Srebro acetilid ili Srebrni acetilid je neorgansko hemijsko jedinjenje sa formulom Ag2C2 i ima molekulsku masu od 239,758 Da. Jedinjenje se može smatrati solju slabe kiseline acetilena. Anjon soli se sastoji od dva atoma ugljenika povezana trostrukom vezom. Alternativni naziv "srebrni karbid" se retko koristi, iako se analogno jedinjenje kalcijuma CaC2 naziva kalcijum karbid. Srebrni acetilid je primarni eksploziv.

Srebro acetilid
Wireframe model of silver acetylide
Nazivi
Preferisani IUPAC naziv
Silver acetylide
Sistemski IUPAC naziv
Silver(I) ethynediide
Drugi nazivi
  • Srebrni perkarbid
  • Srebrni karbid
  • Srebrni dikarbid
  • Argentous acetylide
  • Argentous ethynediide
  • Argentous percarbide
  • Argentous carbide
  • Argentous dicarbide
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
  • [Ag+].[Ag+].[C-]#[C-]
  • ethynide: [Ag+].[C-]#C
Svojstva
Ag
2
C
2
Molarna masa 239,76 g·mol−1
Agregatno stanje gray or white solid
Gustina 4,47 g/cm3[3]
Tačka topljenja 120 °C (248 °F; 393 K)
Tačka ključanja decomposes
insoluble
Opasnosti
Opasnost u toku rada highly sensitive primary explosive
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 3: Liquids and solids that can be ignited under almost all ambient temperature conditions. Flash point between 23 and 38 °C (73 and 100 °F). E.g., gasolineHealth code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasReactivity code 4: Readily capable of detonation or explosive decomposition at normal temperatures and pressures. E.g., nitroglycerinSpecial hazards (white): no code
3
3
4
Tačka paljenja 77 °C (171 °F; 350 K)
Termohemija
357.6±5.0 kJ/mol[4]
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Srebrni acetilid je eksploziv osetljiv na toplotu i udar sa neobičnim svojstvom da njegovo paljenje ne daje gas:

Ag2C2(s) → 2 Ag(s) + 2 C(s)

Brzina detonacije srebrnog acetilida je 4000 m/s.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 0
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 0,0
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) 3,5
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 117,1

Hemijska svojstva

уреди

Acetilen se proizvodi dejstvom vode na kalcijum karbid. Atomi vodonika u molekulu acetilena su veoma pokretni, tako da se lako mogu zameniti metalima. Acetilen se propušta kroz rastvor amonijaka srebrnog oksida. Formira se beli talog - srebrni acetilenid.

 

Osušeni acetilenid srebra je veoma opasan eksploziv. Uništava se tretmanom koncentrovanom hlorovodoničnom kiselinom, ređe amonijum sulfidom:

 
 

Srebrni acetilid se može proizvesti propuštanjem gasa acetilena kroz rastvor srebrovog nitrata:[8]

2 AgNO
3
(aq) + C
2
H
2
(g)Ag
2
C
2
(s) + 2 HNO
3
(aq)

Reakcioni proizvod je sivkast do beli talog. Ovo je ista sinteza iz Berteloa u kojoj je prvi pronašao acetilid srebra 1866.[9]

Dvostruka so se formira u kiselim ili neutralnim rastvorima srebrovog nitrata. Izvođenje sinteze u bazičnom rastvoru amonijaka ne dozvoljava formiranje dvostruke soli, stvarajući čisti acetilid srebra. Da bi se pravilno formirala dvostruka so, gas acetilen se propušta kroz razblaženi rastvor srebrovog nitrata i azotne kiseline. Umesto konvencionalne sinteze propuštanja gasa acetilena kroz rastvor srebrnog nitrata, čistiji i belji talog se može formirati propuštanjem gasa acetilena kroz aceton i dodavanjem rastvora acetilena kap po kap u razblaženi rastvor srebrovog nitrata i azotne kiseline. Reakcija je izvedena na sobnoj temperaturi.

