Википедија

GNU


За друге употребе, погледајте страницу Гну (вишезначна одредница).

GNU је оперативни систем састављен искључиво од слободног софтвера. Његов назив је рекурзивна скраћеница за „GNU није јуникс“ (GNU's Not Unix). Ово је одабрано зато што је његов дизајн јуниксолик (Unix-like), али од Јуникса се разликује по томе што је слободан софтвер и не садржи његов код.[1] Развој GNU-а је покренуо Ричард Столман, и то је био првобитни циљ Задужбине за слободни софтвер (Free Software Foundation).

GNU-ов лого, рад Етјена Сувасаа (Etienne Suvasa)

Развој GNU система је значио и писање многих програма, познатих као GNU програми или GNU пакети. Међу њима су и уређивач текста Емакс, GNU-ова збирка компилатора (GNU Compiler Collection), GNU-ов дебагер (испитивач) (GNU Debugger) и графичко окружење Гном.

GNU систем се обично користи у комбинацији са језгром линукс, које је развијено ван пројекта GNU. Ова комбинација чини потпуно функционалан оперативни систем, ГНУ са линуксом (GNU/Linux), који се међутим често назива само „Линукс“. За детаље погледајте ГНУ и линукс - спор око имена.

GNU-ови програми се често користе и самостално. Није неуобичајено наћи компоненте GNU-а инсталисане на власничким јуникс системима уместо првобитних јуникс програма – посебно оних који су алатке за програмирање и који се често називају заједничким именом GNU-ов скуп алатки. (Што је само мали део целине GNU система.) Користе се на овај начин јер су се показали као супериорни у односу на еквивалентне јуникс верзије, чак и онда када нису потпуно сагласни са стандардом POSIX. Такође, због популарности комбинације GNU са линуксом, многи који раде на развоју софтвера инсталишу GNU-ов скуп алата на друге системе због компатибилности или зато што скуп ради уједначено на свим платформама. Многи GNU-ови програми су такође пребачени (ported) на Microsoft Windows, Мекинтош OS X и разне друге власничке платформе. Међутим, разлог за постојање портова (преноса, тј. и других верзија) је да помоGNU да се ти системи замене слободним софтвером.

Историја

уреди

Пројекат GNU је јавно оглашен 27. септембра 1983. године на дискусионим групама net.unix-wizards и net.usoft. Прави рад на пројекту је почео 5. јануара следеће године, када је Столман дао оставку на МИТ-у да би избегао могућност да универзитет полаже било каква права или да омете расподелу (дистрибуцију) GNU-а као слободног софтвера. Првобитна објава је праћена Столмановим „[[Манифест GNU-а|Манифестом GNU-а]]“ и другим есејима у којима је изложио своје мотиве за пројекат GNU, од којих је један био и „враћање духа сарадње који је преовлађивао у рачунарској заједници у њеним ранијим данима“.

Када је GNU предложен, власнички оперативни систем јуникс је већ био у широкој употреби. Будући да се архитектура јуникса показала технички стабилном, систем GNU је дизајниран тако да буде компатибилан са њим. Архитектура Јуникса је омогућавала да GNU буде написан од појединачних софтверских компоненти. Оне компоненте које су већ биле слободно доступне, као што су систем за прелом текста ТеК и графички систем Икс Windows ће бити прилагођене и поново искоришћене, док ће недостајуће бити написане од нуле.

Године 1985. Столман је основао непрофитну организацију Задужбину за слободан софтвер (ЗСС), да би пружала логистичку, правну и финансијску подршку пројекту GNU. ЗСС такође запошљава и програмере да доприносе GNU-у, мада је значајан део развоја био (и још увек је) дело добровољаца. Како се GNU све више истицао, тако су заинтересовани бизниси почели да доприносе развоју или продаји GNU софтвера и техничке подршке. Најистакнутији и најуспешнији од ових је био СајGNUс Солушнс (Cygnus Solutions), данас део Ред Хета (Red Hat).

