Чахура или чаура (лат. capsula) је тип појединачних, пуцајућих плодова. Настаје из синкарпног плодника кога сачињавају два или више оплодних листића. Попут синкарпног плодника, чахуре могу бити једно-, дво- и више-оке што зависи од унутрашњих преграда.[1]

Подела

уреди

Чахуре се деле на четири групе, што зависи од тога да ли се отварају:

  1. порама
  2. капцима
  3. зупцима
  4. поклопцем

Чахуре које се отварају порама

уреди

Чахуре које се отварају порама (capsula forata) су у биљном свету врло ретке. Срећу се у родовима: Papaver, Campanula и Reseda. На врху плода мака налази се диск са жиговима испод кога се образује одговарајући број пора кроз које испада зрело семе. Код представника рода Campanula, поре се образују при дну плода, али пошто је он окренут под углом од 180°, поре су смештене у горњем делу. Код рода Reseda чахура је настала из три оплодна листића који на врху не срастају, па је плод стално отворен. Код мака и звончића се поре отварају тек када семе сазри.[1]

Чахуре које се отварају капцима

уреди

За разлику од чахура које се отварају порама, чахуре које се отварају капцима су веома честе међу биљкама. Одвајање капака се дешава по дужини плода, најчешће одозго наниже, мада је могућ и обрнут смер.[1]

Чахуре које се отварају капцима се могу поделити на[1]:

  • capsula septicada које пуцају по септама
  • capsula loculicida које пуцају по локулама
  • capsula septifraga које чине прелазни тип; пуцају и по септама и по локулама

Чахуре које се отварају зупцима

уреди
 
Чахура пуцавца (бр. 4)

Ове чахуре су честе код породице каранфила, као што су пуцавац, мишјакиња и птичја трава. Пуцају само својим горњим делом при чему се стварају зупци који могу активно да се отварају и затварају у зависности од атмосферских услова. Плодник од кога ова чахура настаје је синкарпан, чини га најчешће пет карпела. Број зубаца је двоструко већи од броја оплодних листића, јер до пуцања долази и на месту срастања оплодних листића и по главном нерву сваког од њих.[1]

Чахуре које се отварају поклопцем

уреди

Код ових чахура се већи или мањи део одваја у виду поклопца. Примери оваквих чахура су плодови бунике и пркоса, а нарочито велики поклопац (који износи готово половину чахуре) имају плодови боквице и видовчице.[1]

Извори

уреди
  1. ^ а б в г д ђ Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. Научна књига. Београд.
  NODES