Трњани (Гарчин)
Трњани су насељено мјесто у саставу општине Гарчин у Бродско-посавској жупанији, Република Хрватска.
Трњани | |
|---|---|
 Трњани, један од 4 улаза у село - асвалтираним путем | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Бродско-посавска |
| Општина | Гарчин |
| Становништво | |
| — 2011. | 786 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 11′ 11″ С; 18° 09′ 03″ И / 45.186388° С; 18.150706° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 97 m |
  Трњани Трњани на карти Хрватске | |
 Трњани Трњани на карти Бродско-посавске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 35211 Трњани |
| Позивни број | +385 35 |
| Регистарска ознака | SB |
Историја
уредиИгњат Алојзије Брлић (српска католичка обитељ из Брода), у својој другој књизи Успомене на стари Брод, на страни 22. пише у дијелу "Православна црква и опћина", и о Трњанима: "...Ну покрај тога може се поуздано тврдити, да је било у Броду и околици православних житељах још из старијег доба, јер су православни већ г. 1524. Василија I... за своје епископе са седиштем у Пожеги имали... у то доба потпадали су православни у Броду под парохију у Клокочевику, а гробље им је било у Трњаних тј. на брежуљку код Трњаних крај цесте идући из Брода. Тек око године 1780. када се је православно житељство у Броду знатно помножало, добили су гробље према изтоку преко канала Глоговице преко пута од католичког гробља, гди се и данас налази."[1] У најстаријој матици крштених католика из Брода (1701-1735) Трњани се не спомињу, јер је у то вријеме село насељено само православним становништвом. Канонска визитација из 1730. године већ спомиње 8 католичких кућа, што показује да су се у Трњане тих година почели насељавати и католици.[2]
У доба НДХ бискуп Антун Акшамовић је послао мисионаре Стјепана Радеа и Павла Додића 8. фебруара 1942., да обаве у Трњанима вјерску поуку за прелазнике у католичанство. Трњани су тада били у склопу велике жупе Посавје.[3]
У Трњанима су усташе срушиле православну цркву у Другом свјетском рату 1941. године,[4] а срушена је и нова Црква Рођење Пресвете Богородице на истом мјесту 1992. године,[5] ноћ пред празник Велике Госпојине, јер су рушитељи мислили да је то храмовна слава, иако је слава храма била Мала Госпојина (Рођење Пресвете Богородице). Црква је након тога годинама стајала у рушевинама, да би преостали Срби, у радној акцији склонили рушевине и данас се виде само темељи некадашње цркве.[6]. У селу је и оскрнављени антифашистички споменик са којег је скинута црвена петокрака и испод ње, спомен-плоча са именима бораца погинулих против нациста и усташа.[7] У селу постоји католичка црква Светог Марка. У њој је жупник од 1888-1890. (могуће и прије и након тога) био Антун Печеновски (Pečenovsky), [8] а од 1911. (могуће и раније) и у вријеме НДХ, Иво Бекер (Becker).[9]
До територијалне реорганизације у Хрватској налазили су се у саставу старе општине Славонски Брод.
Становништво
уредиНа попису становништва 2011. године, Трњани су имали 786 становника.[10]
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено мјесто Трњани је имало 724 становника, сљедећег националног састава:
Потребно је напоменути да су се због ратних застрашивања од стране индоктринираних католика, многи Срби изјаснили на том попису као Хрвати, Југословени или неопредјељени.
Галерија
уреди-
Ученици са учитељем у Трњанима, пред почетак Првог свјетског рата. -
Темељи срушене српске православне цркве Рођења Пресевете Богородице (1992.) у Трњанима -
Од цркве су, поред темеља, остале плочице на поду. Када се улазило у цркву, лијево је била палионица свијећа (направљена од стакла у два нивоа) и дрвене степенице за хор, а десно је била просторија за свету тајну исповијести (види се на слици). Испред улаза у ту просторију је био стол за продају свијећа и духовне литератире (Православни мисионар, Православље, Светосавске Звонце...) -
Прозори су били оваквог облика са жутим стаклом, а полукружни свод цркве је красила плава позадина и на њој звијезде златне боје. Црква је имала нови дрвени иконсостас и није имала фреске. -
Једна од старих кућа у селу (децембар 2009.), која данас више не постоји. Налазила се код раскрснице, ка Селни и Гарчину. -
Српско православно гробље се налази ван села, на брежуљку, на путу ка Буковљу и Славонском Броду. Католичко гробље је прекопута. О старом српском православном гробљу на том мјесту је у Успоменама на стари Брод, писао Игњат Алојзије Брлић.
Референце
уреди- ^ Брлић, Игњат (1885). Успомене на стари Брод, 2. књига. Славонски Брод. стр. 22.
- ^ Скендеровић, Роберт (2012). Најстарија матична књига бродске жупе Пресветог Тројства (1701-1735). Славонски Брод: Хрватски институт за повијест, подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 140. ISBN 978-953-6659-60-9.
- ^ Новак 1986, стр. 689. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFНовак1986 (help)
- ^ Новак, Виктор (1986). Magnum Crimen, Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, репринт издање, поглавље: Терор и католичење. Загреб, Београд: Нова књига. стр. 694.
- ^ Архијерејска намјесништва епархије славонске.
- ^ Гугл мапе, темељи срушене српске православне цркве у Трњанима.
- ^ Гугл мапе, оскрнављени антифашистички споменик у Трњанима.
- ^ Бродски фрањевци 2003, стр. 135.
- ^ Бродски фрањевци 2003, стр. 259, 327.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 24. 4. 2016.
Литература
уреди- Бродски фрањевци (2003). Кроника фрањевачког самостана у Броду на сави IV (1879.-1932.). Славонски Брод: Хрватски институт за повијест, подружница у Славонском Броду.
- Новак, Виктор (1986). Magnum Crimen, пола вијека клерикализма у Хрватској (репринт издање). Нова књига, Београд.
Спољашње везе
уреди
 | Овај чланак везан за села у Бродско-посавској жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
