Prerani pubertet
Prerani pubertet (akronim PP) je pojava sekundarnih polnih karakteristika kod devojčica uzrasta ispod osam godina, i kod dečaka uzrasta ispod devet godina. Postoje dve osnovne grupe preranog puberteta: gonadotropin-zavisni oblik (pravi, centralni prerani pubertet) i gonadotropin-nezavisni oblik (lažni periferni prerani pubertet).[1][2][3][4][5] Rani početak puberteta može prouzrokovati nekoliko problema poput niske konačne visine i emocionalne poremećaje kod neke dece. Najvažniji kriterijum u donošenju odluke o uvođenju terapije je progresija pubertetskog razvoja.[6][7]
Prerani pubertet | |
---|---|
Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
Specijalnost | ginekologija, endokrinologija |
Opšta razmatranja o pubertetu
уредиPubertet je period razvoja deteta u kojem se dovršava rast, a polnim sazrevanjem stiče sposobnost za reprodukciju. Karakteriše se intenzivnijim rastom i razvojem polnih organa i sekundarnih polnih karakteristika. Započinje pulsatilnom sekrecijom otpuštajućeg hormona za gonadotropine (GnRH-gonadotropin releasing hormone) koji pokreće hipotalamus, hipofizu, gonade (High harmonic generation (HHG)).[8] Primarni mehanizam koji pokreće celokup proces i nadalje je nepoznat.
Pubertetski razvoj određuje se nivoima po Taneru. U djevojčica pubertet započinje porastom grudi (II nivo razvoja po Taneru), a u dečaka porastom testisa (II nivo razvoja po Taneru ako je volumen testisa veći od 4 ml, odnosno dužina testisa veći od 25 mm.[9][10]
Podaci iz literature sedamdesetih godina 20. veka ukazuju da 95% dece ulazi u pubertet u uzrastu od 8 do 13 godina devojčica, te 9,5 i 13,5 godina u dečaka.[9][10] Prema novijim podacima sakupljenim prvenstveno u Sjedinjenim Američkim Državama pubertet započinje ranije, i to naročito u djevojčica afroameričke i hispanoameričke populacije. Iako je i u Evropi učen nešto raniji početak puberteta kao i u dece koja su procesom usvajanja prešla iz nerazvijenih u razvijene zemlje zapada, pubertet je definisan preuranjenim ukoliko u devojčica započinje pre 8, a u dečaka pre 9. godine života.[11] Ukoliko pubertet započne između 8. i 10. godine u devojčica, ili između 9. i 11. godine u dečaka, radi se o ranom ali ne i preuranjenom pubertetu.[12]
Oblici i etiologija
уредиPrerani pubertet najčešće nastaje kao: pravi preuranjeni pubertet i gonadotropin nezavisni nepotpuni pubertet
Pravi preuranjeni pubertet (skraćeno CPP)
уредиRanom aktivacijom visokog nivoa hormona nastaje centralni, gonadotropno zavistan, potpuni ili pravi preuranjenom pubertet (CPP) koji je uvek izoseksualan.
U oko 50% dečaka i 92% devojčica i oko 50% dečaka pravi preuranjeni pubertet je idiopatski. Kod ovog oblika radi se o potpuno zdravaoj deci kod koje je iz nepoznatih razloga preuranjeo započeo polni razvoj. U anamnezi mogu postojati podaci o preranom pubertetu kod roditelja, usvajanju, ili je uzrok poremećaja oštećenje mozga.
Hamartom hipotalamusa sadrži neurone koji samostalno izlučuju GnRH što pokreće pubertet. Tumori poput glioma, astrocitoma, ependimoma, pinealoma i germinoma (koji izlučuje human horionski gonadotropin (skraćeno hCG)), pokreću pubertet ali su često praćeni i neurološkim znacima poput glavobolje, poremećaja vida i kognitivnih funkcija. Kongenitalne malformacije centralnog nervnog sistema) poput hidrocefalusa, supraselarne arahnoidalne ciste, mijelomeningokele takođe mogu prerano pokrenuti pubertet. Iso dejstvo mogu imati i stečena oštećenja poput traume, infekcije, zračenja i perinatalna asfiksija.
Sve preciznija dijagnostika u 21. veku ukazuje i na mutacije gena odgovornih za pokretanje pravog preuranjenog pubertets, koo npr. mutacija gena za KISS 1 peptid koji ima ulogu u aktivaciji gonadalne osovine.[13]
Gonadotropin nezavisni nepotpuni pubertet (skraćeno PPP)
уредиUkoliko polni hormoni (koji mogu biti endogenog, gonadalnog ili ekstragonadalnog porekla, ali i egzogeni) pokrenu fizičke promene u organizmu tada nastaje periferni, gonadotropin nezavisni nepotpuni ili lažni preuranjeni pubertet (PPP). On može biti izo ili heteroseksualan.[8]
Etiološki gonadotropin nezavisni nepotpuni pubertet deli se na: stečeni i kongenitalni oblik.
