Царска вода
Царска вода (лат. aqua regia) је смеша једне запремине концентроване азотне киселине и три запремине концентроване хлороводоничне киселине. То је лако испарљива течност жућкасте боје. Изузетно је каустична.[3][4] Понекад се назива и краљевском водицом.
| |
 Свеже припремљена царска вода је безбојна, али за неколико секунди постане наранџаста. У овом случају је употребљена да би са посуђа уроњених у њу очистила трагове органских једињења.
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
хидрохлорид азотне киселине
| |
| Други називи
aqua regis, нитрохлороводонична киселина
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| |
| Својства | |
| HNO3+3 HCl | |
| Агрегатно стање | црвена, жута, или златна пушећа течност |
| Густина | 1,01–1,21 g/cm3 |
| Тачка топљења | −42°C |
| Тачка кључања | 108°C |
| meša se sa vodom | |
| Напон паре | 21 mbar |
| Опасности | |
| NFPA 704 | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Име је добила по томе што може да реагује са племенитим (царским/краљевским) металима, првенствено златом и платином који не реагују са другим супстанцама.
Интересантно је да ниједна од компонената индивидуално не реагује са племенитим металом. Међутим, у раствору, азотна киселина, која је јако оксидационо средство, оксидује у малој мери површински слој нпр. злата до Au3+ катјона који затим реагује са хлоридним Cl1- анјоном (из дисосоване хлороводоничне) градећи AuCl41- анјон.
Битно је да је царска вода буде свеже припремљена јер због реакција између концентрованих киселина губи на јачини.
Напомене
уреди- ^ Информације у шаблону су тачне, ако је однос запремина азотне киселине и хлороводоничне киселине 1:3.
Извори
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
