Кукувије
Кукувије (лат. Tytonidae) једна су од две породице птица из реда сова, при чему је друга праве сове (Strigidae). Разликују се од осталих сова по томе што имају фацијални диск срцастог облика, за разлику од округлог фацијалног диска типичних сова. Оне имају дуге, јаке ноге са моћним канџама. Оне се разликују од породице Strigidae по структурним детаљима, посебно у погледу грудне кости и стопала.[4]
| Кукувије Временски распон: Касни еоцен до данас
| |
|---|---|
| |
| Tyto novaehollandiae | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Strigiformes |
| Породица: | Tytonidae Ridgway, 1914 |
| Родови | |
| Синоними | |
| |
Кукувије су породица широког опсега, мада нису присутне у Северној Америци, Сахарској Африци, и великим деловима Азије. Оне живе у широком опсегу хабитата од пустиња до шума, и од умерених латитуда до тропа. Већина од двадесет постојећих врста кукувија је мало позната. Неке, као што је мадагаскарска кукувија, једва да су виђене или проучаване од њиховог открића, за разлику од уобичајене кукувије, која је једна од најбоље познатих врста на свету. Међутим, могуће је да неке подврсте обичне кукувије заслужују да буду одвојене врсте, али су веома мало о њима зна.
Пет врста кукувије је угрожено, и неке од острвских врста су изумрле током холоцена или раније (нпр. Tyto pollens, познат и фосилних записа са Андроса на Бахамама, и вероватно основа за митске Чикчарне[5]). Кукувије су углавном ноћне животиње, и генерално нису миграторне. Оне живе у паровима или појединачно.
Распрострањеност
уредиНастањују све континенте осим Антарктика. У Азији се могу наћи само на југу, југоистоку и југозападу. У Африци не живе само у средишњим деловима пустиње Сахаре. У Европи и Северној Америци не настањују хладна северна подручја.
Опис
уредиДуге су од 23 до 53 cm и тешке од 180 до 1 280 грама, зависно од врсте. Женке су обично незнатно веће од мужјака. Перје је наранчасто до црнкастомрко на горњем делу тела. Доњи део тела је бео, мркоцрвен или црнкастомрк. Хране се углавном маленим сисарима (до величине зечева), птицама, жабама, рибама, гуштерима и великим инсектима које лове ноћу, више уз помоћ слуха него вида.
Оглашавају се сиктањем, крештањем или звиждањем. Такође могу гласно "цвокотати" кљуном.
Размножавање
уредиГнезде су у амбарима и другим објектима који се ретко користе, вештачким гнездима, дупљама у одсецима, стенама или дрвећу. Неке се гнезде на тлу. Женка несе 2-9, понекада 11, белих јаја. Инкубира их 27-34 дана. Птићи остају у гнезду 50-64 дана.
Понашање
уредиКукувије су због свог обичаја да се гнезде у рушевинама, црквама и сличним местима добиле посебно место у фолклору. Ипак, људи је углавном повезују са земљорадњом. Будући да се ове птице хране разним пацовима и мишевима који уништавају усеве, ове су птице ту биле добродошле. Нажалост, та их је блиска веза са земљорадњом готово уништила у Западној Европи, јер су много више од осталих врста страдале од пестицида и хербицида. У Малезији се кукувије и хемикалије користе заједно да би се контролисала популација пацова. Такве су се мере показале успешним, јер једна породица сова годишње поједе око 1 300 пацова. Међутим, ово није увек било успешно: када су их људи увезли на сејшелска острва, сове су радије убијале локалне птице него глодаре. Тако су за 12 година у потпуности истребиле беле чигре са тих острва.
