Leska (Corylus) jest rod listopadnog drveća i velikog žbunja koje raste na severnoj hemisferi, u područjima sа umerenom klimom. Ovaj rod obično se svrstava u porodicu breza,[2][3][4][5] iako neki botaničari izdvajaju leske (zajedno sa grabovima i povezanim vrstama) u posebnu porodicu, Corylaceae.[6][7] Plod leske zove se lešnik.

Leska
Obična leska (Corylus avellana)
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Fagales
Porodica: Betulaceae
Potporodica: Coryloideae
Rod: Corylus
L.
Sinonimi[1]

Lopima Dochnahl

Mlade muške rese obične leske (Corylus avellana)

Leske imaju jednostavne, zaobljene listove sa dvostruko nazubljenim rubovima. Cvetovi se razvijaju u vrlo ranoj fazi proleća, pre lišća, i jednodomni su, sa jednopolnim resama; muške rese su bledožute i duge 5–12 cm, a ženske su vrlo male i većim delom skrivene u pupoljcima; vidljivi su samo svetlocrveni delovi tučka dužine 1–3 mm. Plodovi su orasi dužine 1–2,5 cm i prečnika 1–2 cm, oko kojih je ljuska (involukrum), koja delomično ili potpuno zatvara orah.[4]

Oblik i struktura ljuske, kao i tip rasta (da li je stablo ili žbun s izdancima) važni su u identifikaciji vrsta leske.[4]

Polen vrsta leske, koji je često uzrok alergija krajem zime ili početkom proleća, može se identifikovati pod uvećanjem (600 puta) po karakterističnim egzosporijima, koji imaju tri primetne pore.[8]

Corylus ima 14–18 vrsta. Opis vrsta u istočnoj Aziji sporan je; WCSP i Flora Kine razlikuju se po tome koji su taksoni prihvaćeni; u okviru ove regije, samo one vrste koje prihvataju oba ova izvora navedene su na spisku ispod.[4][9][10] Vrste su grupisane na sledeći način:

Postoji nekoliko hibrida; ukrštanje se može desiti između vrsta u različitim odjeljcima ovog roda, npr. Corylus × colurnoides (C. avellana × C. colurna). Najstarija potvrđena vrsta leske jeste Corylus johnsonii, pronađena kao fosil u stenama iz doba ipresijana u okrugu Feri (Vašington).[25]

Upotrebe

уреди
 
Okresivanje leske u zimu u Babenholu (Vorikšir, Engleska)

Orasi svih leski su jestivi. Obična leska se najviše uzgaja od svih vrsta zbog svojih plodova. Beru se i plodovi drugih vrsta, ali nijedna nije od komercijalnog značaja osim carigradske leske.[5]

Više kultivara ove dve vrste leske se uzgajaju kao ukrasne biljke u vrtovima, uključujući forme s iskrivljenim stabljikama (C. avellana „Kontorta”, poznata kao „štap Harija Laudera” zbog svog kvrgavog izgleda), „tužnim” granama (C. avellana „Pendula”) i purpurnim lišćem (C. maxima „Purpurea”).

Leska je tradicionalni materijal korišten za pleteno pruće, ograde od takvog pruća, košare i ramove pletenih čamaca. Stablo se može okresivati, a regenerirajući izdanci omogućuju njihovu žetvu svakih nekoliko godina.

Larve raznih vrsta iz reda leptira (Lepidoptera) koriste lesku za ishranu.

Galerija

уреди

Reference

уреди
  1. ^ Kew World Checklist of Selected Plant Families
  2. ^ Germplasm Resources Information Network: Corylus Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јануар 2009)
  3. ^ Zhi-Duan, Chen; R, Manchester; Hai-Ying, Sun (199). „Phylogeny and evolution of the Betulaceae as inferred from DNA sequences, morphology, and paleobotany”. American Journal of Botany. 86 (8): 1168—1181. PMID 10449397. 
  4. ^ а б в г д Rushforth, K. (1999). Trees of Britain and Europe. HarperCollins. ISBN 978-0-00-220013-4. 
  5. ^ а б Huxley, A., ур. (1992). New RHS Dictionary of Gardening. Macmillan. ISBN 978-0-333-47494-5. 
  6. ^ а б Bean, W. J. (1976). Trees and Shrubs Hardy in the British Isles. 1 (8th изд.). J. Murray. ISBN 978-0-7195-1790-7. 
  7. ^ Erdogan, V., i Mehlenbacher, S. A (2002). „Phylogenetic analysis of hazelnut species (Corylus, Corylaceae) based on morphology and phenology”. Sist. Bot. Dergisi. 9: 83—100. .
  8. ^ Airy, Hubert (1874). „Pollen-grains in the Air”. Nature. 10 (253): 355. Bibcode:1874Natur..10..355A. S2CID 4077214. doi:10.1038/010355b0. 
  9. ^ а б Flora of China: Corylus heterophylla
  10. ^ Flora Sjeverne Amerike: Corylus
  11. ^ Furlow, John J. (1997). Corylus americana. Ур.: Flora of North America Editorial Committee. Flora of North America North of Mexico (FNA). 3. New York and Oxford — преко eFloras.org, Missouri Botanical Garden, St. Louis, MO & Harvard University Herbaria, Cambridge, MA. 
  12. ^ Corylus. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. Приступљено 2018-07-23. 
  13. ^ „Corylus americana”. Missouri Botanical Garden. Приступљено 2016-07-05. 
  14. ^ Den Virtuella Floran: map
  15. ^ Trees for Life Hazel species profile Архивирано на сајту Wayback Machine (29. март 2013)
  16. ^ Shaw, K.; Roy , S.; Wilson, B. (2014). „Corylus yunnanensis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2014: e.T194559A2349249. doi:10.2305/IUCN.UK.2014-3.RLTS.T194559A2349249.en . Приступљено 12. 11. 2021. 
  17. ^ Helmstetter, Andrew J.; Buggs, Richard J. A.; Lucas, Stuart J. (2019). „Repeated long-distance dispersal and convergent evolution in hazel”. Scientific Reports. 9 (1): 16016. Bibcode:2019NatSR...916016H. PMC 6831691 . PMID 31690762. doi:10.1038/s41598-019-52403-2. 
  18. ^ Roskov Y.; Kunze T., ур. (2014). „Species 2000 & ITIS Catalogue of Life: 2014 Annual Checklist.”. Species 2000: Reading, UK. Приступљено 26. 5. 2014.  Текст „Didžiulis V.” игнорисан (помоћ)
  19. ^ Corylus iberica
  20. ^ Kew World Checklist of Selected Plant Families
  21. ^ Agroatlas Corylus colchica info
  22. ^ Stritch, L.; Roy, S.; Shaw, K.; Wilson, B. (2020). Corylus cornuta. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2020: e.T194448A174149241. Приступљено 15. 4. 2022. 
  23. ^ Corylus cornuta Marshall”. Plants of the World Online. Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew. Приступљено 8. 4. 2021. 
  24. ^ „Corylus cornuta” (PDF). Alberta Centre for Reclamation and Restoration Ecology. University of Alberta. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 8. 2016. г. Приступљено 22. 11. 2017. 
  25. ^ Pigg, K. B.; Manchester S. R.; Wehr W. C. (2003). Corylus, Carpinus, and Palaeocarpinus (Betulaceae) from the Middle Eocene Klondike Mountain and Allenby Formations of Northwestern North America”. International Journal of Plant Sciences. 164 (5): 807—822. S2CID 19802370. doi:10.1086/376816. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди
  NODES
Association 1
Idea 2
idea 2
INTERN 1