знам да људи у овим областима могу да ми објасне контекст на мом нивоу. Супротно овом изгледа да нико није способан да ми објасни најновије накнадно „ово и оно (већини случајева) је друго, а не очигледност, грешка или брбљање. Тако да ја не знам како да пођем даље.

Чомски верује да је наука добар начин да се почне историја и разумеју људски послови:

Мислим да студирање науке је добар начин да се стигне до области као што је историја. Разлог је што ти учиш шта докази значе, учиш што је очигледност, учиш шта и кад има смисла као претпоставка, шта ће бити убедљиво. Ти анализираш начине разумног истраживања, који су много боље успешни у науци него било где друго. На другој страни, примењивање теорије релативитета на историју неће те нигде довести. Дакле то је начин мишљења.

Чомски је тумачио критике „беле мушке науке“ изјављујући да су оне много више антисемитске и да су политички мотивисани напади на „јеврејску физику“ коју су користили нацисти да оклеветају истраживања изведена од стране јеврејских научника током немачког физичког покрета Дојч физик (Deutche physik):

У ствари, цела идеја „беле мушке науке“ подсећа ме, бојим се, на „јеврејску физику“. Можда је то друга моја неадекватност, али кад читам научне радове, не могу да кажем да ли је антар белац или мушка особа. Ја донекле сумњам да би небелци, немушки студенти, пријатељи и колеге с којим радим били би више импресионирани са учењем кад им се њихово мишљење и разумевање разликује од „беле мушке науке“ због њихове „културе“ или пола или расе. Сумњам да би „изненађење“ било одговарајућа реч за њихову реакцију.

Утицај Чомског у другим областима

Чомскијевски обрасци су били коришћени као теоријске основе у неколико других поља. Хијерархија Чомског проучава се у основним рачунарским научним курсевима, јер даје увид у различите врсте формалних језика. Ова хијерархија такође може бити разматрана у математичким изразима и изазива пажњу међу математичарима, посебно међу комбинаторичарима. Многи докази у области еволуционе психологије изведени су из његових резултата истраживања.

Добитник Нобелове награде из 1984. године за медицину и психологију, Нилс К. Џерн, користио је генеративни модел Чомског да објасни људски имунски систем, изједначавањем „компоненти генеративне граматике ... са разним особинама протеинских структура“. Наслов Џерновог стокхолмског Нобеловог предавања је био „Генеративна граматика имунског система“.

Ним Чимпски, шимпанза која је била субјекат у истраживању усвајања језика код животиња на Универзитету Колумбија, је називана по Чомском, због његовог виђења да је усвајање језика јединствена људска особина.

Политичка гледишта

Ноам Чомски на Светском социјалном форуму 2003.

Чомски је био ангажован у политичком активизму током његовог целог пунолетног живота и изражавао је мишљење о политици и светским догађајима који су били широко навођени, публиковани и разматрани. Чомски је редом осуђиван да су његови погледи они које моћни не желе да чују и из овог разлога је сматран америчким политичким отпадником. Ово су његови карактеристични погледи:

• Моћ је увек нелегитимна осим ако се докаже као легитимна. Власт носи бреме доказа. Ако не може бити доказана, треба да се склони. Власт која ставља неке изнад других је незаконита под претпоставком сличном као што је употреба силе од стране нације.
• Не постоји велика разлика између робовања и издавања себе власнику што он назива „ропством наднице“. Он ово осећа као напад на лични интегритет који уништава и нарушава нашу слободу. Он сматра да они што раде у фабрикама требало би њима и да управљају.
• Веома строга критика спољашње политике САД. Посебно, изјавио је да осећа двоструке стандарде владе САД, који резултују масовним кршењем људских права. Чомски је доказивао да док САД могу пропагирају демократију и слободу за све, САД има историју промоције, потпомагања и савезништва са недемократским и репресивним организацијама и државама.
• Он је доказивао да масовни медији у САД широко служе као део пропаганде САД владе и корпорација, са три стране широко испреплетане кроз заједничке интересе. У познатој напомени Волтеру Липману, Едвард С. Херман и Чомски су рекли да амерички медији производе пристанак међу публиком.
• Био је противник глобалног рата САД против дроге, тврдећи да његов језик обмањује и упућује на „рат против одређених дрога“. Он се залаже за образовање и превенцију у спорном питању, насупрот војне и полицијске делатности.

Унутрашња политика САД у погледу дрога не остварује своје прокламоване циљеве и њени творци су врло свесни тога. Ако није усмерена на смањење употребе супстанци, на шта је усмерена? Потпуно је јасно, из савремених збивања и историјских записа, да су те супстанце биле криминализоване када су повезане са такозваним опасним класама, тако да је криминализација извесних супстанци техника друштвене контроле.

• Критичан према америчком капиталистичком систему и великом бизнису, он описује себе као слободног социјалисту који саосећа са анархосиндикализмом и веома је критичан по лењинистичке гране социјализма. Он такође верује да вредности слободног социјалисте објашњавају национално и морално постојано проширивање оригиналних, нереконструисаних, класичних, либералних и радикалних хуманистичких идеја на индустријски контекст. Посебно он верује у високо организовано друштво засновано на демократској контроли заједница и радних места. Он верује да радикалне хуманистичке идеје његових двеју основних моћи, Бертранда Расела и Џона Дјуија, су биле укорењене у просветитељству и класичном либерализму и задржале њихову особину револуционара. Он подржава погледе који могу бити сажети као антиратни, али не строго пацифистички. Он је значајно био против Вијетнамског рата и многих других ратова у свом животу. Међутим, установио је да учешће САД у Другом светском рату је вероватно било оправдано, са ризиком да пожељан исход буде крај или да спречи рат кроз ранију демократију. Посебно верује да је бацање нуклеарне бомбе на Хирошиму и Нагасаки било „међу најужаснијим злочинима у историји“.
• Имао је широке погледа на слободу говора, посебно у масовним медијима; противио се цензури и одбијао да предузме законске кораке против оних који су га можда оклеветали.

