Olovo karbonat
Olova karbonat je hemijsko jedinjenje PbCO3. On se industrijski priprema iz olovo(II) acetata i ugljen-dioksida. On se prirodno javlja kao mineral ceruzit.[4]
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
Olovo karbonat
| |
Drugi nazivi | |
Identifikacija | |
ECHA InfoCard | 100.009.041 |
RTECS | OF9275000 |
Svojstva | |
PbCO3 | |
Molarna masa | 267,21 g/mol |
Agregatno stanje | beli prah |
Gustina | 6,582 g/cm³ |
Tačka topljenja | 315°C (razlaže se) |
0,00011 g/100 mL (20°C) | |
Ksp | 1,46 x 10-13 |
Rastvorljivost | nerastvoran u alkoholu, amonijaku; rastvoran u kiselinama, alkalijama |
Indeks refrakcije (nD) | 1,804[3] |
Opasnosti | |
Bezbednost prilikom rukovanja | External MSDS |
EU klasifikacija (DSD)
|
Repr. Cat. 1/3 Toksičan (T') Štetan (Xn') Opasan po životnu sredinu (N) |
R-oznake | R61, R20/22, R33, R62, R50/53 |
S-oznake | S53, S45, S60, S61 |
Tačka paljenja | Nije zapaljiv |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Bazni olovo karbonati
уредиPostoji više baznih olova karbonata i srodnih jedinjenja:
- Belo olovo, bazni olovo karbonat, 2PbCO3·Pb(OH)2
- PbCO3·PbO
- 3PbCO3·Pb(OH)2·PbO[5]
- PbCO3·2PbO
- NaPb2(OH)(CO3)2
- 2PbCO3·PbSO4·Pb(OH)2
Proizvodnja
уредиOlovo karbonat se proizvodi provođenjem ugljen-dioksida kroz hladan razblaženi rastvor olovo(II) acetata, ili mešanjem suspenzije olovnih soli koje su manje rastvorne od karbonata sa amonijum karbonatom na niskoj temperaturi da bi se izbeglo formiranje baznih olovo karbonata.
Reference
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Patnaik, Pradyot (2002). Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-049439-8.
- ^ Inorganic Chemistry, Egon Wiberg, Arnold Frederick Holleman Elsevier. 2001. ISBN 978-0-12-352651-9.
- ^ S.V. Krivovichev and P.C. Burns, "Crystal chemistry of basic lead carbonates. II. Crystal structure of synthetic 'plumbonacrite'." Mineralogical Magazine, 64(6), pp. 1069-1075, December 2000. http://www.nd.edu/~pburns/pcb075.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (21. мај 2009)