- Stečeni oblik
Ovaj oblik je posledica izloženosti organizma dejstvu endogenim ili egzogenim polnim hormonima. Najčešće radi se o gonadalnim (tumori granuloza ćelija jajnika i tumori Leydigovih ćelija testisa) ili adrenalnim tumorima koji izlučuju polne hormone.
Tumori embrionalnih ćelija izlučuju hCG koji vežući se za receptor za luteinizirajući hormon (LH) na Leydigovim ćelijama testisa pokreću sekreciju testosterona.[14]
- Kongenitalni oblik
Najčešći oblik kongenitalnog gonadotropin nezavisnog nepotpunog puberteta je kongenitalna adrenalna hiperplazija (KAH) u kojoj zbog poremećaja u sintezi kortizola nastaje prekomerna sekrecija androgena što rezultuje pojavom sekundarnih polnih osobina, izoseksualnih kod dečaka, a heteroseksualnih kod devojčica.
Ređi oblik kongenitalnog kongenitalnog gonadotropin nezavisnog nepotpunog pubertetaje McCune–Albright sindrom koji se karakteriše klasičnim trijasom simptoma: preuranjeni pubertet, mrljama na koži boje bijele kafe i policističnom fibroznom displazijom kosti. Posljedica je aktivirajuće mutacije GNAS gena odgovornog za α Gs protein koji reguliše unutarćelijsko stvaranje cikličkog AMP. Aktivacija G proteina dovodi do autonomne funkcije i razvoja veće, jednostrane ovarijalne ciste koja izlučuje estrogene. Nestanak ciste i pad nivoa estrogena uzrok je iznenadnom, bezbolnom vaginalnom krvarenju što može biti praćeno i povećanjem grudi.
Klinička slika oblikom i težinom može biti vrlo različita, tako da osim preranog puberteta uključuje hiperfunkciju drugih endokrinih žlezda poput hipertireoze, akromegalije, Cushingovog sindroma.
Drugi ređi oblik kongenitalnog gonadotropin nezavisnog nepotpunog pubertet je porodični prerani pubertet vezan uz muški pol ili testotoksikoza (heterozigotnoj aktivirajućoj mutaciji LH receptora koja se prenosi autozomno dominantno ili je posedica sveže mutacije). Žene su asimptomatske jer je za ovarijalnu steroidogenezu potrebna i funkcija folikulostimulirajućeg hormona (FSH).[14] Uz primarnu hipotireozu prerani puberte je posedica djelovanja tireotopnog hormona (TSH) na gonadotropne receptore. Porast grudi neretko je praćen i galaktorejom, a terapija L tiroksinom dovodi do pada nivoa pituitarnih hormona, i regresije puberteta.[8]
Kod dece sa gonadotropin nezavisnim nepotpunim pubertetom zbog dugotrajne izloženosti delovanju polnih hormona ili nakon uspešne uzročne terapije često se razvija i sekundarni pravi preuranjeni pubertet. Uspešna terapija dovodi do prekida mehanizma negativne povratne sprege koji je blokirao gonadotropnu osovinu. Ovom pubertetu podložna su deca kod koje je na početku bolesti koštana starost uznapredovala, dečaci stariji od 12 godina, djevojčice starije od 10 godina. Sumnju na ovoaj oblik izaziva porast grudi kod devojčica odnosno testisa kod dečaka nakon uspešne terapije a dijagnozu potvrđuje porast luteinizirajućeg hormona (LH).[14]
Benigne varijante preuranjenog polnog razvoja
уредиPrematurne telarhe - izolovani porast grudi javlja se u dva perioda. Najčešće u prve dve godine života kada je povećanje grudi prisutno još od rođenja i posledica je pojačane aktivnosti jajnika tokom perioda dojenja. Promene spontano regrediraju do 24 meseca života. Drugo razdoblje njihove učestale pojave je u periodu života nakon šeste godine šeste godine, kada kao i u normalnom pubertetu porast može biti asimetričan i jednostran.
Posledice su: prolazne pojačane sekrecije steroida jajnika ili pojačane osjetljivosti receptora na nizak nivo estrogena.
Ukoliko razvoj grudi nije praćen drugim znacima puberteta potrebno je pažljivo pratiti progresiju sekundarnih polnih osobina narednih meseci, i prema kliničkom toku doneti odluku o dijagnostičkoj obradi. Visina, koštane starosti i nivo estrogena mogu biti normalni ili tek nešto iznad očekivanog za uzrast. Kod oko 14% devojčica stanje prematurnih telarhi progredira u CPP dok kod ostalih nastaje tek minimalna progresija do uzrasta uobičajenog za početak puberteta.
