Magenta (boja)
Magenta je boja koja je različito definisana kao purpurnocrvena,[1] crvenkasto-ljubičasta ili movno-grimizna.[2] Na koturu boja RGB (aditivnog) i CMY (suptraktivnog) modela boja, ona se nalazi tačno na sredini između crvene i plave boje. To je jedna od četiri boje mastila koje se koriste u štampi u boji pomoću inkjet štampača, zajedno sa žutom, crnom i cijanom, za izradu svih ostalih boja. Ton magente koji se koristi u štampi naziva se „printerska magenta“.
| Magenta | |
|---|---|
 | |
| Kordinate boje | |
| Heksadecimalno | #FF00FF |
| sRGBB (r, g, b) | (255, 0, 255) |
| CMYKH (c, m, y, k) | (0, 100, 0, 0) |
| HSV (h, s, v) | (300°, 100%, 100%) |
| Referenca | CSS Color Module Level 3 |
| B: Normalizovano na [0–255] (bajt) H: Normalizovano na [0–100] (stotina) | |
Magenta je svoje ime dobila po anilinskoj boji koju je 1859. godine napravio i patentirao francuski hemičar Fransoa-Emanuel Vergja, koji ju je prvobitno nazvao fuksin. Ona je preimenovana je u čast italijansko-francuske pobede u Bici kod Magente koja se vodila između Francuza i Austrijanaca 4. juna 1859. godine u blizini italijanskog grada Magenta u Lombardiji.[3][4] Praktično identičnu boju, nazvanu rozein, stvorila su 1860. godine dva britanska hemičara: Čejmbers Nikolson i Džordž Mol.
Optika i nauka o bojama
уредиMagenta je ekstra-spektralna boja, što znači da nije nijansa povezana sa monohromatskom vidljivom svetlošću. Magenta je povezana sa percepcijom raspodele spektralne snage koncentrisane uglavnom u crvenkastim komponentama dužih talasnih dužina i plavkastim komponentama kraćih talasnih dužina.[5]
U RGB sistemu boja, koji se koristi za stvaranje svih boja na televizijskom ili računarskom displeju, magenta je sekundarna boja, napravljena kombinovanjem jednakih količina crvene i plave svetlosti pri velikom intenzitetu. U ovom sistemu, magenta je komplementarna zelenoj boji, a kombinacija zelene i magenta svetlosti na crnom ekranu stvoriće belu.
-
U RGB modelu boja, koji se koristi za izradu boja na računarskim i televizijskim ekranima, magenta se stvara kombinacijom jednakih količina plave i crvene svetlosti. -
U RGB kolu aditivnih boja, magenta je na pola puta između plave i crvene boje. -
U CMYK modelu boja, koji se koristi u štampi u boji, cijan, magenta i žuta kombinacija čine crnu. U praksi, s obzirom da mastila nisu savršena, dodaje se i malo crnog mastila. -
Magenta nije deo vidljivog spektra svetlosti. -
Vidljivi spektar previjen da se spoji ljubičasta i crvena u aditivnu mešavinu magente. U stvarnosti, ljubičasta i crvena nalaze se na suprotnim krajevima spektra i imaju vrlo različite talasne dužine. -
Responsne krive konusa i štapića. Treba imati na umu da se ljubičasti odgovor u mozgu izaziva stimulisanjem H i L (kroz njegovu sekundarnu osetljivost) konusa, ali malo ili nimalo M stimulusom.
Istorija
уредиFuksin i magenta boja (1859)
уреди
Boja magenta je bila rezultat revolucije u industrijskoj hemiji sredinom devetnaestog veka, koja je započela Vilijam Perkinovim pronalaskom movejna 1856. godine, koji je bio prva sintetička anilinska boja. Ogroman komercijalni uspeh te boje i nove boje koje su iz nje proizašle, lila, inspirisali su druge hemičare u Evropi da razviju nove boje napravljene od anilinskih boja.[3]
U Francuskoj je Fransoa-Emanuel Vergja, direktor hemijske fabrike Luj Rafar u blizini Liona, isprobao mnogo različitih formula pre nego što je konačno krajem 1858. ili početkom 1859. mešajući anilin sa ugljen tetrahloridom, dabio crvenkasto-ljubičastu boju koju je nazvao „fuksin“, po boji cveta biljke fuksija.[6] On je napustio fabriku Rafar i odneo svoju boju u firmu proizvođača boja, Fransoa i Žozef Renar, koji su počeli da proizvode tu boju 1859. godine.