Чомски је учестало изјављивао да не постоји веза између његовог рада у лингвистици и његових политичких погледа и он је критичар идеје да стручна расправа о политичким темама захтева знање на академским пољима. У интервјуу из 1969. рекао је да што се тиче везе између његове политике и рада у лингвистици:

Још увек осећам у себи да постоји нека врста безначајне везе. Не бих желео да претерујем али сматрам да то нешто мени значи најмање. Мислим да било чије политичке идеје или њихове идеје социјалне организације морају бити укорењене коначно у неком концепту људске природе и људских потреба.

Двадесетог септембра 2006. венецуелански председник Хуго Чавез препоручио је књигу Чомског под насловом „Вођство или опстанак: Америчко трагање за глобалном надмоћи“ током његовог говора на Генералној скупштини Уједињених нација. Чавез је изјавио да је то добра књига за читање зато што показује зашто је Америка највећа опасност за светски мир, што је проузроковало дуготрајни аплауз од већине на том састанку. Сарађивао је и са филозофом Иваном Вучковићем са којим је урадио и један краћи интервју а затим је и подржао борбу за очување филозофије у средњим школама у Србији.

Критике политичке делатности Ноама Чомског

Упркос његовом јеврејском наслеђу Чомски је био оптужен за антисемитизам у вези са његовом умешаношћу у аферу Форисон. Насловна страна једног магазина је навела као доказ Чомскијевског антисемитизма његову изјаву 2002. године палестинској солидарној групи која је трајала током његовог живота, Јевреји у Уједињеним нацијама су предложени од угњетаване мањине до привилегованих и утицајних. Као одговоран на ову оптужбу Чомски је жалио због тога шта је описао као тежњу десног крила Јевреја да означи критику, а израелској политици као антисемитској што се тиче тужбе у вези са Форисон афером, он је доказивао да су они били ограничени правом на одбрану слободног објашњења некога који се не слаже, и та критика је према томе изложена овој ограниченој одбрани различитим интерпретацијама. Чомскијевска критика нарочито потврђује да се Чомскијевска одбрана креће преко одбране његовог слободног говора до одбране његовог карактера, професионалног статуса и законите стипендије његовог рада. Чомски је одговорио на оптужбе „да су закључци о афери Форисон супротни погледима које подржава и које често исказује у штампи (на пример, у књизи „Мир на Средњем истоку“, где описује холокауст као најфанатичнији наступ колективног лудила у људској историји“).

У касним 1970им годинама оптужен је као апологета Црвених Кмера, када су он и Едвард Херман изнели оптужбу да су извештаји о камбоџанском геноциду, познатом и као „Поља смрти“, објављени у западним медијима били антикомунистичка пропаганда.

Изјављивао је више пута како се људи могу са правом противити његовом раду на Масачусетском институту за технологију који је највећи непрофитабилни војни предузимач САД и 12. војни предузимач уопште. Чомски је тврдио да је било немогуће у то време за Институт и његове истраживаче да покидају везе са војноиндустријским комплексом и да настави да несметано функционише. И данас, он стоји на становишту које је изнео тада: „универзитети са одсецима који раде на ратовању бактеријама требало би да раде отворено, отварањем одсека за смрт. Његова намера је била да обавести обично становништво о томе шта се дешава, тако да индивидуе могу да донесу несметану одлуку о свом даљем понашању“.

Академски успеси, награде и почасти

У пролеће 1969 год. он је држао предавања о Џону Локу на Оксфордском Универзитету; у јануару 1970. године држао је меморијална предавања о Бертранду Раселу на Кембриџском Универзитету; 1972. године у Њу Делхију Меморијално предавање о Нехруу; 1977. године предавање о Хајзингу у Лајдену; 1988. године предавање Масеја на Универзитету Торонта под насловом „Неопходна илузија: смишљена контрола у демократском друштву“; 1977 год. меморијално предавање Дејвија у Кејп Тауну, о академској слободи, поред многих других. Ноам Чомски је примио многе почасне дипломе од најпрестижнијих универзитета широм света. Члан је многих професионалних и научних друштава у САД и у другим земљама. Чомски је изгласан за водећег живог јавног интелектуалца у 2005. године глобалном гласању интелектуалаца којем је управљао британски магазин „Проспект“. Он је реаговао, говорећи „Не обраћам много пажње на гласања“. На листи коју је саставио магазин „Нови политички лидер“ 2006. Чомски је изгласан као седми на листи „Хероја нашег времена“.

Његов рад

1955. године је у Масачусетсу на Институту за Технологију развио своју теорију о генеративној граматици која је резултовала научним проучавањем језика. Први пут је објавио своје апстрактне анализе о језику 1955. године у својој докторској дисертацији, а после тога 1957. године у књизи „Синтаксичке структуре“.

Чомски као основу проучавања језика не узима глас као остали лингвисти него просту реченицу, и од те основе развија своје аргументе да се безбројним синтаксичким комбинацијама могу стварати на основу значења сложени низови правила. Рад на генеративној граматици развио је код њега интересовање и за модерну логику и математику. Тако су трансформациони или генеративни лингвисти имали утицај и на психолингвистику а нарочито на проучавање језика деце. 1994. године Чомски је формулисао „Минималистички програм“ у намери да поједностави симболички приказ језика.

Поред лингвистике од 1965. године Чомски је постао један од водећих критичара америчке спољне политике почевши од Вијетнама па све до америчке инвазије на Ирак. У својој књизи „Нови милитаристички хуманизам“ оштро критикује бомбардовање Југославије јер је била у супротности са Међународним правом и указује на то да је хуманитарна трагедија на Косову, у ствари почела тек после почетка бомбардовања. А у свом контроверзном бестселеру „09.11“ у којем анализира напад на Светски трговински центар у Њујорку Сједињене Америчке Државе назива водећом терористичком земљом.

