Хлороформ
органско једињење
(преусмерено са Chloroform)
Хлороформ (трихлорметан) је органско једињење са формулом CHCl3. Хлороформ је безбојна, густа течност, јаког мириса. Ово једињење је штетно по људско здравље. Неколико милиона тона годишње производе као претходница тефлонa и за хлађење. Његова употреба за расхлађивање се постепено умањује.[4]
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
Chloroform
| |||
| Системски IUPAC назив
Трихлорметан | |||
| Други називи
Формил трихлорид, Метан трихлорид, Метил трихлорид, Метенил трихлорид, TCM, Фреон 20, R-20, UN 1888
| |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.000.603 | ||
| EC број | 200-663-8 | ||
| KEGG[1] | |||
| RTECS | FS9100000 | ||
| UNII | |||
| |||
| |||
| Својства | |||
| CHCl3 | |||
| Моларна маса | 119,38 g/mol | ||
| Агрегатно стање | Безбојна течност | ||
| Густина | 1,483 g/cm³ | ||
| Тачка топљења | -63.5 °C | ||
| Тачка кључања | 61.2 °C | ||
| 0.8 g/100 ml (20 °C) | |||
| Индекс рефракције (nD) | 1.4459 | ||
| Структура | |||
| Облик молекула (орбитале и хибридизација) | Тетраедарни | ||
| Опасности | |||
| Главне опасности | Штетан (Xn), Иритант (Xi), Карциноген | ||
| R-ознаке | R22, R38, R40, R48/20/22 | ||
| S-ознаке | (S2), S36/37 | ||
| NFPA 704 | |||
| Тачка паљења | Није запаљив | ||
| Границе изложености здравља у САД (NIOSH): | |||
PEL (дозвољено)
|
50 ppm (240 mg/m³) (OSHA) | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Референце
уреди- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Rossberg, M. (2006). „Chlorinated Hydrocarbons”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a06_233.pub2.
Литература
уреди- Rossberg, M. (2006). „Chlorinated Hydrocarbons”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a06_233.pub2.
