Albert Hofman
Dr Albert Hofmann (nem. Albert Hofmann; 11. januar 1906 — 29. april 2008) bio je švajcarski hemičar koji je postao svetski poznat kao otac LSD-a. Rođen je u Badenu, Švajcarska, i studirao je hemiju na Ciriškom univerzitetu. Njegov glavni interes je hemija biljaka i životinja i na tome je i doktorirao. Zaposlio se na farmaceutsko-hemijskom odeljenju Sandoza (danas Novartis), koji se nalazi u Bazelu, izučavajući lekovite biljke i gljlive ergot kao deo programa za izdvajanje aktivne supstance radi korišćenja u medicinske svrhe.
| Albert Hofmann | |
|---|---|
 Albert Hofman | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. januar 1906. |
| Место рођења | Baden, Švajcarska |
| Датум смрти | 29. april 2008. (102 god.) |
| Место смрти | Burg im Lajmental, Švajcarska |
| Образовање | Универзитет у Цириху |
Njegova istraživanja lisergične kiseline dovela su do izdvajanja LSD-25 još u 1938. godini, ali pošto se eksperimentisalo na životinjama, psihoaktivni efekti supstance nisu utvrđeni, utvrđeno je samo “neobuzdano” ponašanje životinja zamoraca. Pet godina kasnije, 16. aprila 1943. godine, ponavljajući opite sa ovom skoro zaboravljenom supstancom, dr. Hofman je osetio “snoliko stanje” baveći se uobičajenim laboratorijskim eksperimentima, otkrivši njene psihodelične efekte sasvim slučajno, apsorbujući je preko vrhova prstiju. Posumnjao je da to osećanje ima veze sa novim hemijskim spojem na kojem je tada radio i koji se zvao dietilamid tartrat lizergijske kiseline. Tri dana kasnije, 19. aprila, Hofman je delovanje nove supstance odlučio prvo isprobati na sebi. Za početak eksperimenta uneo je u sebe gotovo neopisivo malu količinu, u kakvoj ni jedna do tada poznata supstanca nije bila aktivna u ljudskom organizmu. Svega 0.25 miligrama, odnosno četvrtinu hiljaditog dela grama. Gledano današnjim merilima, švajcarski naučnik je uzeo barem dva do tri čitava LSD-a, količinu koja je mnoge druge poslala na višednevno psihijatrijsko lečenje. No, doktor se nije predavao već je seo na biciklo i uputio se kući u pratnji svog saradnika sa zastrašujućim haosom u glavi, uveren da je u potpunosti i nepovratno poludeo. U tom trenutku nije mogao ni pretpostaviti da će njegovo iskustvo, kao prvo psihodelično esid iskustvo ikad, poprimiti kultni status, a zahvaljujući nadljudskom postignuću vožnje bicikla na 250 µg LSD-a, događaj će postati poznat kao “Dan bicikla”.
Nakon toga sledi serija eksperimenata na sebi, koje su preduzeli dr. Hofman i njegovi saradnici. Tako je nastao jedan od najviše uzdizanih i najstrastvenije osuđivanih hemijskih spojeva u dvadesetom veku. Svoj uspeh u izolovanju aktivne materije “čarobnih gljiva", čime su se do tada bezuspešno bavili američki naučnici, Hofman objašnjava baš tom činjenicom da dok su drugi uzorke testirali na životinjama, on se nije ustručavao isprobati ih na sebi.
Nakon toga je postao direktor odeljenja Sandoza za prirodne proizvode i radio je na istraživanjima halucinogenih supstanci pronađenih u Meksičkim gljivama i drugim biljkama koje su razna plemena koristila i poštovala kao biljke moći. Ova istraživanja vode izdvajanju psilocibina, aktivne supstance mnogih “čarobnih gljiva”.
1962. godine Albert i njegova žena Anita putuju u južni Meksiko tražeći biljku "Ska Maria Pastora" (Lišće Marije Pastirke), kasnije poznate kao Salvia di6inorum. Iako ju je pronašao i vršio istraživanja na njoj, nikada nije uspeo da izdvoji njene aktivne sastojke.
On je nazvao LSD “lek za dušu” i mnogo ga je pogodilo stavljanje njegovog čeda van zakona. “Mislim da je ljudskoj evoluciji bilo neophodno otkriće ove supstance LSD”, kaže Hofmaf. “To je oruđe koje nas pretvara u ono što bi trebalo da budemo.”[1] Naučna istraživanja na univerzitetima i laboratorijama više nisu mogla da se nastave a LSD je gurnut na crno tržište. “Veoma je uspešno korišćen 10 godina u psihoanalizi”, govori dr. Hofman dodajući da je lek došao na zao glas zbog omladinskog pokreta 1960-ih i da je posle toga nepravedno satanizovan od strane vlasti kojima se pokret suprotstavljao. On naglašava da u pogrešnim rukama LSD može biti veoma opasan.
Iako je njegovo “čedo” stavljeno izvan zakona, on je ceo život nastavio da brani svoje otkriće kao čudesno sredstvo za razvoj ljudske psihe. S druge strane, uvek se trudio sprečiti da njegovo otkriće dospe u pogrešne ruke. Kada je Timoti Liri za svoje eksperimente zatražio od Sandoza, kompanije za koju je dr. Hofman radio, milion doza LSD-a i dva i po miliona doza psilocibina, doktor Hofman je bio taj koji je rekao ne.
Dr Albert Hofman je 1993. na proslavi 50. godišnjice otkrića LSD-a izjavio sledeće: "Vi, moji dragi prijatelji, i milioni drugih širom sveta koji danas obeležavaju pedeseti rođendan ergotovog čeda, svi mi zahvalno svedočimo da smo primili dragocenu pomoć na putu ka onome što je Oldous Haksli nazvao krajnjom svrhom u ljudskom životu – prosvetljenju, viziji blaženstva, ljubavi. Sva ta radosna svedočanstva neprocenjive pomoći LSD-a trebalo bi, konačno, biti dovoljna da uvere odgovorne u zdravstvu kako je besmislena prohibicija LSD-a i sličnih psihodelika".[2]
Albert Hofman je autor preko 100 naučnih članaka i velikog broja knjiga od kojih je najpoznatija “LSD, moje problematično čedo”, koja je delom autobiografija i uključuje opis njegove čuvene vožnje biciklom.
Dr Albert Hofman je preminuo 29. aprila 2008. godine od posledica srčanog udara u svojoj stotinu i drugoj godini života.
Reference
уреди- ^ „LSD: The Geek's Wonder Drug?”. Приступљено 29. 4. 2008.
- ^ http://www.hofmann.org/ Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2019) The Albert Hofmann Foundation
Spoljašnje veze
уреди
- Fondacija Albert Hofman (језик: енглески)
- Albert Hofman kolekcija, radovi o LSD-u i psilocibinu (језик: енглески)
- LSD - moje problematično čedo, knjiga Alberta Hofmana (језик: енглески)