Остала важнија дела

• 1968. — Гласовни модели у енглеском
• 1972. — Језик и ум
• 1972. - Студије о семантичкој и генеративној граматици
• 1986. — Знање о језику
• 1974. — Мир на Средњем истоку?
• 1969. — Америчка моћ и Нови мандарини
• 1998. — Профит над људима
• 2000. — Лупешка држава

Литература

• Chomsky, Noam (1965). Aspects of the Theory of Syntax. MIT Press. 
• Matthews, G.H. (1965). Hidatsa Syntax. Mouton. 
• Adams, Tim (30. 11. 2003). „Noam Chomsky: Thorn in America's side”. the Guardian. Приступљено 8. 5. 2016. 
• Aeschimann, Eric (31. 5. 2010). „Chomsky s'est exposé, il est donc une cible désignée”. Libération (на језику: француски). Архивирано из оригинала 26. 09. 2012. г. Приступљено 8. 6. 2010. „Chomsky a été violemment blessé du fait qu'une partie des intellectuels français aient pu le croire en accord avec Faurisson, en contradiction avec tous ses engagements et toute sa vie.” 
• Albert, Michael (2006). Remembering Tomorrow: From the politics of opposition to what we are for. Seven Stories Press. стр. 97–99. ISBN 978-158322742-8. 
• Antony, Louise M.; Hornstein, Norbert, ур. (2003). Chomsky and His Critics. Malden, MA: Blackwell Publishing. стр. 295. ISBN 978-0-631-20021-5 — преко Internet Archive. 
• „Archbishop Desmond Tutu to speak to Litndeb”. 9. 1. 2009. Архивирано из оригинала 11. 5. 2011. г. Приступљено 10. 5. 2016. 
• „Author, activist Noam Chomsky to receive award”. University of Wisconsin–Madison. 29. 3. 2010. Приступљено 10. 5. 2016. 
• Baroni, M.; Callegari, L., ур. (1982). Musical grammars and computer analysis. Firenze: Leo S. Olschki Editore. стр. 201—218. ISBN 978-882223229-8. 
• Barsky, Robert F. (1997). Noam Chomsky: A Life of Dissent. Cambridge, MA: MIT Press. ISBN 978-0-262-02418-1. 
• Barsky, Robert F. (2007). The Chomsky Effect: A Radical Works Beyond the Ivory Tower. MIT Press. стр. 107. ISBN 978-026202624-6 — преко Internet Archive. 
• Baughman, Judith S.; Bondi, Victor; Layman, Richard; McConnell, Tandy; Tompkins, Vincent, ур. (2006). „Noam Chomsky”. American Decades. Detroit, MI: Gale. 
• Birnbaum, Jean (3. 6. 2010). „Chomsky à Paris: chronique d'un malentendu”. Le Monde des Livres. Le Monde (на језику: француски). Приступљено 8. 6. 2010. „Le pays de Descartes ignore largement ce rationaliste, la patrie des Lumières se dérobe à ce militant de l'émancipation. Il le sait, et c'est pourquoi il n'y avait pas mis les pieds depuis un quart de siècle.” 
• Bobanović, Paula (14. 4. 2018). „Chomsky: Hrvati, Srbi i Bošnjaci govore isti jezik” [Chomsky: Croats, Serbs and Bosniaks Speak the Same Language]. Express.hr (на језику: српскохрватски). Zagreb. Архивирано из оригинала 7. 8. 2018. г. Приступљено 9. 7. 2018. 
• Boden, Margaret A. (2006). Mind As Machine: a History of Cognitive Science. Oxford University Press. ISBN 978-019924144-6 — преко Internet Archive. 
• de Bot, Kees (2015). A History of Applied Linguistics: From 1980 to the Present. Routledge. ISBN 978-113882065-4. 
• Braun, Stuart (2018). „Dissident intellectual Noam Chomsky at 90”. Deutsche Welle. 
• „British Academy announces 2014 prize and medal winners”. British Academy. 24. 7. 2014. Приступљено 30. 7. 2017. 
• Bronner, Ethan (17. 5. 2010). „Israel Roiled After Chomsky Barred From West Bank”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 5. 2016. 
• Burris, Greg (11. 8. 2013). „What the Chomsky-Žižek debate tells us about Snowden's NSA revelations”. The Guardian. 
• Butterfield, Andrew; Ngondi, Gerard Ekembe; Kerr, Anne, ур. (2016). „Chomsky hierarchy”. A Dictionary of Computer Science. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-968897-5. 
• Campbell, Duncan (18. 10. 2005). „Chomsky is voted world's top public intellectual”. The Guardian. ISSN 0261-3077. 
• „Chomsky”. inventio-musikverlag.de. Архивирано из оригинала 5. 8. 2016. г. Приступљено 11. 5. 2016. 
• „Chomsky Amid the Philosophers”. University of East Anglia. Приступљено 8. 1. 2014. 
• „Chomsky Is Citation Champ”. MIT Tech Talk. 36 (27). 15. 4. 1992. Приступљено 21. 9. 2019 — преко MIT News. 
• „Chomsky is Citation Champ”. MIT. 15. 4. 1992. Приступљено 3. 9. 2007. 
• Chomsky, Noam. „The 'Chomskyan Era' (excerpted from The Architecture of Language)”. Chomsky.info. Приступљено 3. 1. 2017. 
• Chomsky, Noam (1991). Kasher, Asa, ур. Linguistics and Cognitive Science: Problems and Mysteries. Oxford: Blackwell. стр. 50. 
• Chomsky, Noam (1996). Class Warfare: Interviews with David Barsamian. Pluto Press. стр. 135—136. ISBN 978-074531137-1. 
• Chomsky, Noam (18. 5. 2016). „Is the US Ready for Socialism? An Interview With Noam Chomsky”. Truthout. Интервју са C.J. Polychroniou. Приступљено 19. 7. 2019.  also available, in part, on chomsky.info.
• „Chomsky: Saudi Arabia is the "Center of Radical Islamic Extremism" Now Spreading Among Sunni Muslims”. Democracy Now!. 17. 5. 2016. 
