Википедија

Екцем

(преусмерено са Dermatitis)

Екцем (грч. ἔκζεμα, ekzema – erupcija) или дерматитис (грч. δέρμα, derma – кожа и -ῖτις – itis, запаљење, инфламација), запаљење коже заједнички је назив за групу упалних промена на кожи, и општи појам, који се односи на било који осип или упалу на кожи која није узрокована инфекцијом. Све болести из ове групе имају заједничке клиничке карактеристике; сувоћа, црвенило и свраб коже, а у одређеним случајевима и појава посекотина и мехурића.

Екцем
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностдерматологија, патологија

Дерматитис је група стања коже која укључује атопијски дерматитис, алергијски контактни дерматитис, иритантни контактни дерматитис и стазни дерматитис.[1] Тачан узрок дерматитиса је често нејасан. Поједини случајеви могу укључивати комбинацију иритације, алергије и лошег венског повратка. Тип дерматитиса се генерално одређује историјом болести оболеле особе и локацијом осипа.[1] На пример, иритантни дерматитис се често јавља на рукама људи који их често влаже. Алергијски контактни дерматитис јавља се приликом излагања алергену (нпр бојама за косу, накиту лековима), изазивајући реакцију преосетљивости на кожу.[1]

Иако дерматитис није заразна болест и на било који начин опасна по живот, она може бити веома иритантна (надражујућа) и неугодна за нормалан живот болесника. Екцематозне промене са једне стране су естетски јако непријатног изгледа, и тиме утичу на психу болесника (који се повлачи у себе и избегава дружење са околином), а са друге ометајуће јер својим присуством ограничавају болесника у обављању уобичајених животних и радних активности (укључујући ту и спавање, јер ометају нормалан ноћни сан).[2][3]

Епидемиологија

уреди

Екцеми се могу јавити на било ком делу коже, са различитом учесталошћу, независно од поднебља, узраста, боје коже и пола.[4]

Морбидитет

На глобалном нивоу преваленца дерматитиса непрестано расте. Тако нпр. атопијски дерматитис утиче на здравље 15-30% деце и 2-10% одраслих. Процењује се да је учесталост екцема у развијеним земљама између 10% и 30%, док је у многољудним земљама, попут Кине и Ирана, преваленца око 2-3%. У САД превалнеца дерматитиса креће се од 10 до 12% код деце и 0,9% код одраслих.

Учесталост екцема већа је код емигрираната који у развијене земље долазе из неразвијених земаља света.

Расне разлике

Податак из САД указује на то да црнци и азијати чешће болују од екцема него белци.

Трошкови лечења

Непрекидни свраб, нарушен изглед и губитак радне способности, изазван екцемом, код одраслих пацијената представља велики финансијски терет. Бројне студије су показале да финансијски трошкови таквих пацијената представљају велики терат за њихове породице и друштво (нешто слично као код астме, артритиса, и шећерне болести). Код деце, болест представља велики психолошки проблем како самој деци тако и њиховим породицама и узрок су великих губитака школских дана.

Морталитет

Смртност изазвана екцемом је ретка, изузев ако не настану теже компликације.

Полне разлике

Мушко-женски однос код екцема је, у просеку, 1 : 1,4.

Старост

У 85% случајева, дерматитис се јавља у првој години живота; а у 95% случајева до 5 године старости. Учесталост атопијског дерматитиса је највећа у раном детињству и детињству. Болест може имати периоде потпуне ремисије (мировања), посебно у адолесценцији, али се може поново јављати током раног одраслог доба.

У одраслој популацији, стопа учесталости дерматитис је 0,9%, мада почетак болести може бити и одложена реакција одраслог доба.

Етиологија

уреди

Разлози настајања екцема су бројни.

  • Наслеђе,
  • Нарушено стање имунског система.[5]
  • Постојање алергија на супстанце са којима кожа долази свакодневно, повремено или сезонски у контакт (козметички препарати, метали попут никла и кобалта; гуме, пластика, различите хемикалије) супстанце које удишемо (полени, прашина, гриње ..) или изложеност коже агресивним супстанцама (кућна хемија, козметика, професионалне хемикалије).[6]

Дијагноза

уреди

Дијагноза екцема се поставља на основу физикалног прегледа, који се најчешће допуњује додатним тестовима попут алерготеста на контактна средства, инхалаторне алергене а понекада и нутритивне алергене.