Bez hormonalnog dokaza razvoj grudi II stadijuma po Taneru ne treba interpretirati kao pubertet, posebno ne kao preuranjeni oblik.[8]
Dijagnoza
уредиDijagnoza se zasniva na anamnezi i kliničkom statusu, određivanju koštane starosti, hormonalnoj obradi, ultrazvučnim pregledima i radiološkoj obradi.
Dijagnostčka metoda | Opis metode |
---|---|
Anamneza i klinički status |
|
Određivanje koštane starosti |
|
Hormonalni status |
|
Ultrazvučni pregled |
|
Radiološka obrada |
|
Terapija
уредиKod oko 50% dece promene neće napredovati ili će nestati, tako da kod ove grupe pacijenata terapija neće biti potrebna.[20] UNaime kod ove dece iz nepoznatih razloga ne dolazi do aktivacije gonadotropne osovine. Nad ovom deceom potrebno je sprovesti praćenje stanja budući da može doći do progresije puberteta.[13]
Deca sa progresivnim preranim pubertetom izložena su ranijoj pojavi menarhe, niskoj završnoj visini te ubrzanom psihosocijalnom razvoju. Kod devojčica sa ranim pubertetom menarha će nastupiti kasnije. Tako će devojčice sa početkom razvoja grudi u dobi od 9 godina menarhu dobiti nakon 2,8 godine dok će u onih sa početkom puberteta sa 12 godina nastupiti već za 1,4 godine. Prema studijama o završnoj visini osoba s PP koje nisu bile lečene završna visina kod dečaka je 151—156 cm, a kod devojčica 150—154 cm (što čini gubitak visine za 20 cm u dečaka i 12 cm u devojčica). Gubitak visine bće veći što pubertet započne ranije. Nagoveštaj da bi rani polni razvoj uzrokovao odstupanja u ponašanju te smanjio stu- nivo obrazovanja nemaju sigurnu potvrdu i ne trebaju uticati na odluku o terapiji.[13]
U lečenju progresivnog preranog puberteta koristi se više agonista GnRH i svi imaju pozitivne rezultate dejstva. (Tablica 3). Trajnom stimulacijom gonadotropnih ćelija hipofize sprečava se pulsatilni karakter nadražaja uzrokuju blokada izlučivanja prvenstveno LH, i u manjoj meri FSH. U praksi se češće primjenjuju depo preparati sa mesečnim ili tromjesečnim dejstvom. Kod neke dece potrebne su doze veće od standardnih.
Ukoliko je prerani pubertet uzrokovan tumorom indikovano je operativno lečenje i prema potrebi hemo i radioterapija.
Ako se radi o cisti jajnika većoj od 20 ml, veličine veće od 34 mm, a posebno ako je veličina veća od 75 ml, odnosno veličine veće od 52 mm zbog opasnosti od torzije jajnika nužna je punkcija ciste.
U lečenju McCune Albrightovog sindroma primenjuju se inhibitori aromataze (koje koče produkciju estrogena), i selektivni modulatori estrogenskih receptora koji blokiraju dejstvo estrogena. U lčenju muškog porodičnog preranog puberteta koristi se kombinacija inhibitora aromataze (testolakton) i blokator androgenih receptora, spironolakton ili ketokonazol.[21]
Terapija nema nepovoljan efekat na kasniju reproduktivnu funkciju. Tokom terapije povećava se količina masnog tkiva, dok se količina mišićnog tkiva i mineralna gustina kostiju smanjuje.
Longitudinalne studije pokazuju da se tokom i nakon prekida terapije ne povećava učestalost debljine, a mineralna gustina kostiju je normalna.[13]
Izvori
уреди- ^ Radovanović B, Rankovski M (2002). „Uzroci i karakteristike preranog puberteta kod dece”. Medicinski Podmladak. 53 (3): 22—26..
- ^ Petrović, Gordana; Pašić, Srđan (2023). „Pediatric antiphospholipid syndrome”. Medicinski Podmladak. 74 (2): 49—55. ISSN 0369-1527. doi:10.5937/mp74-42885.
- ^ Zdravković, D.S. (2001) Klinička pedijatrijska endokrinologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
- ^ White, P. C.; Speiser, P. W. (2001). „Congenital adrenal hyperplasia due to 21-hydroxylase deficiency”. Endocr Rev. 21 (3): 245—91. PMID 10857554. doi:10.1210/edrv.21.3.0398.
- ^ Stanhope, Richard (2001). „Central precocious puberty and occult intracranial tumours*”. Clinical Endocrinology. 54 (3): 287—288. ISSN 0300-0664. PMID 11298078. doi:10.1046/j.1365-2265.2001.01167.x.