• Christiansen, Morten H.; Chater, Nick (октобар 2010). „Language as shaped by the brain”. Behavioral and Brain Sciences. 31 (5): 489—509. ISSN 1469-1825. PMID 18826669. doi:10.1017/S0140525X08004998. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Cipriani, Enrico (2016). „Some reflections on Chomsky's notion of reference”. Linguistics Beyond and within. 2: 44—60. doi:10.31743/lingbaw.5637 . 
• Cohn, Werner (1995) [First published 1985]. Partners in Hate: Noam Chomsky and the Holocaust Deniers. Cambridge, MA: Avukah Press. ISBN 978-0-9645897-0-4. 
• Cowley, Jason (22. 5. 2006). „New Statesman – Heroes of our time – the top 50”. New Statesman. Архивирано из оригинала 27. 12. 2006. г. Приступљено 9. 12. 2015. 
• Davis, Martin; Weyuker, Elaine J.; Sigal, Ron (1994). Computability, complexity, and languages: fundamentals of theoretical computer science (2nd изд.). Boston: Academic Press, Harcourt, Brace. стр. 327. ISBN 978-0-12-206382-4 — преко Internet Archive. 
• „Denied Entry: Israel Blocks Noam Chomsky from Entering West Bank to Deliver Speech”. Democracy Now!. 17. 5. 2010. Приступљено 4. 5. 2016. 
• Dovey, Dana (7. 12. 2015). „Noam Chomsky's Theory Of Universal Grammar Is Right; It's Hardwired Into Our Brains”. Medical Daily. Приступљено 4. 8. 2017. 
• „The Erdös Number Project”. Oakland University. 21. 11. 2017. Приступљено 18. 12. 2017. 
• „Erich-Fromm-Preis: Noam Chomsky in Stuttgart geehrt”. Stuttgarter Zeitung (на језику: немачки). Deutsche Presse-Agentur. 23. 3. 2010. Приступљено 22. 8. 2019. 
• Evans, Nicholas; Levinson, Stephen C. (октобар 2009). „The myth of language universals: Language diversity and its importance for cognitive science”. Behavioral and Brain Sciences. 32 (5): 429—448. ISSN 1469-1825. PMID 19857320. doi:10.1017/S0140525X0999094X . CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Feinberg, Harriet (фебруар 1999). „Elsie Chomsky: A Life in Jewish Education” (PDF). Cambridge, Mass.: Brandeis University. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 5. 2008. г. Приступљено 10. 1. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Ferguson, Joe. „Tickets on sale for Tucson talk on nuclear war with Noam Chomsky, Daniel Ellsberg”. Arizona Daily Star. Приступљено 27. 7. 2018. 
• Fernald, Anne; Marchman, Virginia A. (2006). „Language learning in infancy”. Ур.: Traxler, Matthew; Gernsbacher, Morton Ann. Handbook of Psycholinguistics. Academic Press. стр. 1027—1071. ISBN 978-008046641-5. 
• Flint, Anthony (19. 11. 1995). „Divided Legacy”. The Boston Globe. стр. 25. ISSN 0743-1791. ProQuest 290754647. 
• Flood, Alison (24. 2. 2020). „As Hay festival opens in the UAE, authors condemn free speech abuses”. The Guardian. Приступљено 24. 2. 2020. 
• Fox, Margalit (5. 12. 1998). „A Changed Noam Chomsky Simplifies”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 22. 2. 2016. 
• Friesen, Norm (10. 12. 2017). The Textbook and the Lecture: Education in the Age of New Media. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-142142434-7. 
• Fulton, Scott M., III (20. 3. 2007). „John W. Backus (1924–2007)”. BetaNews. 
• Gendzier, Irene (2017). „15: Noam Chomsky and the Question of Palestine/Israel: Bearing Witness”. Ур.: McGilvray, James. The Cambridge Companion to Chomsky (2nd изд.). Cambridge University Press. стр. 314—329. ISBN 978-131673875-7. 
• Glaser, John (18. 11. 2012). „It is not a war. It is murder”. antiwar.com. Архивирано из оригинала 8. 11. 2017. г. Приступљено 13. 6. 2019. 
• Gold, Daniel M. (28. 1. 2016). „Review: Noam Chomsky Focuses on Financial Inequality in 'Requiem for the American Dream'”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 1. 6. 2016. 
• Gould, S. J. (1981). Official Transcript for Gould's deposition in McLean v. Arkansas. 
• Graham, George (2019). „Behaviorism”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy (Spring 2019 изд.). Metaphysics Research Lab, Stanford University. 
• Greif, Mark (2015). The Age of the Crisis of Man: Thought and Fiction in America, 1933–1973. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-14639-3. 
• Hamans, Camiel; Seuren, Pieter A. M. (2010). „Chomsky in search of a pedigree”. Ур.: Kibbee, Douglas A. Chomskyan (R)evolutions. John Benjamins. стр. 377—394. ISBN 978-902721169-9. 
• Harbord, Shaun (1994). „Extracts form 'An historian's appraisal of the political writings of Noam Chomsky'”. Ур.: Otero, Carlos Peregrín. Noam Chomsky: Critical Assessments, Volumes 2–3. Taylor & Francis. стр. 487. ISBN 978-0-415-10694-8. 
• Harlow, S. J. (2010). „Transformational Grammar: Evolution”. Ур.: Barber, Alex; Stainton, Robert J. Concise Encyclopedia of Philosophy of Language and Linguistics. Elsevier. стр. 752–770. ISBN 978-0-08-096501-7 — преко Internet Archive. 
• Harris, R. Allen (2010). „Chomsky's other Revolution”. Ур.: Kibbee, Douglas A. Chomskyan (R)evolutions. Amsterdam and Philadelphia, PA: John Benjamins Publishing Company. стр. 237–265. ISBN 978-90-272-1169-9 — преко Internet Archive. 
• Harwood, Lori (21. 11. 2016). „Noam Chomsky to Teach Politics Course In Spring”. UA News. 
• Hjelmslev, Louis (1969) [First published 1943]. Prolegomena to a Theory of Language. University of Wisconsin Press. ISBN 029902470-9. 