Iste godine su dva britanska hemičara, Čejmbers Nikolson i Džordž Mol, radeći u laboratoriji proizvođača boja Džordža Simpsona, smeštenoj u Valvortu, južno od Londona, napravili još jednu anilinsku farbu slične crveno-ljubičaste boje, koju su počeli da proizvode 1860. godine pod nazivom „rozein“. Godine 1860, promenili su ime boje u „magenta“, u čast Bitke kod Magente koja se godinu dana ranije vodila između Francuza i Austrijanaca u Magenti u Lombardiji. Nova boja je postala komercijalni uspeh.[3][7]
Procesna magenta (pigment magenta; printerska magenta) (1890-te)
уреди| Procesna magenta (suptraktivna primarna boja, sRGB aproksimacija) | |
|---|---|
| Kordinate boje | |
| Heksadecimalno | #FF0090 |
| sRGBB (r, g, b) | (255, 0, 144) |
| CMYKH (c, m, y, k) | (0, 100, 44, 0) |
| HSV (h, s, v) | (326°, 100%, 100%) |
| Referenca | Bez reference |
| B: Normalizovano na [0–255] (bajt) H: Normalizovano na [0–100] (stotina) | |
U štampi u boji, boja koja se naziva procesna magenta, pigmentna magenta ili printerska magenta jedna je od tri primarne pigmentne boje koje, zajedno sa žutom i cijan, čine tri supstraktivne osnovne boje pigmenta. (Sekundarne boje pigmenta su plava, zelena i crvena.) Kao takva, nijansa magenta je komplement zelene boje: magenta pigmenti apsorbuju zelenu svetlost; tako su magenta i zelena suprotne boje.
Postupak štampanja CMYK izumljen je 1890-ih, kada su novine počele da objavljuju stripove u boji.
Procesna magenta nije RGB boja i ne postoji fiksna konverzija od CMYK primarna u RGB. Za mastilo štampača koriste se različite formulacije, tako da mogu da postoje varijacije u štampanoj boji koja je čisto magenta mastilo. Tipična formulacija magente je prikazana u kutiji boja desno.
Veb boje magenta i fuksija
уреди| Magenta (fuksija) | |
|---|---|
| Kordinate boje | |
| Heksadecimalno | #FF00FF |
| sRGBB (r, g, b) | (255, 0, 255) |
| CMYKH (c, m, y, k) | (0, 100, 0, 0) |
| HSV (h, s, v) | (300°, 100%, 100%) |
| Referenca | X11 |
| B: Normalizovano na [0–255] (bajt) H: Normalizovano na [0–100] (stotina) | |
Desno je veb boja magenta. To je jedna od tri sekundarne boje u RGB modelu boja. Na RGB točku boja, magenta je boja između ruze i ljubičaste, a na pola puta između crvene i plave boje.
Magenta (fuksija)
Ova boja se u X11 naziva magenta, a fuksija u HTML-u. U RGB modelu boja nastaje kombinovanjem jednakih intenziteta crvene i plave svetlosti. Dve veb boje magenta i fuksija potpuno su iste boje. Ponekad se magenta u veb boji naziva električna magenta ili elektronska magenta.
Nauka i kultura
уредиUmetnost
уреди- Pol Gogen (1848–1903) je koristio magenta nijansu 1890. godine na svom portretu Marije Lagadu i na nekim od svojih slika Južnog mora.
- Anri Matis i članovi pokreta Fovizma koristili su magentu i druge netradicionalne boje kako bi iznenadili gledaoce i pokrenuli njihove emocije upotrebom smelih boja.
- Od sredine 1960-ih, fluorescentna magenta boja na bazi vode dostupna je za slikanje psihodeličnih slika crnog svetla. (Fluorescentna boja trešnje, fluorescentna šatres žuta, fluorescentna plava i fluorescentna zelena.)
-
Magenta, zajedno s mouvom, napravljenom od novootkrivenih anilinskih boja, postala je popularna modna boja u drugoj polovini devetnaestog veka. U umetnosti se pojavila u ovom Bugrovom delu Psiha iz 1890. godine. -
Pol Gogen, Portret Marije Lagadu (1890). -
Šezdesetih godina 20. veka, magenta je bila popularna boja u psihodeličnoj umetnosti, poput ovog koncertnog plakata za Avalon plesnu dvoranu u San Francisku (1967).
Astronomija
уреди- Astronomi su izvestili da su smeđi patuljci spektralne klase T (oni sa najhladnijim temperaturama, izuzev nedavno otkrivenih Y smeđih patuljaka) obojeni magenta bojom zbog apsorpcije svetlosti u atomima natrijuma i kalijuma u zelenom delu spektra.[8][9][10]
-
Vizija umetnika o spektralnom klasi T braun patuljka
Biologija: magenta insekti, ptice, ribe i sirari
уреди-
-
Andski flamingo, (Phoenicopterus andinus) -
Pravi vilini konjici, ili Anisoptera Ana Kota -
Pseudanthias tuka, grebenska riba iz Indijskog okeana
Botanika
уредиMagenta je uobičajena boja za cveće, posebno u tropskim i subtropskim predelima. Budući da je magenta komplementarna boja zelene boje, magenta cvetovi imaju najveći kontrast sa zelenim lišćem, pa su stoga vidljiviji životinjama potrebnim za njihovo oprašivanje.