Систематика
уреди- Tyto alba
- Tyto aurantia
- Tyto capensis
- Tyto deroepstorffi
- Tyto furcata
- Tyto glaucops
- Tyto inexspectata
- Tyto javanica
- Tyto longimembris
- Tyto manusi
- Tyto multipunctata
- Tyto nigrobrunnea
- Tyto novaehollandiae
- Tyto novaehollandiae troughtoni - вероватно изумрла (1960-их)
- Tyto rosenbergii
- Tyto sororcula
- Tyto soumagnei
- Tyto tenebricosa
Фосилни родови
уредиБивши родови
уредиПретпостављена „гигантска кукувија” Basityto из раног еоцина чији остаци су нађени у Графенмихлу (Немачка) била је заправо крунски ждрал (Balearica);[6] претпостављена „кукувија Ускршњег острва”, на бази субфосилних костију нађених на Рапа Нуј се испоставило да је процеларид;[7] и за узорак оригинално описан као фосилни плиоценски Lechusa stirtoni касније је утврђено да су недавни остаци садашње америчке кукувије.[8]
Подврсте
уреди- Phodilus assimilis assimilis Hume, 1877
- Phodilus assimilis ripleyi Hussain & Reza Khan, 1978
- Phodilus badius arixuthus Oberholser, 1932
- Phodilus badius badius (Horsfield, 1821)
- Phodilus badius parvus Chasen, 1937
- Phodilus badius saturatus Robinson, 1927
- Tyto alba alba (Scopoli, 1769)
- Tyto alba detorta Hartert, 1913
- Tyto alba erlangeri W. L. Sclater, 1921
- Tyto alba ernesti (O. Kleinschmidt, 1901)
- Tyto alba gracilirostris (Hartert, 1905)
- Tyto alba guttata (C. L. Brehm, 1831)
- Tyto alba hypermetra Grote, 1928
- Tyto alba poensis (Fraser, 1843)
- Tyto alba schmitzi (Hartert, 1900)
- Tyto alba thomensis (Hartlaub, 1852)
- Tyto furcata bargei (Hartert, 1892)
- Tyto furcata bondi Parkes & A. R. Phillips, 1978
- Tyto furcata contempta (Hartert, 1898)
- Tyto furcata furcata (Temminck, 1827)
- Tyto furcata guatemalae (Ridgway, 1874)
- Tyto furcata hellmayri Griscom & Greenway, 1937
- Tyto furcata insularis (Pelzeln, 1872)
- Tyto furcata nigrescens (Lawrence, 1878)
- Tyto furcata niveicauda Parkes & A. R. Phillips, 1978
- Tyto furcata pratincola (Bonaparte, 1838)
- Tyto furcata punctatissima (Gould & G. R. Gray, 1838)
- Tyto furcata tuidara (J. E. Gray, 1828)
- Tyto javanica crassirostris Mayr, 1935
- Tyto javanica delicatula (Gould, 1837)
- Tyto javanica interposita Mayr, 1935
- Tyto javanica javanica (J. F. Gmelin, 1788)
- Tyto javanica meeki (Rothschild & Hartert, 1907)
- Tyto javanica stertens Hartert, 1929
- Tyto javanica sumbaensis (Hartert, 1897)
- Tyto longimembris amauronota (Cabanis, 1872)
- Tyto longimembris chinensis Hartert, 1929
- Tyto longimembris longimembris (Jerdon, 1839)
- Tyto longimembris papuensis Hartert, 1929
- Tyto longimembris pithecops (Swinhoe, 1866)
- Tyto novaehollandiae calabyi I. J. Mason, 1983
- Tyto novaehollandiae castanops (Gould, 1837)
- Tyto novaehollandiae galei Mathews, 1914
- Tyto novaehollandiae kimberli Mathews, 1912
- Tyto novaehollandiae melvillensis Mathews, 1912
- Tyto novaehollandiae novaehollandiae (Stephens, 1826)
- Tyto rosenbergii pelengensis Neumann, 1939
- Tyto rosenbergii rosenbergii (Schlegel, 1866)
- Tyto sororcula almae Jønsson et al, 2013
- Tyto sororcula cayelii (Hartert, 1900)
- Tyto sororcula sororcula (P. L. Sclater, 1883)
- Tyto tenebricosa arfaki (Schlegel, 1879)
- Tyto tenebricosa tenebricosa (Gould, 1845)
Галерија
уреди
Референце
уреди- ^ Billberg, Gustaf Johan Billberg (1828). Synopsis faunae Scandinaviae. Tome 1, Part 2 Aves. Table.