• „Honorary Members of IAPTI”. International Association of Professional Translators and Interpreters. Архивирано из оригинала 18. 1. 2017. г. Приступљено 26. 12. 2016. 
• „Honors & Awards”. Soundings. јесен 2002. Приступљено 12. 5. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hornstein, Norbert (2003). „Minimalist Program”. International Encyclopedia of Linguistics. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513977-8. 
• Horowitz, David (26. 9. 2001). „The Sick Mind of Noam Chomsky”. Salon. Архивирано из оригинала 6. 5. 2013. г. 
• Hudson, John (13. 8. 2013). „Exclusive: After Multiple Denials, CIA Admits to Snooping on Noam Chomsky”. Foreign Policy. Приступљено 7. 12. 2016. 
• Huxley, John (2. 6. 2011). „Sydney Peace Prize goes to Chomsky”. The Sydney Morning Herald. Приступљено 23. 12. 2015. 
• „IEEE Computer Society Magazine Honors Artificial Intelligence Leaders”. Digital Journal. 24. 8. 2011. 
• „Interview: Noam Chomsky Speaks Out On Education and Power”. Soundtracksforthem. 20. 9. 2005. Архивирано из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 10. 5. 2016. 
• „Israel: Chomsky ban 'big mistake'”. Al Jazeera. 20. 5. 2010. Приступљено 4. 5. 2016. 
• „IWW Biography”. Industrial Workers of the World. Архивирано из оригинала 17. 3. 2016. г. Приступљено 9. 5. 2016. 
• Jaggi, Maya (20. 1. 2001). „Conscience of a nation”. The Guardian. Архивирано из оригинала 11. 1. 2015. г. Приступљено 11. 5. 2016. 
• „Jamia Millia Islamia named a complex honoring Noam Chomsky”. Jamia Millia Islamia. 3. 5. 2007. Приступљено 3. 5. 2007. 
• Kalman, Matthew (19. 1. 2014). „Palestinians Divided Over Boycott of Israeli Universities”. The New York Times. ISSN 0362-4331. 
• Kay, Jonathan (12. 5. 2011). „The Monomania of an Anti-American Prophet”. Commentary. Архивирано из оригинала 7. 1. 2016. г. 
• Keller, Katherine (12. 11. 2007). „Writer, Creator, Journalist, and Uppity Woman: Ann Nocenti”. Sequential Tart. 
• Knight, Chris (2016). Decoding Chomsky: Science and Revolutionary Politics. Yale University Press. ISBN 978-030022876-2. 
• Knight, Chris (12. 3. 2018). „When the Pentagon Looked to Chomsky's Linguistics for their Weapons Systems”. 3 Quarks Daily. 
• Knuth, Donald (2002). „Preface”. Selected Papers on Computer Languages. Center for the Study of Language and Information. ISBN 978-1-57586-381-8. 
• Knuth, Donald E. (2003). „Preface: a mathematical theory of language in which I could use a computer programmer's intuition”. Selected Papers on Computer Languages. стр. 1. ISBN 1-57586-382-0 — преко Internet Archive. 
• Knuth: Selected Papers on Computer Languages. Stanford University. 2003. ISBN 157586381-2. Архивирано из оригинала 20. 08. 2018. г. Приступљено 24. 04. 2021. 
• Koerner, E. F. K. (1978). „Towards a historiography of linguistics”. Toward a Historiography of Linguistics: Selected Essays. John Benjamins. стр. 21—54. 
• Koerner, E. F. K. (1983). „The Chomskyan 'revolution' and its historiography: a few critical remarks”. Language & Communication. 3 (2): 147—169. doi:10.1016/0271-5309(83)90012-5. 
• „Lecture 6: Evolutionary Psychology, Problem Solving, and 'Machiavellian' Intelligence”. School of Psychology, Massey University. 1996. Архивирано из оригинала 17. 1. 2007. г. Приступљено 4. 9. 2007. 
• „Let me introduce myself – leafcutter bee Megachile chomskyi from Texas”. Pensoft. Приступљено 10. 5. 2016. 
• Lukes, Steven (7. 11. 1980). „Chomsky's betrayal of truths” (PDF). The Times Higher Education Supplement (THES). Архивирано (PDF) из оригинала 12. 4. 2019. г. Приступљено 7. 3. 2018 — преко libcom.org. 
• Lyons, John (1978). Noam Chomsky (revised изд.). Harmondsworth: Penguin. ISBN 978-0-14-004370-9 — преко Internet Archive. 
• MacCorquodale, Kenneth (јануар 1970). „On Chomsky's review of Skinner's Verbal Behavior”. Journal of the Experimental Analysis of Behavior. 13 (1): 83—99. ISSN 0022-5002. PMC 1333660 . doi:10.1901/jeab.1970.13-83. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Mace, Mikayla. „Linguist Noam Chomsky joins University of Arizona faculty”. Arizona Daily Star. Приступљено 27. 7. 2018. 
• Macintyre, Donald (17. 5. 2010). „Chomsky refused entry into West Bank”. The Independent. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 24. 04. 2021. 
• McGilvray, James (2014). Chomsky: Language, Mind, Politics (second изд.). Cambridge: Polity. ISBN 978-0-7456-4989-4. 
• McNeill, David (22. 2. 2014). „Noam Chomsky: Truth to power”. The Japan Times. 
• Milne, Seumas (7. 11. 2009). „'US foreign policy is straight out of the mafia'”. The Guardian. 
• Nettelfield, Lara J. (2010). Courting Democracy in Bosnia and Herzegovina. Cambridge University Press. ISBN 978-052176380-6. 
• „Николић уручио Сретењско ордење”. Politika. 15. 2. 2015. Приступљено 27. 1. 2021. 
• „Noam Chomsky”. MIT Linguistics Program. 2002. Приступљено 3. 1. 2017 — преко chomsky.info. 
• „Noam Chomsky”. Contemporary Authors Online. Biography in Context. Detroit, MI: Gale. 2016. 