Терапија

уреди

Терапија екцема је, због његових особина дуготрајна и често понављајућа болест. Највећи број случајева, екцема или дерматитис не захтева интервенцију лекара.[7]

Након што се иритирајући фактор или алерген уклони, екцематозни осип током времена најчешће се спонтано повлачи. На основу изгледа промене, њене раширености локализације и интензитета црвенила и свраба, бирају се одговарајући лекови. То су најћешће креме и таблете, које умањују свраб и црвенило коже. Антихистаминици који се могу купити и без рецепта могу помоћи ублажити свраб и отицање, ако се стање додатно не погоршава чешањем зараженог дела. Пре употребе антихистаминика потребна је консутација са лекарем или апотекарем, а у току њихове примене треба избегавати управљање моторним возилом због поспаности коју могу изазвати.[8]

Не мање битан лек у правилној терапији и превнцији екцема је и избор одговарајућег неутралног препарата за негу коже. Редовно прање руку сапуном и водом одмах након контакта са материјом на коју је болесник осетљив, може значајно смањити облик и интензитет реакције.[9]

Извори

уреди
  1. ^ а б в Nedorost, Susan T. . Generalized Dermatitis in Clinical Practice. Generalized Dermatitis in Clinical Practice. Springer Science & Business Media. 2012. стр. 1—3, 9, 13—14. ISBN 9781447128977. 
  2. ^ Bershad, SV (1. 11. 2011). „In the clinic. Atopic dermatitis (eczema)”. Annals of Internal Medicine. 155 (9): ITC51—15; quiz ITC516. PMID 22041966. doi:10.7326/0003-4819-155-9-201111010-01005. 
  3. ^ Ring, Johannes; Przybilla, Bernhard; Ruzicka, Thomas (2006). Handbook of atopic eczema. Birkhäuser. стр. 4. ISBN 978-3-540-23133-2. Приступљено 28. 4. 2015. 
  4. ^ Odhiambo, J. A.; Williams HC; Clayton TO; Robertson CF; Asher MI (2009). „Global variations in prevalence of eczema symptoms in children from ISAAC Phase Three.”. The Journal of Allergy and Clinical Immunology. 124 (6): 1251—1258. PMID 20004783. doi:10.1016/j.jaci.2009.10.009. hdl:10757/625751. 
  5. ^ De Benedetto A1, Agnihothri R, McGirt LY, Bankova LG, Beck LA. Atopic dermatitis: a disease caused by innate immune defects? J Invest Dermatol. 2009
  6. ^ Cork, M. J.; Danby SG; Vasilopoulos Y; Hadgraft J; Lane ME; et al. (2009). „Epidermal barrier dysfunction in atopic dermatitis”. The Journal of Investigative Dermatology. 129 (8): 1892—1908. PMID 19494826. doi:10.1038/jid.2009.133. .
  7. ^ Bieber T (2008). „Atopic dermatitis”. 358: 1483—1494. .
  8. ^ Walling, H. W.; Swick, B. L. (2010). „Update on the management of chronic eczema: new approaches and emerging treatment options.”. Clin Cosmet Investig Dermatol. 3: 99—117. PMC 3047944  . PMID 21437065. doi:10.2147/CCID.S6496  . .
  9. ^ Bieber T (2010). „Atopic dermatitis”. 22: 125—137. .

Литература

уреди
  • Ring, Johannes; Przybilla, Bernhard; Ruzicka, Thomas (2006). Handbook of atopic eczema. Birkhäuser. стр. 4. ISBN 978-3-540-23133-2. Приступљено 28. 4. 2015. 
  • Spergel, J. M. (август 2010). „From atopic dermatitis to asthma: the atopic march”. Ann Allergy Asthma Immunol. 105 (2): 99—106. PMID 20674819. doi:10.1016/j.anai.2009.10.002. ; quiz 107-9, 117.
  • Carlsten, C.; Dimich-Ward, H.; Ferguson, A.; Watson, W.; Rousseau, R.; Dybuncio, A.; Becker, A.; Chan-Yeung, M. (јануар 2013). „Atopic dermatitis in a high-risk cohort: Natural history, associated allergic outcomes, and risk factors”. Ann Allergy Asthma Immunol. 110 (1): 24—8. PMID 23244654. doi:10.1016/j.anai.2012.10.005. .
  • [Guideline] Eichenfield LF, Tom WL, Chamlin SL, Feldman SR, Hanifin JM, Simpson EL, et al. Guidelines of care for the management of atopic dermatitis: section 1. „Diagnosis and assessment of atopic dermatitis”. Journal of the American Academy of Dermatology. 70 (2): 338—51. фебруар 2014. .
  • Heller M, Shin HT, Orlow SJ, Schaffer JV (јул 2007). „Mycophenolate mofetil for severe childhood atopic dermatitis: experience in 14 patients”. British Journal of Dermatology. 157 (1): 127—32. PMID 17489974. doi:10.1111/j.1365-2133.2007.07947.x. .
  • Van Velsen SG, Haeck IM, Bruijnzeel-Koomen CA (2009). „Severe atopic dermatitis treated with everolimus”. J Dermatolog Treat. 20 (6): 365—7. PMID 19954394. doi:10.3109/09546630903085294. .
  • Feldman, Steven R. (2009). „Adherence must always be considered: Is everolimus really ineffective as a treatment for atopic dermatitis?”. J Dermatolog Treat. 20 (6): 317—8. PMID 19954385. doi:10.3109/09546630903414929. .
  • Huang JT, Abrams M, Tlougan B, Rademaker A, Paller AS. Treatment of Staphylococcus aureus colonization in atopic dermatitis decreases disease severity. Pediatrics. 2009 May. 123(5):e808-14.

Спољашње везе

уреди
Класификација
Спољашњи ресурси
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Екцем&oldid=28909571”
  NODES
INTERN 1