Srebrni acetilid se može formirati na površini srebra ili legura sa visokim sadržajem srebra, npr. u cevima koje se koriste za transport acetilena, ako je korišćeno srebrno lemljenje u njihovim spojevima.

Eksplozivni karakter

уреди

Čisti srebrni acetilid je primarni eksploziv osetljiv na toplotu i udar. Srebrni acetilid se može proizvesti propuštanjem etina kroz rastvor srebrovog nitrata i razlaže se reakcijom:[8]

Ag
2
C
2
(s) → 2 Ag (s) + 2 C (s)

Proizvod reakcije je sivkasto-beli talog. Iz ove sinteze je Marselin Bertelo 1866. godine pronašao acetilid srebra.[10].

Brzina detonacije dvostruke soli srebro acetilid-srebro nitrat je 1980 m/s, dok je čista acetilida srebra 1200 m/s.[11]

Aplikacija

уреди

Koristi se u eksplozivima, u detonatorima.

Rastvorljivost

уреди

Srebrni acetilid nije rastvorljiv u vodi i nije značajno rastvorljiv ni u jednom drugom rastvaraču.

Bezbednost

уреди

Kao i sve soli srebra, acetilid srebra je toksičan.

Reference

уреди
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ McCowan, J. D. (1963). „Decomposition of silver acetylide”. Transactions of the Faraday Society. 59: 1860—1864. doi:10.1039/tf9635901860. 
  4. ^ Finch, Arthur; Gardner, Peter J.; Head, Arthur J.; Majdi, Hassan S. (1991). „The standard enthalpy of formation of silver acetylide”. Thermochimica Acta. 180: 325—330. Bibcode:1991TcAc..180..325F. doi:10.1016/0040-6031(91)80402-5. 
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 
  8. ^ а б G.-C. Guo; Q.-G. Wang; G.-D. Zhou; T. C. W. Mak (1998). „Synthesis and characterization of Ag2C2·2AgClO4·2H2O: a novel layer-type structure with the acetylide dianion functioning in a 6112222 bonding mode inside an octahedral silver cage”. Chem. Commun. (3): 339—340. doi:10.1039/a708439k. 
  9. ^ M. P. Berthelot (1866). „Ueber eine neue Klasse zusammengesetzter metallhaltiger Radicale (A new class of combined metallic radicals)”. Annalen der Chemie. 138 (2): 245—253. doi:10.1002/jlac.18661380215. 
  10. ^ (језик: немачки) M. P. Berthelot, Ueber eine neue Klasse zusammengesetzter metallhaltiger Radicale (A new class of combined metallic radicals), Annalen der Chemie, 1866, vol. 138(2), p. 245–253. . doi:10.1002/jlac.18661380215.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  11. ^ Matyáš, Robert; Pachman, Jiří (2013). Primary Explosives (на језику: енглески). Berlin, Heidelberg: Springer Berlin Heidelberg. ISBN 9783642284359. S2CID 199492549. doi:10.1007/978-3-642-28436-6. 

Literatura

уреди

Dodatna literatura

уреди
  • Paul Hölemann, Rolf Hasselmann: Die Anreicherung von Phosphor- und Schwefelverunreinigungen in Acetylen-Flaschen. Westdt. Verlag, 1959.
  • Paul Hölemann, Rolf Hasselmann: Die Abhängigkeit des Volumens gesättigter Acetylen-Aceton-Lösungen von Temperatur und Konzentration. Westdt. Verlag, 1959.
  • Paul Hölemann, Rolf Hasselmann: Bestimmung des Dampfdruckes und der Verdampfungswärme von flüssigem Acetylen. Westdt. Verlag, 1959.
  • Paul Hölemann, Rolf Hasselmann: Die Druckabhängigkeit der Zündgrenzen von Acetylen-Sauerstoffgemischen. Westdt. Verlag, 1961.
  • Alfred Stettbacher: Die Schieß- und Sprengstoffe. Leipzig 1933.

Spoljašnje veze

уреди
  NODES