-
Orhideja Phalaenopsis -
-
Clematis „Zalazak sunca” -
-
Dalija „Hilkrest rojal” -
Rambler ruža -
Jorgovan „Pol Dešanel” -
Lili „Malinovsko zvono” -
Polemoniaceae, ili floks -
Cvet kaktusa -
Achillea „Stara burgandinska” -
Mirabilis jalapa „Cvet četvrtog sata”
Biznis
уредиNemačka telekomunikaciona kompanija Dojče telekom koristi magentni logotip. Ona je nastojala je da spreči upotrebu bilo koje slične boje od strane drugih preduzeća, čak i onih u nepovezanim oblastima, kao što je osiguravajuća kompanija Lemonad.[11]
Transport
уредиU sistemima autopilotskih aviona, put koji pilot ili avion treba da pređe do odredišta obično je naznačen na ekranima kokpita koristeći magenta boju.[12]
Numizmatika
уредиIndijska banka rezervi (RBI) izdala je novčanicu u magenta boji za denominaciju od ₹2000 dana 8. novembra 2016. pod nazivom Nova serija Mahatma Gandi. Ovo je novčanica sa najvišom vrednošću koju je štampao RBI i koja je u aktivnom prometu u Indiji.
-
Indijska novčanica od 2000 rupija, lice -
Indijska novčanica od 2000 rupija, naličje
Galerija
уреди-
Cvet biljke Fuchsia bio je prvobitna inspiracija za boju, koja je kasnije preimenovana u magenta boju. -
Magenta je svoje ime dobila 1860. godine po ovoj anilinskoj boji koja se prvobitno zvala „fuksin“, po cvetu fuksije. -
Magenta se koristi u štampi u boji od kraja devetnaestog veka. Slike se štampaju u tri boje; magenta, cijan i žuta, koje u kombinaciji mogu da naprave sve boje. Ova slika iz 1902. godine umesto toga koristi RYB alternativni model. -
Printeri u boji u današnje vreme koriste magenta, cijan i žuto mastilo za proizvodnju celokupnog spektra boja. -
Magenta je komplementarna boja zelene boje. Ove dve boje kombinovane u RGB modelu čine belu. Jedna pored druge, pružaju najveći mogući kontrast i međusobno pojačavaju osvetljenost. -
Boja beretke indonežanskog marinca je magenta ljubičastoj boji.
Reference
уреди- ^ Webster's New World Dictionary of the American Language (1964)
- ^ definition of magenta Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2015) in Oxford dictionary (American English) (US)
- ^ а б в Philip Ball (2001). Bright Earth: Art and the Invention of Color (illustrated изд.). University of Chicago Press. стр. 214. ISBN 978-0226036281. Приступљено 27. 7. 2014. Originally referenced from French edition pp. 311–312 ISBN 978-2754105033
- ^ St. Clair, Kassia (2016). The Secret Lives of Color. London: John Murray. стр. 167–168. ISBN 978-1473630819. OCLC 936144129.
- ^ Parkin, Alan (2015). Digital Imaging Primer. Springer Science & Business Media. стр. 278. ISBN 978-3540856191.
- ^ St. Clair, Kassia (2016). The Secret Lives of Colour. London: John Murray. стр. 16–168. ISBN 978-1473630819. OCLC 936144129.
- ^ Maerz and Paul. A Dictionary of Color, New York: 1930 McGraw-Hill. p. 126 Plate 52 Color Sample K12–Magenta
- ^ Brown Dwarves (go halfway down the website to see a picture of a magenta brown dwarf)
- ^ Burrows et al. The theory of brown dwarfs and extrasolar giant planets. Reviews of Modern Physics 2001; 73: 719–765
- ^ An Artist's View of Brown Dwarf Types Архивирано на сајту Wayback Machine (17. новембар 2011) (26 June 2002) Dr. Robert Hurt of the Infrared Processing and Analysis Center
- ^ Slefo, George P. (4. 11. 2019). „T-Mobile says it owns exclusive rights to the color magenta”. Ad Age. Приступљено 2019-11-06.
- ^ Mingle, Katie (2015-06-23). „Children of the Magenta (Automation Paradox, pt. 1)”. 99% Invisible.
Spoljašnje veze
уреди
- Pictures of actual aniline dye samples in various shades of magenta.
- Magenta is a product of the brain rather than a spectral frequency
- Colour Mixing and the Mystery of Magenta Архивирано на сајту Wayback Machine (16. фебруар 2017), Royal Institution video
- Magenta Foundation. Organization website Архивирано 2006-08-27 на сајту Wayback Machine.