Cefaleksin

Cefaleksin
IUPAC ime
	(6R,7R)-7[(2R)-2-amino-2-phenylacetyl]amino 3-methyl-8-oxo-5-thia-1-azabicyclo[4.2.0]oct-2-ene- 2-carboxylic acid
Klinički podaci
Kategorija trudnoće	AU: A ; US: B (Bez rizika u ispitivanjima na životinjama) ; ;
Način primene	Oralno
Pravni status
Pravni status	AU: S4 (Prescription only) ; UK: POM (Samo na recepat) ;
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost	dobro je apsorbovan
Vezivanje proteina	15%
Metabolizam	80% se izlučuje nepromenjen urinom u toku 6 sati nakon administracije
Poluvreme eliminacije	Kod odraslih sa normalnom renalnom funkcijom, serum polu-život je 0.5-1.2 sata
Izlučivanje	Renalno
Identifikatori
CAS broj	15686-71-2
ATC kod	J01DB01 (WHO) QJ51DA01
PubChem	CID 2666
DrugBank	APRD00250
ChemSpider	25541
UNII	5SFF1W6677
Hemijski podaci
Formula	C16H17N3O4S
Molarna masa	347.39 g/mol
	SMILES O=C2N1/C(=C(\CS[C@@H]1[C@@H]2NC(=O)[C@@H](c3ccccc3)N)C)C(=O)O; ;

Cefaleksin, (Cefalexin, cephalexin) je član prve generacije polusintetskih cefalosporinskih antibiotika koji su uvedeni u upotrebu 1967. godine od strane kompanije Eli Lilly.^[2]^[3] On je oralni lek sa sličnim antimikrobnim spektrom sa intravenoznim agensima cefalotin i cefazolin. Njegovo prvo trgovačko ime je bilo Keflex (Lilly), a u današnje vreme je dostupan pod više drugih imena.^[2]

Od 2008, cefaleksin je najpopularniji cefalosporinski antibiotik u SAD, sa više od 25 miliona recepata za samo njegovu generičku verziju, i sa prodajom od US $255 miliona.^[4]^[5]

Klinička upotreba

Cefaleksin deluje na gram pozitivne i neke gram negativne bakterije (Streptococcus beta haemoliticus grupe A, Staphylococcus-uključujuci koagulaza pozitivne, koagulaza negativne i stafilokoke koje proizvode penicilinazu-, Streptococcus pneumoniae, Escherichia coli, Proteus mirabilis, Klebsiella sp., Moraxella catahalis). Slabije deluje na Haemophilus. Većina enterokoka (Enterococcus fecalis) i nekoliko vrsta stafilokoka su rezistentni na cefaleksin.

Izlučuje se preko bubrega nepromenjen glomerularnom filtracijom i tubularnom sekrecijom.

Vidi još

Cefalosporini

Reference

^ McEvoy, G.K. (ed.). American Hospital Formulary Service - Drug Information 95. Bethesda, MD: American Society of Hospital Pharmacists, Inc., 1995 (Plus Supplements 1995).. стр. 166
^ ^а ^б Sweetman, Sean C., ур. (2009). „Antibacterials”. Martindale: The complete drug reference (36th изд.). London: Pharmaceutical Press. стр. 218—9. ISBN 978-0-85369-840-1.
^ Sneader 2005, стр. 324
^ „"2008 Top 200 generic drugs by total prescriptions"” (PDF). Приступљено 24. 7. 2009. . Drug Topics (May 26, 2009)..
^ „"2008 Top 200 generic drugs by retail dollars"” (PDF). Приступљено 24. 7. 2009. . Drug Topics (May 26, 2009)..

Literatura

Sneader, Walter (2005). „Cephalosporin analogues”. Drug discovery: a history. New York: Wiley. стр. 324. ISBN 978-0-471-89980-8. Приступљено 26. 6. 2009.

Spoljašnje veze

Референце

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] McEvoy, G.K. (ed.). American Hospital Formulary Service - Drug Information 95. Bethesda, MD: American Society of Hospital Pharmacists, Inc., 1995 (Plus Supplements 1995).. стр. 166

[Martindale-2] а ^б Sweetman, Sean C., ур. (2009). „Antibacterials”. Martindale: The complete drug reference (36th изд.). London: Pharmaceutical Press. стр. 218—9. ISBN 978-0-85369-840-1.

[Sneader-3] Sneader 2005, стр. 324

[4] „"2008 Top 200 generic drugs by total prescriptions"” (PDF). Приступљено 24. 7. 2009. . Drug Topics (May 26, 2009)..

[5] „"2008 Top 200 generic drugs by retail dollars"” (PDF). Приступљено 24. 7. 2009. . Drug Topics (May 26, 2009)..

[2]

[3]

[1]

[4]

[5]