• „Noam Chomsky Awarded 2011 US Peace Prize”. US Memorial Peace Foundation. Приступљено 7. 1. 2020. 
• „Noam Chomsky Joins NAPF Advisory Council”. Nuclear Age Peace Foundation. 1. 3. 2014. Приступљено 27. 7. 2018. 
• „Noam Chomsky on Life & Love: Still Going at 86, Renowned Dissident is Newly Married”. Democracy Now!. 3. 3. 2015. Приступљено 11. 5. 2016. 
• O'Grady, Cathleen (8. 6. 2015). „MIT claims to have found a "language universal" that ties all languages together”. Ars Technica. doi:10.1073/pnas.1502134112. 
• „The one hundred most influential works in cognitive science”. Center for Cognitive Sciences, Minnesota State University. Приступљено 29. 11. 2015. 
• Ortiz, Aimee (28. 8. 2017). „Chomsky joins University of Arizona faculty”. The Boston Globe. Архивирано из оригинала 20. 12. 2018. г. Приступљено 24. 04. 2021. 
• Otero, Carlos Peregrín (2003). „Editor's notes to Selection 4 ("Perspectives on language and mind")”. Chomsky on Democracy & Education. Од стране Chomsky, Noam. Otero, Carlos Peregrín, ур. Psychology Press. стр. 416. ISBN 978-041592632-4. 
• Páez, Nadia (2019). „Systematics of Huicundomantis, a new subgenus of Pristimantis (Anura, Strabomantidae) with extraordinary cryptic diversity and eleven new species”. ZooKeys (868): 1—112. ISSN 1313-2970. PMC 6687670 . PMID 31406482. doi:10.3897/zookeys.868.26766. 
• Partee, Barbara H. (2015). „Asking What a Meaning Does: David Lewis's Contribution to Semantics”. Ур.: Loewer, Barry; Schaffer, Jonathan. A Companion to David Lewis. Blackwell Companions to Philosophy. John Wiley & Sons, Inc. ISBN 978-111838818-1. 
• Persson, Ingmar; LaFollette, Hugh, ур. (2013). The Blackwell Guide to Ethical Theory (2nd изд.). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-51426-9. 
• Pilkington, Ed (16. 5. 2010). „Noam Chomsky barred by Israelis from lecturing in Palestinian West Bank”. The Guardian. Приступљено 4. 5. 2016. 
• „Press release: Séan MacBride Peace Prize 2017” (PDF). Berlin: International Peace Bureau. 6. 9. 2017. Приступљено 9. 12. 2017. 
• Prickett, Stephen (2002). Narrative, Religion and Science: Fundamentalism Versus Irony, 1700–1999. Cambridge University Press. стр. 234. ISBN 978-0-521-00983-6 — преко Internet Archive. 
• „Prospect/FP Top 100 Public Intellectuals Results”. Foreign Policy. 15. 10. 2005. Архивирано из оригинала 25. 10. 2005. г. Приступљено 30. 11. 2015. 
• Pullum, Geoffrey; Scholz, Barbara (2002). „Empirical assessment of stimulus poverty arguments” (PDF). The Linguistic Review. 18 (1–2): 9—50. S2CID 143735248. doi:10.1515/tlir.19.1-2.9. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 02. 2021. г. Приступљено 24. 04. 2021. 
• Rabbani, Mouin (2012). „Reflections on a Lifetime of Engagement with Zionism, the Palestine Question, and American Empire: An Interview with Noam Chomsky”. Journal of Palestine Studies. 41 (3): 92—120. doi:10.1525/jps.2012.XLI.3.92. Архивирано из оригинала 3. 8. 2012. г. 
• Radick, Gregory (2007). The Simian Tongue: The Long Debate about Animal Language. University of Chicago Press. ISBN 978-022670224-7 — преко Internet Archive. 
• Rai, Milan (1995). Chomsky's Politics. Verso. ISBN 978-1-85984-011-5 — преко Internet Archive. 
• Robinson, Paul (25. 2. 1979). „The Chomsky Problem”. The New York Times. ISSN 0362-4331. 
• Rohrmeier, Martin (2007). Spyridis, Georgaki; Kouroupetroglou, Anagnostopoulou, ур. „A generative grammar approach to diatonic harmonic structure” (PDF). Proceedings of the 4th Sound and Music Computing Conference: 97—100. 
• Ruiter, J. P. de; Levinson, Stephen C. (октобар 2010). „A biological infrastructure for communication underlies the cultural evolution of languages”. Behavioral and Brain Sciences. 31 (5): 518. ISSN 1469-1825. doi:10.1017/S0140525X08005086. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „SASA Member”. Serbian Academy of Sciences and Arts. 30. 10. 2003. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. 
• Searle, John R. (29. 6. 1972). „A Special Supplement: Chomsky's Revolution in Linguistics”. The New York Review of Books. 
• Sengupta, Kim (12. 5. 2015). „Turkey and Saudi Arabia alarm the West by backing Islamist extremists the Americans had bombed in Syria”. The Independent. Архивирано из оригинала 13. 05. 2015. г. Приступљено 24. 04. 2021. 
• Seuren, Pieter A. M. (1998). Western linguistics: An historical introduction. Wiley-Blackwell. ISBN 0-631-20891-7. 
• Sipser, Michael (1997). Introduction to the Theory of Computation. PWS Publishing. ISBN 978-0-534-94728-6 — преко Internet Archive. 
• Slife, Brent D. (1993). Time and Psychological Explanation: The Spectacle of Spain's Tourist Boom and the Reinvention of Difference. SUNY Press. стр. 115. ISBN 978-0-7914-1469-9 — преко Internet Archive. 
• Smith, Neil (2004). Chomsky: Ideas and Ideals. Cambridge University Press. стр. 185. ISBN 978-052154688-1 — преко Internet Archive. 
• Soderqvist, Thomas (2003). Science as Autobiography: The Troubled Life of Niels Jern. Yale University Press. стр. 284. ISBN 978-0-300-09441-1. 