- ^ Cisternino, M., Arrigo, T., Pasquino, A.M., Tinelli, C., Antoniazzi, F., Beduschi, L., Bindi, G., Borrelli, P., de Sanctis, V., Farello, G., Galluzzi, F., Gargantini, L., Lo, P.D., Sposito, M., Tato, L. „Etiology and age incidence of precocious puberty in girls: A multicentric study”. J Pediatr Endocrinol Metab. 12 (Suppl 1): 695—701.
- ^ Kolin, B., i dr. (1999) Combined use of growth hormone and gonadotropin-releasing hormone analogues in precocious puberty: The national cooperative growth study experience. u: Pediatrics, Elk Grove Village, IL: American Academy of Pediatrics
- ^ а б в г д Lee PA. Puberty and its disorders. U: Lifshitz F. ur. „Pediatric Endocrinology, New York, Basel, Marcel Dekker”. Inc. 2003: 211—238..
- ^ а б Marshall, W. A.; Tanner, J. M. (1969). „Variations in pattern of pubertal changes in girls”. Arch Dis Child. 44 (235): 291—303. PMC 2020314 . PMID 5785179. doi:10.1136/adc.44.235.291.
- ^ а б Marshall, W. A.; Tanner, J. M. (1970). „Variations in the pattern of pubertal changes in boys”. Arch Dis Child. 45 (239): 13—23. PMC 2020414 . PMID 5440182. doi:10.1136/adc.45.239.13.
- ^ Parent, A. S.; Teilmann, G.; Juul, A.; Skakkebaek, N. E.; Toppari, J.; Bourguignon, J. P. (2003). „The timing of nor- mal puberty and the age limits of sexual preco- city: variations around the world, secular trends, and changes after migration”. Endocrine Reviews. 24 (5): 668—93. PMID 14570750. S2CID 3634480. doi:10.1210/er.2002-0019.
- ^ Mul, D.; Hughes, I. A. (2008). „The use of GnRH agoni- sts in precocious puberty”. European Journal of Endocrinology. 159 (Suppl 1).:S3-8
- ^ а б в г д ђ е Carel, J. C.; Léger, J. (2008). „Precocious puberty”. New England Journal of Medicine. 358 (22): 2366—77. PMID 18509122. doi:10.1056/NEJMcp0800459.
- ^ а б в Eugster, E. A. (2009). „Peripheral precocious puberty: causes and current menagement”. Horm Res. 71 (Suppl 1): 64—67.
- ^ Bar A, Linder B, Sobel EH, Saenger P, DiMartino- Nardi J. Bayley-Pinneau method of hight predicti- on in girls with central precocious puberty:
- ^ Resende, E. A.; Lara, B. H.; Reis, J. D.; Ferreira, B. P.; Pereira, G. A.; Borges, M. F. (2007). „Assesment of basal and gonadotropin-releasing hormone-stimulated gonadotropins by immunochemiluminometric and immunofluorometric assays in normal children”. Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. 92 (4): 1424—9. PMID 17284632. S2CID 28296555. doi:10.1210/jc.2006-1569.
- ^ De Vries, L.; Horev, G.; Schwartz, M.; Phillip, M. (2006). „Ultrasonographic and clinical parameters for early differentiation between precocious puberty and premature thelarche”. European Journal of Endocrinology. 154 (6): 891—8. PMID 16728550. S2CID 31967548. doi:10.1530/eje.1.02151..
- ^ Carel, J. C.; Eugster EA; Rogol, A; Ghizoni, L.; Palmer MR, on behalfe of the members of the ESPE- LWPES GnRH Analogs Consensus Conference Group (2009). „Consensus statement on the use of gonadotropin-releasing hormone analogs in children”. Pediatrics. 123: e752—e762.
- ^ Stanhope, R. (2003). „Gonadotrophin-dependent precocious puberty and occult intracranial tumors which girls should have neuro-imaging”. J Pediatr. 143 (4): 426—7. PMID 14571212. doi:10.1067/S0022-3476(03)00492-X..
- ^ Oerter Klein, Karen (1999-02-01). „Precocious Puberty: Who Has It? Who Should Be Treated?”. The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. 84 (2): 411—414. ISSN 0021-972X. PMID 10022393. doi:10.1210/jcem.84.2.5533.
- ^ Eugster, E. A. (2009). „Peripheral precocious puberty: causes and current menagement.”. Horm Res. 71 (Suppl 1): 64—67.
Spoljašnje veze
уредиKlasifikacija | |
---|---|
Spoljašnji resursi |
- Prerani pubertet - Univerzitet u Mičigenu Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2017)(језик: енглески)
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |