Аутомат

Аутомат (множина: аутомата) је самостална машина која је дизајнирана тако да помоћу механизма разних зупчаника понавља неке операције. Неке аутомате, као звонари у сатовима, дају илузију самосталног кретања.

Етимологија

Реч „аутомат“ — потиче из грчког αὐτόματον, аутоматон, „онај који ради самостално“. Реч је први пут употребио Хомер, да опише аутоматско отварање врата,^[1] или аутоматско кретање точкова на кочијама.^[2] Аутомати су направљени тако да личе на човека или животиње акције, као што је кукавица у сату.

Историја

Древни аутомати

Књига О аутоматима, Херон Александрински (издање из 1589)

Постоји много примера аутомата у грчкој митологији: Хефест је створио аутомате за своју радионицу;^[3] Талос био вештачки човек од бронзе; Дедал користи живу да поставити глас у свом покретне статуе; Краљ Алкиној запошљава златне и сребрне псе чуваре.^[4]^[5]

Аутомате су у Хеленистичкој ери су замишљали као алате, играчке, верске идоле, или прототипе за демонстрацију основних научних принципа. Први аутомат на воду је направио Ктесибије, грчки проналазач и први шеф Велике библиотеке у Александрији, на пример, „користио је воду за звук звиждука и направио модел са покретима сове. Он је измислио први у свету сат са кукавицом“.^[6] ова традиција се наставила у Александрији са проналазачима као што су грчки математичар Херон Александријски (понекад се назива Херон), чија дела везана са хидрауликом.

Антикитерски механизам из 150. до 100. пре н. е. је дизајниран да израчуна позиције небеских тела.

Компиковани механички урећаји су постојали још у Старој Грчкој, али је једини преживели примерак Антикитерски зупчаник. Он представља аналогни компјутер. Иако се прво сматрало да потиче са Родоса, где је постојала традиција механичкој инжењеринга, ово острво је порекло аутомата, према Пиндаровој седмој Олимпијској оди.

Анимиране фигуре стоје
красећи улице,
изгледа као да камен дише
или хода на мермерним ногама.

Међутим, подаци прикупљени из недавних истраживања наводе везу са Коринтом и Сицилијом, као и повезаност са Архимедом.

Средњовековни аутомати

Аутомат у Швајцарском музеју механичке уметности.

Аутомат који пише писмо у Музеју механичке уметности у Швајцарској.

Напомене и референце

^ Homer, Iliad, 5.749
^ Homer, Iliad, 18.376
^ Him she found sweating with toil as he moved to and fro about his bellows in eager haste; for he was fashioning tripods, twenty in all, to stand around the wall of his well-builded hall, and golden wheels had he set beneath the base of each that of themselves they might enter the gathering of the gods at his wish and again return to his house, a wonder to behold. Homer, Iliad 18. 371
^ The automatones of Greek Mythology online at the Theoi Project.
^ Hyginus. Astronomica 2.1
^ This „first cuckoo clock“ was further stated and described in the 2007 book The Rise and Fall of Alexandria: Birthplace of the Modern World by Justin Pollard and Howard Reid on page 132: „Soon Ctesibius’s clocks were smothered in stopcocks and valves, controlling a host of devices from bells to puppets to mechanical doves that sang to mark the passing of each hour — the very first cuckoo clock!“

[1] Homer, Iliad, 5.749

[2] Homer, Iliad, 18.376

[3] Him she found sweating with toil as he moved to and fro about his bellows in eager haste; for he was fashioning tripods, twenty in all, to stand around the wall of his well-builded hall, and golden wheels had he set beneath the base of each that of themselves they might enter the gathering of the gods at his wish and again return to his house, a wonder to behold. Homer, Iliad 18. 371

[4] The automatones of Greek Mythology online at the Theoi Project.

[5] Hyginus. Astronomica 2.1

[6] This „first cuckoo clock“ was further stated and described in the 2007 book The Rise and Fall of Alexandria: Birthplace of the Modern World by Justin Pollard and Howard Reid on page 132: „Soon Ctesibius’s clocks were smothered in stopcocks and valves, controlling a host of devices from bells to puppets to mechanical doves that sang to mark the passing of each hour — the very first cuckoo clock!“

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]