• Sperlich, Wolfgang B. (2006). Noam Chomsky. Reaktion Books. ISBN 978-1-86189-269-0 — преко Internet Archive. 
• Steedman, Mark J. (1. 10. 1984). „A Generative Grammar for Jazz Chord Sequences”. Music Perception. 2 (1): 52—77. JSTOR 40285282. doi:10.2307/40285282. 
• Swartz, Aaron (15. 5. 2006). „The Book That Changed My Life”. Raw Thought. Приступљено 8. 1. 2014. 
• Szabó, Zoltán Gendler (2010). „Chomsky, Noam Avram (1928–)”. Ур.: Shook, John R. The Dictionary of Modern American Philosophers. Continuum. ISBN 978-0-19-975466-3. 
• Tanenhaus, Sam (31. 10. 2016). „Noam Chomsky and the Bicycle Theory”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 31. 10. 2016. 
• Thornbury, Scott (2006). An A–Z of ELT (Methodology). Oxford: Macmillan Education. стр. 234. ISBN 978-140507063-8. 
• Tomasello, Michael (јануар 1995). „Language is not an instinct”. Cognitive Development. 10 (1): 131—156. ISSN 0885-2014. doi:10.1016/0885-2014(95)90021-7. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Tomasello, Michael (2003). Constructing a Language: A Usage-Based Theory of Language Acquisition. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01030-7. 
• Tomasello, Michael (октобар 2009). „Universal grammar is dead”. Behavioral and Brain Sciences. 32 (5): 470—471. ISSN 1469-1825. S2CID 144188188. doi:10.1017/S0140525X09990744. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Tool Module: Chomsky's Universal Grammar”. The Brain From Top To Bottom. McGill University. Приступљено 24. 12. 2015. 
• Tymoczko, Tom; Henle, Jim (8. 4. 2004). Sweet Reason: A Field Guide to Modern Logic. Springer Science & Business Media. стр. 101. ISBN 978-0-387-98930-3. 
• „U.S., Britain ignored 'culture of terrorism': Chomsky”. The Hindu. 4. 11. 2001. Архивирано из оригинала 24. 12. 2016. г. Приступљено 21. 3. 2016. 
• „Viggo Mortensen's Spoken Word & Music CDs”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2010. г. Приступљено 10. 5. 2016. 
• Vučić, Nikola (27. 3. 2018). „Noam Chomsky potpisao Deklaraciju o zajedničkom jeziku” [Noam Chomsky Has Signed the Declaration on the Common Language] (на језику: српскохрватски). Sarajevo: N1. Архивирано из оригинала 1. 5. 2018. г. Приступљено 6. 6. 2018. 
• Weaver, Matthew (14. 1. 2016). „Chomsky hits back at Erdoğan, accusing him of double standards on terrorism”. The Guardian. Приступљено 14. 1. 2016. 
• Weidenfeld, Lisa (29. 8. 2017). „Noam Chomsky Is Leaving MIT for the University of Arizona”. Boston Magazine. Приступљено 10. 6. 2019. „Chomsky has been at MIT since 1955, and retired in 2002.” 
• Weiner, Tim (10. 12. 1995). „The C.I.A.'s most Important Mission: Itself”. The New York Times. ISSN 0362-4331. 
• Younge, Gary; Hogue, Kat Keene (6. 7. 2012). „Noam Chomsky: 'The Occupy movement just lit a spark' – video”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Приступљено 22. 4. 2016. 
• „American Socrates”. Truthdig (интервју). Интервју са Chris Hedges. 15. 6. 2014. 
• Changeux, Jean-Pierre; Courrége, Philippe; Danchin, Antoine (1973). „A Theory of the Epigenesis of Neuronal Networks by Selective Stabilization of Synapses”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 70 (10): 2974—2978. Bibcode:1973PNAS...70.2974C. PMC 427150 . PMID 4517949. doi:10.1073/pnas.70.10.2974. 
• Chomsky, Noam (1959). „Reviews: Verbal behavior by B. F. Skinner”. Language. 35 (1): 26—58. JSTOR 411334. doi:10.2307/411334. 
• Chomsky, Noam (2008—2009). „Human nature and the origins of language” (PDF). Radical Anthropology (2): 19—23. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 12. 2019. г. Приступљено 24. 04. 2021. 
• Chomsky, Noam (13. 2. 2015). „The World of Our Grandchildren”. Jacobin. Интервју са David Barsamian. 
• Everett, Daniel L. (2008). Don't Sleep, There Are Snakes: Life and Language in the Amazonian Jungle. New York: Pantheon Books. ISBN 978-0-375-42502-8 — преко Internet Archive. 
• Farndale, Nigel. „Noam Chomsky interview”. The Daily Telegraph. Приступљено 15. 5. 2016. 
• Fox, Margalit (20. 12. 2008). „Carol Chomsky, 78, Linguist and Educator, Dies”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 10. 12. 2015. 
• Gardner, R. A.; Gardner, B. T. (1969). „Teaching Sign Language to a Chimpanzee” (PDF). Science. 165 (3894): 664—672. Bibcode:1969Sci...165..664G. CiteSeerX 10.1.1.384.4164 . JSTOR 1727877. PMID 5793972. doi:10.1126/science.165.3894.664. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 04. 2019. г. Приступљено 24. 04. 2021. 
• Gardner, R. A.; Gardner, B. T.; Van Cantfort, Thomas E. (1989). Teaching Sign Language to Chimpanzees. Albany, NY: SUNY Press. ISBN 978-0-88706-965-9. Архивирано из оригинала 21. 7. 2014. г. 
• „IWW Interview with Noam Chomsky: Worker Occupations And The Future Of Radical Labor”. IWW. 9. 10. 2009. 
• Joseph, John E. (2002). From Whitney to Chomsky: Essays in the history of American linguistics. Studies in the History of the Language Sciences. Volume 103. John Benjamins. ISBN 978-902727537-0. doi:10.1075/sihols.103. 
