Hidronijum

Hidronijum
Stereo, skeletal formula of hydronium with a lone pair of electrons shown	Spacefill model of hydronium
Nazivi
	IUPAC naziv Hidronijum jon
	Sistemski IUPAC naziv Oksidanijum (substitutivno); Trihidridokiseonik(1+) (aditivno)
Identifikacija
CAS broj	13968-08-6;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:29412;
ChemSpider	109935 ;
Gmelin Referenca	141
MeSH	Hydronium+ion
PubChem C ID	123332;
	SMILES [OH3+]; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	H; 3O+;
Molarna masa	19,0232 g mol-1
Kiselost (pKa)	-1.74
Termohemija
Standardna molarna entropija So298	192.25 J K-1 mol-1
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

U hemiji, hidronijum jon je katjon H
3O+
. To je tip oksonijum jona proizvedenog protonacijom vode. Ovaj katjon se često koristi za predstavljanje prirode protona u vodenom rastvoru, gde je proton visoko solvatisan (vezan za rastvarač). Realnost je daleko komplikovanija, i proton se vezuje za nekoliko molekula vode, tako da su druge notacije poput H₅O₂⁺, H₇O₃⁺ i H₉O₄⁺ tačniji opisi okruženja protona u vodi.^[6] Jon H
3O+
je bio detektovan u gasovitoj fazi.^[7]

Određivanje pH vrednosti

Odnos koncentracije hidronijum jon i hidroksida određuje pH vrednost rastvora. Molekuli u čistoj vodi se disociraju u hidronijum i hidroksilne jone uspostavljajući sledeću ravnotežu:

2 H
2O ⇌ OH−
+ H
3O+

U čistoj vodi, postoji jednak broj hidroksid i hidronijum jona, tako da ona ima neutralni pH od 7. pH vrednost manja od 7 indicira kiseli rastvor, dok je pH iznad 7 svojstven za bazne rastvore. (Treba napomenuti da ovo važi na 25 °C, i da je ravnoteža zavisna od temperature).

Vidi još

Reference

^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
^ ^а ^б European Bioinformatics Institute. „oxonium (CHEBI:29412)”. Chemical Entities of Biological Interest (ChEBI). UK.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Taft, R.W., Wolf, J.F., Beauchamp, J.L., Scorrano, G., Arnett, E.M., J. Am. Chem. Soc., 1978, 100, 1240.
^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
^ Begemann M.; et al. (1983). „Detection of the Hydronium Ion (H_{3}O^{+}) by High-Resolution Infrared Spectroscopy”. Physical Review Letters. 51 (7): 554—557. doi:10.1103/PhysRevLett.51.554.

Spoljašnje veze

Hidronijum jon^{[мртва веза]}

[Clayden1st-1] Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.

[oxonium_(CHEBI:29412)-2] а ^б European Bioinformatics Institute. „oxonium (CHEBI:29412)”. Chemical Entities of Biological Interest (ChEBI). UK.

[3] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[4] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[5] Taft, R.W., Wolf, J.F., Beauchamp, J.L., Scorrano, G., Arnett, E.M., J. Am. Chem. Soc., 1978, 100, 1240.

[Greenwd-6] Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.

[7] Begemann M.; et al. (1983). „Detection of the Hydronium Ion (H_{3}O^{+}) by High-Resolution Infrared Spectroscopy”. Physical Review Letters. 51 (7): 554—557. doi:10.1103/PhysRevLett.51.554.

[6]

[7]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]