Да би осигурао да GNU софтвер остане слободан, пројекат је 1989. године издао прву верзију GNU-ове Опште јавне лиценце (GNU-ова ОЈЛ, познатија по енглеској скраћеници GNU GPL). Ову лиценцу данас користи највећи део GNU програма, као и велики број програма слободног софтвера који нису део пројекта GNU; то је једна од најчешће коришћених лиценци слободног софтвера на свету. Она даје право свима који приме програм да га покрећу, копирају, мењају и прерасподељују (дистрибуирају) а истовремено им брани да наметну даља ограничења на копије које они расподеле. Ова идеја се назива копилефт (copyleft).

До 1990. године, систем GNU је имао проширив уређивач текста (Емакс), врло успешан оптимизујући преводилац (компилатор) (GCC) као и већину основних библиотека и алатки једне стандардне јуникс дистрибуције. Главна компонента која је још увек недостајала је било језгро. У Манифесту GNU-а, Столман је поменуо да „основе језгра постоје, али нам недостаје још особина до емулације јуникса“. Он је мислио на TRIX, језгро са удаљеним позивом поступка (remote procedure call kernel), које је развијено на МИТ-у и чији су аутори одлучили да га расподељују бесплатно (for free) а који је био компатибилан са верзијом 7. јуникса. У децембру 1986. почео је рад на прилагођавању овог језгра. Међутим, развојни тим је на крају одлучио да је оно бескорисно као почетна тачка зато што се могло покренути једино на „реткој и скупој 68000 платформи“ („an obscure, expensive 68000 box“) и да би га зато требало портовати (пребацити, пренети) на друге платформе пре него што уопште буде коришћено. До 1988. је уместо њега разматрано Max (Mach), језгро са слањем порука (message-passing kernel), које је развијано на Универзитету Карнеги Мелон, мада је његово издање као слободног софтвера одложено до 1990. године, док развојни тим није уклонио код који је био власништво АТТ-а (AT&T).

Будући да је Мах обезбеђивало само најниже функције језгра, Пројекат GNU је морао да развије делове вишег нивоа језгра, и то као збирку корисничких програма. Ова збирка је првобитно требало да се зове Аликс (Alix), али је касније развијачу (developer) Мајклу Бушнелу (Michael Bushnell) драже било део имена Крдо (Hurd), па је Аликс прво померено за име подсистема и на крају и коначно избачено. На крају се развој Крда отегао због техничких и сукоба личности.

Године 1991. Линус Торвалдс (Linus Torvalds) је написао јуникс компатибилно језгро линукс. Мада првобитно није био слободан софтвер, Торвалдс је лиценцу променио на GNU-ову ОЈЛ 1992. Линукс су даље развијали разни програмери преко Интернета. 1992. је комбиновано са GNU системом, што је за резултат имало потпуно функционалан слодобан оперативни систем. GNU систем се најчешће среће у овом облику, и обично се назива „систем GNU-а са линуксом“ или „дистрибуцијом линукса“. Од 2005. Крдо је у спором развоју те је сада званично језгро GNU система. Постоји такође и пројекат који ради на преношењу GNU система на језгра FreeBSD-ја и NetBSD-ја.

GNU-ов софтвер

уреди

Део софтвера који је развијен у оквиру пројекта GNU:

GNU пројекат такође расподељује и помаже у развоју других пакета који су настали другде, на пример:

  • DDD - графичко сучеље (енгл. frontend) за дебагере
  • eCos - мали оперативни систем за уклопне/уграђене (енгл. embedded) уређаје
  • CVS - контрола изворног кода

У јануару 2004. године било је укупно 260 GNU пакета удомљених на GNU-овом сајту Савана (Savanah) који служу у ту сврху. Остали се могу наћи на другим местима.

Говорници

уреди

Следе званични говорници пројекта GNU [1]:

Признања

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „The GNU Operating system”. Приступљено 18. 8. 2008. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=GNU&oldid=28328189”
  NODES