- ^ Peters, James Lee, ур. (1940). Check-List of Birds of the World. 4. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. 77.
- ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 394. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ Bruce, M. D. : Family Tytonidae (Barn-owls). In: del Hoyo, J.; Elliott, A. & Sargatal, J. (eds): Handbook of Birds of the World, Volume 5: Barn-owls to Hummingbirds: 34-75, plates 1-3. Lynx Edicions, Barcelona. 1999. ISBN 978-84-87334-25-2.
- ^ Marcot, Bruce G. (1995). „Owls of Old Forestsof the World” (PDF). United States Department of Agriculture - Forest Service. стр. 26. Приступљено 6. 3. 2019.
- ^ Mourer-Chauviré, Cécile (2008). „The systematic position of the genus Basityto, Mlikovsky 1998” (PDF). Proceedings of the Biological Society of Washington. 114 (4): 964—971. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 01. 2022. г. Приступљено 21. 03. 2019.
- ^ Steadman, David William (2006). Extinction and Biogeography of Tropical Pacific Islands Birds. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77142-7.
- ^ Chandler, Robert M. (јул—септембар 1982). „A Reevaluation of the Pliocene Owl Lechusa Stirtoni Miller” (PDF). Auk. 99 (3): 580—581 — преко SORA.
Литература
уреди- Bruce, M. D. (1999). „Family Tytonidae (Barn-owls)”. Ур.: del Hoyo, J.; Elliott, A. & Sargatal, J. Handbook of Birds of the World. Lynx Edicions. ISBN 978-84-87334-25-2., Volume 5: Barn-owls to Hummingbirds: 34-75, plates 1-3. Lynx Edicions, Barcelona
- Steadman, David William (2006). Extinction and Biogeography of Tropical Pacific Islands Birds. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77142-7..
- Ballmann, Peter (1969). „Les Oiseaux miocènes de la Grive-Saint-Alban (Isère) [The Miocene birds of Grive-Saint-Alban (Isère)]”. Geobios. 2: 157—204. doi:10.1016/S0016-6995(69)80005-7.(HTML abstract)
- Mlíkovský, Jirí (2002). Cenozoic Birds of the World, Part 1: Europe (PDF). Ninox Press, Prague. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 03. 2011. г. Приступљено 05. 02. 2016.
- Olson, Storrs L. (1985). Section IX.C. Strigiformes. In: Farner, D.S.; King, J.R. & Parkes, Kenneth C. (eds.): Avian Biology. 8: 129—132. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). Academic Press, New York. - Bruce, M.D. (1999). „Common barn-owl”. Ур.: del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J. Handbook of the Birds of the World. 5: Barn-owls to Hummingbirds. Barcelona, Spain: Lynx Edicions. стр. 71. ISBN 978-84-87334-25-2.
- Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (август 2022). „Owls”. IOC World Bird List Version 12.2. International Ornithologists' Union. Приступљено 9. 12. 2022.
- Uva, V.; Päckert, M.; Cibois, A.; Fumagalli, L.; Roulin, A. (2018). „Comprehensive molecular phylogeny of barn owls and relatives (Family: Tytonidae), and their six major Pleistocene radiations”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 125: 127—137. Bibcode:2018MolPE.125..127U. PMID 29535030. doi:10.1016/j.ympev.2018.03.013.
- Clements, J.F.; Schulenberg, T.S.; Iliff, M.J.; Fredericks, T.A.; Gerbracht, J.A.; Lepage, D.; Billerman, S.M.; Sullivan, B.L.; Wood, C.L. (2022). „The eBird/Clements Checklist of Birds of the World: v2022”. Приступљено 10. 12. 2022.
- „Data Zone: HBW and BirdLife Taxonomic Checklist”. BirdLife International. Приступљено 10. 12. 2022.
Спољашње везе
уреди
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Таксономија на Викиврстама- Barn-owls on the Internet Bird Collection