Филип II Смели
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Филип II Смели (Понтоаз, 17. јануар 1342 — Хале, 27. април 1404) био је бургундијски војвода (1363—1384), бургундијски гроф (1384 — 1404), гроф фландрије и Артуа (1384 — 1404), гроф Ретхела (1384—1393) и гроф Шарола (1391—1404). Био је син Жана II Доброг и Боне Чешке.
| Филип II Смели | |
|---|---|
 Новчић Филипа II Смелог | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Филип II Валоа Смели |
| Датум рођења | 17. јануар 1342. |
| Место рођења | Понтоаз, Краљевина Француска |
| Датум смрти | 27. април 1404. (62 год.) |
| Место смрти | Хале, Фландријско-артуанска грофовија |
| Гроб | Дижонски дворц бургундијских војвода |
| Породица | |
| Супружник | Маргарита III Фландријска |
| Потомство | Anthony, Duke of Brabant, Јован II Неустрашиви, Маргарета Бургундска, војвоткиња Баварске, Catherine of Burgundy, Марија од Бургундије, војвоткиња Савоје, Philip II, Count of Nevers, Bonne de Bourgogne |
| Родитељи | Жан II Добри Бона Чешка |
| Династија | Валоа |
| гроф Шарола, бургундијски војвода, бургундијски гроф, гроф фландрије и Артуа, гроф Ретхела | |
| Период | (1363—1404) |
| Претходник | Бернар VII д'Армањак, Луј II Фландријски, Маргарита III Фландријска, Жан II Добри |
| Наследник | Јован II Неустрашиви, Антоан Брабантски |
| Савладар | Маргарита III Фландријска |
Биографија
уредиДетињство и младост
уредиПратио је оца 1356. године, у борби против војводе Џона од Гента и Ланкастера. За то време Енглези, сравнивши са земљом нека села, продирали су до централне Француске, али морали су да застану пред Туром, пошто је док су палили град падала јака киша. 19. септембра код Поатјеа Жан је тешко поражен и заробљен, а и погинуло је око 2 000 Француза. Сам Филип се једва извукао жив. Нак крају 1360. године Жан је откупљен за 3.000.000 круна. Филип је тада постао дофен Француске. Кад се откуп завршио 1362. године, Филип је награђен тако што је добио Бургундију 1363. године. Године 1369. оженио се Маргаритом III Фландријском, тако је Филип је као мираз добио Ратхел, Фландрију (са Бриселом, Мехеленом и Антверпеном), Лијеж, Артоа и Невер.
Прво регентство
уредиРегентски француски савез
уредиПосле смрти француског краља Шарла V 1380. године на власт у Француској долази његов малолетни син Шарл VI Луди. Филип је постао његов регент, који ствара регентски француски савез, у који су ушли: Лајош I Анжујски († у сталној борби за Напуљ 1384. године), војвода Жан I Предивни, Беријски и Луј II Бурбонски. Нико од оних у савезу није био активан, посебно Луј II Добри, а Жана је занимао само Лангдок. Филип је од 1382. до 1384, све време помагао Лајошу Анжујском да освоји Напуљ и потрошио много новца, па је за рат против Енглеза да позајми новац од Жана.
Поход против Фландрије и битка код Розебеке
уредиОд 1379—1382 Филип је водио рат против Енглеза у Белгији. У октобру у Бургињону је скупио 10.000 обучених пешадинаца са самострелима. Прешли су реку Лису и освојили град Комен. у следећој борби код Розенбеке, краљ је улетео у борбу прса у прса и однео победу. Победа код Розенбеке није ништа значила. Због финансијске кризе морао је да подигне порезе што је изазвало побуне у Паризу, Руану и Ремсу... Још неколико Фландријских градова су опљачкани, а остали су се предали. Године 1388. пунолетан Шарл је узео сву власт у своје руке.
Друго регентство
уредиГодине 1392. Шарл је покушао да убије свог пријатеља и саветника, па је кренуо с војском у Бретању где се наводно пријатељ и саветник скривао. На путу краља је неки сељак преплашио да ће бити издат, у лудилу овај је махао мачем и убио неколико свијих витезова. Остатак витезова га је оборило на земљу, где је краљ пао у кому. Када се пробудио није могао да се сети своје жене и деце, само се сећао брата Луја Орлеанског и оних убијених. Чак је и бежао од своје жене. После овог догађаја Филип је враћен на положај регента. Тако су Жан Предивни, Беријски и Луј II Добри поново ушли у савет. У септембру Карлу се вратио здрав разум, али већ од 1393. године, постао је трајно луд. Филип је ипак средио прилике у земљи.
