Деканска висораван

За друге употребе погледајте страницу Декан (вишезначна одредница).

Деканска висораван, или једноставно Декан, је пространа висораван у Индији, која обухвата већи део централне и јужну Индију.

Висораван Декан
Локација висоравни Декан у Индији
Географске карактеристике
Највиша тачка	Анамуди, национални парк Еравикулам
Ндм. висина	2695 m
Координате	10° 10′ 00″ С; 77° 04′ 00″ И
Географија
Државе	Индија

Висораван Декан

Декан обухвата цело полуострво Индије јужно од планина Винђа, а висина му је 450-750 m. Са запада је ограничен планинама Западни Гати док су на истоку Источни Гати. Ове две планине, заједно са Винђом, формирају три странице тругла који обухвата ову висораван.

Реч Декан је настала од санскритске речи Dakschina, што значи десно, односно по индијском схватању „јужни део света“. Претпоставља се да су ово име дали Аријевци, који су мигрирали са запада ка истоку, тако да им је Декан био на десној страни.

На тамилском Декан се назива такана, а на канада језику дакана. Језици канада и тамилски су језици већине житеља висоравни (Дравиди).

Главна пољопривредна култура на висоравни је памук, а гаје се и шећерна трска, пиринач. Река Годавари и њене притоке, као река Индравати, одводе воду са северног дела висоравни ка Бенгалском заливу. Река Кавери и река Кришна врше ту функцију на југу висоравни.

Геологија

Висораван је претежно изграђена од базалта, екструзивне (изливне) магматске стене, која се протеже до Бхор Гата, недалеко од Карјата. Одређени сектори висоравни изграђени су од гранита, интрузивне (дубинске) магматске стене.

Базалтне наслаге Декана формиране су масивном еруцпијом која се догодила крајем Креде, пре 67-66 милиона година. Неки палеонтолози сматрају да је ова ерупција била један од фактора масовног изумирања живог света на прелазу Креда-Палеоген.

Декан је богат минералима и рудама. У региону Чота-Нагпур пронађени су лискун и гвоздена руда. У региону Голконда има дијаманата, злата и других метала.

Географија

Деканска висораван је топографски разнолика регија која се налази јужно од Гангшке равнице – простора који лежи између Арабијског мора и Бенгалског залива – и обухвата знатну област северно од ланца Сатпура, који се популарно сматра разграничењем између северне Индије и Декан. Висораван је са истока и запада омеђена Гатима, док је њен северни крај ланац Виндја. Просечна надморска висина Декана је око 600 m (2.000 ft), углавном нагнута ка истоку; његове главне реке, Годавари, Кришна и Кавери, теку од Западних Гата на исток до Бенгалског залива. Тируванамалај у Тамил Наду се често сматра јужном капијом висоравни Декан.

Планински ланац Западних Гата је веома масиван и блокира влагу из југозападног монсуна да стигне до висоравни Декан, тако да регион прима веома мало падавина. Источна висораван Декан је на нижој надморској висини која обухвата југоисточну обалу Индије. Његове шуме су такође релативно суве, али служе за задржавање кише и формирање потока који се уливају у реке које теку у басене, а затим у Бенгалски залив.

Већина река Деканске висоравни тече на југ. Већи део северног дела платоа дренира река Годавари и њене притоке, укључујући реку Индравати, почевши од Западних Гата и тече на исток ка Бенгалском заливу. Већину централне висоравни дренирају река Тунгабадра, река Кришна и њене притоке, укључујући реку Бима, која такође тече на исток. Најјужнији део висоравни одводи река Кавери, која извире у западним Гатима Карнатаке и савија на југ да би се пробила кроз брда Нилгири у острвском граду Шиванасамудра, а затим упада у Тамил Наду код водопада Хогенакал пре него што се улива у Стенлијев резервоар, са браном Метур која је створила резервоар и коначно се улила у Бенгалски залив.

Економија

Деканска висораван је веома богата минералима и драгим камењем. Рудно богатство висоравни навело је многе низијске владаре, укључујући оне из династија Мауријан (4–2 век пре нове ере) и Гупта (4–6 век), да се боре за контролу над њом. Главни минерали који се овде налазе укључују угаљ, руду гвожђа, азбест, хромит, лискун и кијанит. Од марта 2011, откривена су велика лежишта уранијума у појасу Тумалапале и у басену Бима у Гоги у Карнатаки. Резерва уранијума у појасу Тумалапале обећава да ће бити једно од 20 најбољих открића резерви уранијума у свету.

Ниске падавине отежавале су пољопривреду све до увођења наводњавања. Тренутно, површина под култивацијом је прилично ниска, у распону од 60% у Махараштри до око 10% у Западним Гатима. Осим у развијеним пределима појединих речних долина, дупли усеви су ретки. Пиринач је доминантна култура у областима са великим падавинама, а сирак у областима са мало падавина. Други значајни усеви укључују памук, дуван, уљарице и шећерну трску. Кафа, чај, кокосови ораси, арека, црни бибер, каучук, индијски ораси, маниока и кардамом се широко узгајају на плантажама у брдима Нилгири и на западним падинама Западних Гата. Узгој јатрофе је недавно добио више пажње због подстицаја за јатрофу у Индији.