• — (2010). „Chomsky's atavistic revolution (with a little help from his enemies)”. Ур.: Kibbee, Douglas A. Chomskyan (R)evolutions. John Benjamins. стр. 1–18. ISBN 978-902721169-9. doi:10.1075/z.154.01jos — преко Internet Archive. 
• — (2011). „Théories et politiques de Noam Chomsky” [Political Theories of Noam Chomsky]. Langages (на језику: француски). 182 (2): 55—68. ISSN 0458-726X. doi:10.3917/lang.182.0055. 
• Katz, Yarden (1. 11. 2012). „Noam Chomsky on Where Artificial Intelligence Went Wrong”. The Atlantic. Архивирано из оригинала 4. 1. 2013. г. 
• Knoester, Matthew (2003). „Education according to Chomsky”. Mind, Culture, and Activity. 10 (3): 266—270. S2CID 144284901. doi:10.1207/s15327884mca1003_10. 
• Laurence, Stephen (2003). „Is Linguistics a Branch of Psychology?” (PDF). Ур.: Barker, A. Epistemology of Language. Oxford: Oxford University Press. стр. 69—106. ISBN 978-019925058-5. 
• Lehmann, Christian (1982). „On some current views of the language universal”. Ур.: Radden, Günter; Dirven, René. Issues in the Theory of Universal Grammar. Tübingen: Gunter Narr. стр. 75–94. ISBN 978-3-87808-565-2. 
• Lent, John A.; Amazeen, Michelle A., ур. (5. 8. 2015). „Noam Chomsky”. Key Thinkers in Critical Communication Scholarship: From the Pioneers to the Next Generation. Palgrave Macmillan. стр. 1—12. ISBN 978-1-137-46342-5. 
• Lim, Ee-Peng (2011). „AI's Hall of Fame: Computational Linguistics and Cognitive Science”. IEEE Intelligent Systems. 26 (4): 12. doi:10.1109/MIS.2011.64. 
• McDonald, Alyssa (септембар 2010). „The NS Interview: Noam Chomsky”. New Statesman. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Miles, H. Lyn White (1990). „The cognitive foundations for reference in a signing orangutan”. Ур.: Gibson, Kathleen Rita; Packer, Sue Taylor. "Language" and intelligence in monkeys and apes: Comparative developmental perspectives. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-38028-7 — преко Internet Archive. 
• Mitchell, Peter R.; Schoeffel, John, ур. (2002). Understanding Power: The Indispensable Chomsky. New York: New Press. ISBN 978-156584703-3. OCLC 46936001 — преко Internet Archive. 
• Nishida, T. (1968). „The social group of wild chimpanzees in the Mahali Mountains” (PDF). Primates. 9 (3): 167—224. S2CID 28751730. doi:10.1007/BF01730971. hdl:2433/213162. 
• Patel, Aniruddh D. (2008). Music, Language, and the Brain. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-512375-3 — преко Internet Archive. 
• Patterson, Francine; Linden, Eugene (1981). The Education of Koko. New York, NY: Holt, Rinehart & Winston. ISBN 978-0-03-046101-9. 
• Plooij, F. X. (1978). „Some basic traits of language in wild chimpanzees?”. Ур.: Lock, A. Action, Gesture and Symbol: The Emergence of Language. London: Academic Press. стр. 111–131. ISBN 978-0-12-454050-7. 
• Poole, Geoffrey (2005). „Noam Chomsky”. Ур.: Routledge, Christopher; Chapman, Siobhan. Key Thinkers in Linguistics and the Philosophy of Language. Edinburgh: Edinburgh University Press. стр. 53–59. ISBN 978-0-7486-1757-9. 
• Posner, Richard A. (2003). Public Intellectuals: A Study of Decline (Revised изд.). Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01246-2. 
• Premack, D. (1985). „'Gavagai!' or the future history of the animal language controversy”. Cognition. 19 (3): 207—296. PMID 4017517. S2CID 39292094. doi:10.1016/0010-0277(85)90036-8. 
• Savage-Rumbaugh, S.; McDonald, K.; Sevcik, R. A.; Hopkins, W. D.; Rubert, E. (1986). „Spontaneous Symbol Acquisition and Communicative Use By Pygmy Chimpanzees (Pan paniscus)” (PDF). Journal of Experimental Psychology: General. 115 (3): 211—235. PMID 2428917. doi:10.1037/0096-3445.115.3.211. 
• Savage-Rumbaugh, S.; Rumbaugh, D. M.; McDonald, K. (1985). „Language learning in two species of apes”. Neuroscience and Biobehavioral Reviews. 9 (4): 653—665. PMID 4080283. S2CID 579851. doi:10.1016/0149-7634(85)90012-0. 
• Shalom, Stephen. „Review of Noam Chomsky: A Life of Dissent, by Robert F. Barsky”. New Politics. бр. 23. Архивирано из оригинала 8. 8. 2016. г. Приступљено 7. 10. 2016. 
• Tattersall, Ian (18. 8. 2016). „At the Birth of Language”. The New York Review of Books. св. LXIII бр. 13. стр. 27—28,  a review of Berwick, Robert C.; Chomsky, Noam. Why Only Us: Language and Evolution. MIT Press. 
• Terrace, Herbert S. (1987). Nim: A Chimpanzee who Learned Sign Language. New York, NY: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-06341-8. 

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ
• Ноам Чомски на сајту MGP (језик: енглески)
• Само је питање времена када ћете признати Косово (Недељник, 21. март 2013)
• Портрет без рама: Ноам Чомски („Политика“, 15. фебруар 2015)
• Чомски је у праву, имамо „граматику” у мозгу (Б92, 3. јул 2016)
• Noam Chomsky personal archives at MIT
• Faculty page at MIT
• Faculty page at the University of Arizona
• "СВЕТ СЕ КЛАТИ НА ИВИЦИ АМБИСА": Ноам Чомски открио која су три највећа проблема са којима се суочавамо („Вечерње новости”, 21. јануар 2023)
• Чомски: Путин је Европу гурнуо у џеп Америке, Кијев и Багдад нису исти („Политика”, 3. мај 2023)