Никопољски крсташки рат
уредиУгарски краљ Жигмунд Луксембуршки почео је да скупља крсташе за крсташки рат против Османлија. На западу је добио одазива, а највише од Филипа, који му је послао сина Јована, војводу Филипа од Артоа, маршала Жана Ла Мангра, витеза, генерала и адмирала Жана де Виене и витеза Жана де Куруза. У јулу 1396. године Француско-англо-пољско-немачка крсташка војска је стигла у Будим где се спојила са угарско-чешком војском. Та војска од 130.000 људи, у којој је било 6 000 француза, била је превише самоуверена. Мислила је да ће лако продрти до Адријанопоља и Босфора, па чак и до Јерусалима. У Видину крсташима се предао цар Јован Страцимир. 25. септембра у бици код Никопоља, погинуло је много Турака и 10.000 крсташа. Кад је турски султан Бајазит I намеравао да се повуче у помоћ му је прискочио српски кнез Стефан Лазаревић са 5 000 Срба, јуришавши баш тамо где је била Жигмундова застава. Власи су приметивши обрт среће побегли са бојног поља. У одбрани Жигмунда погинуо је одред Жана де Вијене и Жана де Куруза, док су Жан ла Мангр и Јован Неустрашиви, заробљени, исто тако заробљена је и енглеска војска под Ингелрамом де Кусијем. Жигмунд је спасен на Дунаву од Млетачке флоте, а они који су бежали преко Влашке били су хватани и мучени. Остатак француске војске је у Рахову поубијао заробљене Турке. Турци су продрли дубоко у Влашку и опљачкали је. Јован, Филип од Еа и Жан Ла Мангр су се на крају ослободили и вратили у Француску.
Смрт
уредиГодине 1396. када се водио Никопољски крсташки рат Филип је склопио мир са Енглезима. Филип је наставио да буде пријатељ Жигмунда, доказ тога био је када му се Жигмунд похвалио 16. априла 1404. године, да је на његову страну прешао краљ Стефан Остоја, после једне и по недеље Филип је умро 27. априла 1404. године, а највећи део државе наследио му је син Јован.
Породично стабло
уреди| 16. Филип III | ||||||||||||||||
| 8. Шарл Валоа | ||||||||||||||||
| 17. Изабела Арагонска | ||||||||||||||||
| 4. Филип VI | ||||||||||||||||
| 18. Карло II Напуљски | ||||||||||||||||
| 9. Маргарета од Анжуа и Мена | ||||||||||||||||
| 19. Марија Угарска (напуљска краљица) | ||||||||||||||||
| 2. Жан II Добри | ||||||||||||||||
| 20. Иго IV од Бургундије | ||||||||||||||||
| 10. Роберт II од Бургундије | ||||||||||||||||
| 21. Јоланда од Дреа | ||||||||||||||||
| 5. Жана Бургундијска | ||||||||||||||||
| 22. Луј IX | ||||||||||||||||
| 11. Агнеса од Француске (бургундска војвоткиња) | ||||||||||||||||
| 23. Маргарета од Провансе | ||||||||||||||||
| 1. Филип II Смели | ||||||||||||||||
| 24. Henry VI of Luxembourg | ||||||||||||||||
| 12. Хајнрих VII, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
| 25. Beatrice d'Avesnes | ||||||||||||||||
| 6. Јован Слепи | ||||||||||||||||
| 26. John I, Duke of Brabant | ||||||||||||||||
| 13. Марија од Брабанта | ||||||||||||||||
| 27. Маргарита III Фландријска | ||||||||||||||||
| 3. Бона Чешка | ||||||||||||||||
| 28. Отакар II Пшемисл | ||||||||||||||||
| 14. Вацлав II Пшемисл | ||||||||||||||||
| 29. Кунигунда од Славоније | ||||||||||||||||
| 7. Елизабета од Чешке (1292—1330) | ||||||||||||||||
| 30. Рудолф I Хабзбуршки | ||||||||||||||||
| 15. Јудита од Хабзбурга | ||||||||||||||||
| 31. Gertrude of Hohenburg | ||||||||||||||||
Референце
уредиЛитература
уреди- A. Coville, «Francia. La guerra dei cent’anni (fino al 1380)», cap. XVI, vol. VI (Declino dell’impero e del papato e sviluppo degli stati nazionali) della Storia del Mondo Medievale, (1999). стр. 608–641.
- A. Coville, «Francia: armagnacchi e borgognoni (1380—1422)», cap. XVII, vol. VI (Declino dell’impero e del papato e sviluppo degli stati nazionali) della Storia del Mondo Medievale, (1999). стр. 642–672.
- Paul Fournier, «Il regno di Borgogna o d’Arles dal XI al XV secolo», cap. XI, vol. VII (L’autunno del Medioevo e la nascita del mondo moderno) della Storia del Mondo Medievale, (1999). стр. 383–410.
- Henry Pirenne, «I Paesi Bassi», cap. XII, vol. VII (L’autunno del Medioevo e la nascita del mondo moderno) della Storia del Mondo Medievale, (1999). стр. 411–444.
- Kitchin, George William, A History of France, Vol.1, Clarendon Press, 1849.
- The New International Encyclopædia, Vol.14 , Ed. Daniel Coit Gilman, Harry Thurston Peck, Frank Moore Colby, Dodd Mead and Company, 1903.
- Vaughan, Richard, Philip the Bold: the formation of the Burgundian state, The Boydell Press, 2002.
Галерија
уреди-
Грб Филипа Смелог -
Битка код Поатјеа (1356) -
Филип Смели за време битке код Поатјеа