Литература

• Richard M. Eaton (2005). A Social History of the Deccan, 1300–1761. Cambridge University Press. ISBN 9780521254847. 
• Shah Manzoor Alam (2011). „The Historic Deccan - A Geographical Appraisal”. Ур.: Kalpana Markandey; Geeta Reddy Anant. Urban Growth Theories and Settlement Systems of India. Concept. ISBN 978-81-8069-739-5. 
• Antonova, K.A.; Bongard-Levin, G.; Kotovsky, G. (1979). История Индии [History of India] (на језику: руски). Moscow: Progress. 
• Arnold, David (1991), Famine: Social Crisis and Historical Change, Wiley-Blackwell, ISBN 978-0-631-15119-7 
• Asher, C.B.; Talbot, C (1. 1. 2008), India Before Europe (1st изд.), Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-51750-8 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Bandyopadhyay, Sekhar (2004), From Plassey to Partition: A History of Modern India, Orient Longman, ISBN 978-81-250-2596-2 
• Bayly, Christopher Alan (2000) [1996], Empire and Information: Intelligence Gathering and Social Communication in India, 1780–1870, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-57085-5 
• Bose, Sugata; Jalal, Ayesha (2003), Modern South Asia: History, Culture, Political Economy (2nd изд.), Routledge, ISBN 0-415-30787-2 
• Brown, Judith M. (1994), Modern India: The Origins of an Asian Democracy (2nd изд.), ISBN 978-0-19-873113-9, Архивирано из оригинала 12. 12. 2011. г., Приступљено 12. 02. 2023 
• Bentley, Jerry H. (јун 1996), „Cross-Cultural Interaction and Periodization in World History”, The American Historical Review, 101 (3): 749—770, JSTOR 2169422, doi:10.2307/2169422 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Chauhan, Partha R. (2010). „The Indian Subcontinent and 'Out of Africa 1'”. Ур.: Fleagle, John G.; Shea, John J.; Grine, Frederick E.; Baden, Andrea L.; Leakey, Richard E. Out of Africa I: The First Hominin Colonization of Eurasia. Springer Science & Business Media. стр. 145—164. ISBN 978-90-481-9036-2. 
• Collingham, Lizzie (2006), Curry: A Tale of Cooks and Conquerors, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-532001-5 
• Daniélou, Alain (2003), A Brief History of India, Rochester, VT: Inner Traditions, ISBN 978-0-89281-923-2 
• Datt, Ruddar; Sundharam, K.P.M. (2009), Indian Economy, New Delhi: S. Chand Group, ISBN 978-81-219-0298-4 
• Devereux, Stephen (2000). Famine in the twentieth century (PDF) (Технички извештај). IDS Working Paper. 105. Brighton: Institute of Development Studies. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 5. 2017. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Devi, Ragini (1990). Dance Dialects of India. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0674-0. 
• Doniger, Wendy, ур. (1999). Merriam-Webster's Encyclopedia of World Religions. Merriam-Webster. ISBN 978-0-87779-044-0. 
• Donkin, Robin A. (2003), Between East and West: The Moluccas and the Traffic in Spices Up to the Arrival of Europeans, Diane Publishing Company, ISBN 978-0-87169-248-1 
• Eaton, Richard M. (2005), A Social History of the Deccan: 1300–1761: Eight Indian Lives, The new Cambridge history of India, I.8, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-25484-7 
• Fay, Peter Ward (1993), The forgotten army : India's armed struggle for independence, 1942–1945, University of Michigan Press, ISBN 978-0-472-10126-9 
• Fritz, John M.; Michell, George, ур. (2001). New Light on Hampi: Recent Research at Vijayanagara. Marg. ISBN 978-81-85026-53-4. 
• Fritz, John M.; Michell, George (2016). Hampi Vijayanagara. Jaico. ISBN 978-81-8495-602-3. 
• Guha, Arun Chandra (1971), First Spark of Revolution, Orient Longman, OCLC 254043308 
• Gupta, S.P.; Ramachandran, K.S., ур. (1976), Mahabharata, Myth and Reality – Differing Views, Delhi: Agam prakashan 
• Gupta, S.P.; Ramachandra, K.S. (2007). „Mahabharata, Myth and Reality”. Ур.: Singh, Upinder. Delhi – Ancient History. Social Science Press. стр. 77—116. ISBN 978-81-87358-29-9. 
• Kamath, Suryanath U. (2001) [1980], A concise history of Karnataka: From pre-historic times to the present, Bangalore: Jupiter Books 
• Keay, John (2000), India: A History, Atlantic Monthly Press, ISBN 978-0-87113-800-2 
• Kenoyer, J. Mark (1998). The Ancient Cities of the Indus Valley Civilisation. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-577940-0. 
• Kulke, Hermann; Rothermund, Dietmar (2004) [First published 1986], A History of India (4th изд.), Routledge, ISBN 978-0-415-15481-9 
• Law, R. C. C. (1978), „North Africa in the Hellenistic and Roman periods, 323 BC to AD 305”, Ур.: Fage, J.D.; Oliver, Roland, The Cambridge History of Africa, 2, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-20413-2 
• Ludden, D. (2002), India and South Asia: A Short History, One World, ISBN 978-1-85168-237-9 
• Massey, Reginald (2004). India's Dances: Their History, Technique, and Repertoire. Abhinav Publications. ISBN 978-81-7017-434-9. 
• Metcalf, B.; Metcalf, T.R. (9. 10. 2006), A Concise History of Modern India (2nd изд.), Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-68225-1 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Meri, Josef W. (2005), Medieval Islamic Civilization: An Encyclopedia, Routledge, ISBN 978-1-135-45596-5 
• Michaels, Axel (2004), Hinduism. Past and present, Princeton, New Jersey: Princeton University Press 

Спољашње везе

• Dynasties of Deccan