Perl (програмски језик)

Perl је слободни, независни од платформе и интерпретирани програмски језик којег је развио Aмериканац Лери Вол 1987. године. Настао је као синтеза програмског језика C, неких команди оперативног система јуникс и других елемената.

Perl
Лого
Оригинални назив	енгл. PERL
Изговара се	Перл
Појавио се	1987
Аутор(и)	Лари Вол
Дизајнер(и)	Лари Вол
Актуелна верзија	5.28.0
Датум актуелне верзије	23. јун 2018.
Оперативни системи	Сви значајнији
Веб-сајт	http://www.perl.org/

Скраћеница PERL потиче од Practical Extraction and Report Language која прецизно објашњава најјаче особине перла - Practical за практичност тј. брже писање програма него у програмском језику C, Extraction за издвајање и анализу датотека и података, Report за генерисање излазних података и Language за програмски језик - иако га неки сврставају само у групу скрипт-језика и тиме неоправдано омаловажавају.

Синтакса

Perl има синтаксу врло сличну оној C++ -а, Jave и јуникс командне линије (енгл. shell).

Петље

• for петља:

for ($counter=$min; $counter <= $max; $counter++ ) {
        # radi nesto
}

Основе

Стандардни типови варијабли

Перл познаје три стандардна (примитивна) типа промјењивих:

• број
• низ знакова
• референца

Скалари

Скаларна варијабла у перлу је у стању снимити само једну вриједност стандардних типова промјењивих. До вриједности једног скалара можемо доћи тј. она се може промијенити тако што пред назив скалара ставимо префикс $ (долар).

$jedinica = 'metar';
$obim_zemlje = 12756000;
$visina = 1.80;
$horizontalna_udaljenost = sqrt($visina * $obim_zemlje);

Назив скалара може бити дуг до 251 знак и може се састојати из великих и малих слова ASCII -ја, цифара и подвлаке ("_"). Осим тога, назив скалара не смије почињати цифром. Скаларне варијабле немају фиксни или статични тип. Умјесто тога аутоматски заузимају тип (или примитивни тип) садржаја.

Скаларе није потребно унапријед декларисати, али се то може урадити помоћу „квалификатора“ my или команде use vars:

my $jedinica;
use vars qw($jedinica $obim_zemlje $visina $horizontalna_udaljenost);

Коментари

Знак музичке повисилице # (назива се и hash или тараба) служи за означавање почетка коментара. Коментаром се сматра све од овог знака до краја текуће линије, исто као и у програмском језику Пајтон.

Додатна литература

• Learning Perl 6th Edition (2011), O'Reilly. Beginner-level introduction to Perl.
• Beginning Perl (1st изд.). ISBN 9781118013847. . (2012), Wrox. A beginner's tutorial for those new to programming or just new to Perl.
• Modern Perl Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2011) 2nd Edition (2012), Onyx Neon. Describes Modern Perl programming techniques.
• Programming Perl (4th изд.). ISBN 9780596004927. . (2012), O'Reilly. The definitive Perl reference.
• Effective Perl Programming (2nd изд.). ISBN 9780321496942. . (2010), Addison-Wesley. Intermediate- to advanced-level guide to writing idiomatic Perl.
• Perl Cookbook, ISBN 0-596-00313-7. Practical Perl programming examples.
• Dominus, Mark Jason (2005). Higher Order Perl. Morgan Kaufmann. ISBN 978-1-55860-701-9.  Functional programming techniques in Perl.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Perl.com – презентација америчке издавачке куће
• Perldoc – Перл-ПОД документација