Karl Vilhelm Šele
Karl Vilhelm Šele (šved. Carl Wilhelm Scheele, IPA: /²ɧeː.lɛ/; Štralzund, 9. decembar 1742 — Ćeping, 21. maj 1786) bio je švedski farmaceut i hemičar. Ajzak Asimov ga je nazvao „nesretni Šele”, jer je načinio veliki broj hemijskih otkrića pre drugih, ali — u najvećem broju slučajeva — zasluge za ta otkrića dobili su drugi naučnici. Na primer, Šele je otkrio kiseonik (mada je Džozef Pristli svoje otkriće prvi objavio), te je identifikovao molibden, volfram, barijum, vodonik i hlor pre Dejvija — između ostalog. Šele je takođe otkrio i organske kiseline: oksalnu, vinsku, limunsku, mokraćnu, mlečnu, kao i fluorovodoničnu, cijanovodoničnu i arsensku kiselinu.[1] Više se služio nemačkim u odnosu na švedski jezik tokom celog života, a i nemački se uobičajeno pričao među švedskim farmaceutima.[2]
Karl Vilhelm Šele | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 9. decembar 1742. |
Mesto rođenja | Štralzund, Švedska Pomeranija |
Datum smrti | 21. maj 1786. (43 god.) |
Mesto smrti | Ćeping, Švedska |
Naučni rad | |
Polje | hemija |
Poznat po | otkriće kiseonika (nezavisno), molibdena, volframa, hlora i drugih elemenata |
Biografija
уредиŠele je rođen u Štralzundu, u zapadnoj Pomeraniji (današnja nemačka pokrajina Meklenburg-Zapadna Pomeranija), koja je tada bila deo Švedske. Njegov otac Joahim (ili Johan) Kristijan Šele bio je trgovac žitom i proizvođač piva poreklom iz čuvene nemačke porodice, a majka se zvala Margareta Eleanora Varnekros.
Prijatelji njegovih roditelja naučili su Šelea veštinu čitanja recepata i značenja hemijskih i farmaceutskih oznaka.[3] Zatim su ga 1757, kao četrnaestogodišnjaka, poslali u Geteborg na praksu iz farmacije[2] — zajedno sa još jednim porodičnim prijateljem i apotekarom, Martinom Andreasom Bauhom. Tamo je živeo osam godina. Tokom tog perioda, Šele je provodio eksperimente do dugo u noć i čitao radove Lemerija, Nojmana, Fon Levenštern-Kunkela i Štala (jednog od glavnih zagovornika teorije flogistona). Mnoge od Šeleovih kasnijih teoretskih spekulacija bile su zasnovane na Štalu.[3]
Godine 1765. Šele je radio pod patronatom naprednog i dobro informiranog apotekara K. M. Kjelstrema u Malmeu, a postao je prijatelj s Andersom Jahanom Recijusom — predavačem na Univerzitetu u Lundu, kasnije i profesorom hemije u Stokholmu. Šele je stigao u Stokholm negde između 1767. i 1769. i tamo radio kao apotekar. Tokom boravka tamo, otkrio je vinsku kiselinu, a sa svojim prijateljem Recijusom proučavao je odnos kalcijum oksida i kalcijum karbonata. Dok je živeo u prestonici, upoznao je brojne naučnike (kao što su Abraham Bek, Peter Jonas Bergijus, Bengt Bergijus i Karl Fridrajh fon Šulcenhajm).
Vidi još
уредиReference
уреди- ^ Richard Myers (2003). The Basics of Chemistry.
- ^ а б Fors, Hjalmar (2008). Stepping through Science’s Door: C. W. Scheele, from Pharmacist's Apprentice to Man of Science. Ambix. 55: 29—49.
- ^ а б Castle, Fred'k A. (1886). American Druggist ["Carl Wilhelm Scheele"]. 15.
Literatura
уреди- Abbott, David (1983). Biographical Dictionary of Scientists: Chemists. New York: Peter Bedrick Books. str. 126—127. ISBN 978-0-911745-81-8.
- Bell, Madison S. (2005). Lavoisier in the Year One. New York: W.W. Norton & Company, Inc. ISBN 978-0-393-05155-1.
- Cardwell, D. S. L. (1971). From Watt to Clausius: The Rise of Thermodynamics in the Early Industrial Age. Heinemann: London. str. 60—61. ISBN 978-0-435-54150-7.
- Dobbin, L. (trans.) (1931). Collected Papers of Carl Wilhelm Scheele. G. Bell & Sons, London.
- Farber, Eduard, ur. (1961). Great Chemists. New York: Interscience Publishers. str. 255—261.
- Greenberg, Arthur (2000). A Chemical History Tour: Picturing Chemistry from Alchemy to Modern Molecular Science. Hoboken: John Wiley & Sons, Inc. str. 135—137. ISBN 978-0-471-35408-6.
- Greenberg, Arthur (2003). The Art of Chemistry: Myths, Medicines and Materials. Hoboken: John Wiley & Sons, Inc. str. 161—166. ISBN 978-0-471-07180-8.
- Schofield, Robert E. (2004). The Enlightened Joseph Priestley: A Study of His Life and Work from 1773-1804. Pennsylvania: The Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-02459-2.
- Shectman (2003). Groundbreaking Scientific Experiments, Inventions, and Discoveries of the 18th Century. Connecticut: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-32015-6.
- Sootin, Harry (1960). 12 Pioneers of Science. New York: Vanguard Press.
- Carl Wilhelm Scheele's d. Königl. Schwed. Acad. d. Wissenschaft Mitgliedes, Chemische Abhandlung von der Luft und dem Feuer (језик: немачки)
/izvor za sliku lab. opreme iznad/
Spoljašnje veze
уреди
- Carl Wilhelm Scheele на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Karl Vilhelm Šele на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Scheele, Chemical Observations and Experiments on Air and Fire (1780 translation) (jezik: engleski)
- Excerpts from the Chemical Treatise on Air and Fire (jezik: engleski)
- „Scheele, Karl Wilhelm”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911.
- „Scheele, Carl Wilhelm”. The Nuttall Encyclopædia. 1907.
- „Sketch of Karl Wilhelm Scheele”. Popular Science Monthly. 31: 839—843. октобар 1887.
- „The Scheele Monument at Stockholm”. Popular Science Monthly. 42: 685—688. март 1893.