Ротаторија
(преусмерено са Rotifera)
Ротаторија (Rotatoria, Rotifera) су бескичмењаци микроскопске величине код којих се на предњем делу тела (глави) налази корона трепаља (цилијарна корона), на задњем делу стопало, а између ова два крајња дела је труп. Има их око 2000 врста које највише насељавају слатке и брактичне воде, мада има и оних које живе у морима и мочварама.
Ротаторија Временски распон:
| |
---|---|
Rotifera | |
Pulchritia dorsicornuta | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Потцарство: | Eumetazoa |
Кладус: | ParaHoxozoa |
Кладус: | Bilateria |
Кладус: | Nephrozoa |
(нерангирано): | Protostomia |
(нерангирано): | Spiralia |
(нерангирано): | Platyzoa |
Тип: | Rotifera Cuvier, 1798 |
Класе и друге подгрупе | |
Имају неке особине по којима су посебна група животиња, као што су:
- ћелијска, одноцно, једарна константност;
- анабиоза, када у полуосушеном стању могу да проведу дуг период у мировању и тада су врло отпорне на неповољне услове у спољашњој средини; истовремено у таквом стању ветар или животиње их могу пренети на велика одстојања; фасцинанатан податак је да у стању анабиозе могу да проведу и 3-4 године, а када наступе повољни услови за њихов живот за само неколико минута се враћају у активност;
- код многих врста построје само женке које се размножавају партеногенетски.
- цикломорфоза, која се огледа у томе да женке могу да промене облик у току године под утицајем одређених срединских чиниоца; та способност је у вези са партеногенезом.
Начин живота ових сићушних животиња је разноврстан:
- неке врсте су сесилне;
- неке се крећу пузањем или пливањем;
- мањи број врста су епизоичне и паразитске;
Тело је покривено кутикулом која може да:
- у репном региону буде у виду прстенова па тај део изгледа као да је сегментисан.
- око тела награди кућицу (лорику).
На главеном делу се налазе:
- уста која се налазе на трбушној страни и окружена су короном од трепаља по којој су добиле латинско име јер рад трепаља изгледа као точкови који се окрећу; помоћу њих се крећу и потискују храну ка устима; уста се настављају у ждрело у облику органа за жвакање, мастракса (mastrax) изграђеног од кутикуларних делова;
- чекиње;
- појединачне очи и парне очне мрље;
Труп садржи многобројне израштаје у виду:
- чекиња
- туберкула
- трноликих израштаја
- дорзалне и латералне антене са многобројним длачицама.
На граници између трупа и стропала, на средини леђне стране налази се анални отвор.
Стопало се завршава:
- израштајима којих има највише четири;
- лепљивим диском.
Класификација
уредиОвај тип животиња подељен је на три класе:
- сеизонаце (Seisonacea) су искључиво морске врсте које воде епизоичан начин живота на раковима са најпознатијим родом:
- Сеизон (Seison);
- бделоиде (Bdelloidea) су слободноживеће, искључиво слатководне врсте женки које се размножавају партеногенетски; представници су родови:
- моногононте (Monogononta) су искључиво слатководне врсте са израженим полним диморфизмом које се могу размножавати полно или партеногенезом; родови су:
Литература
уреди- Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
- Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
- Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
- Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
- Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
- Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
- Библиотека Планета Земља и живот на њој: Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
Спољашње везе
уреди- Био Нет Школа Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2008)