Боровница

Боровница
	листови и плодови боровнице
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Ericales
Породица:	Ericaceae
Потпородица:	Vaccinioideae
Племе:	Vaccinieae
Род:	Vaccinium
Секција:	Myrtillus
Врста:	V. myrtillus
Биномно име
	Vaccinium myrtillus; L.
Синоними
	Vaccinium angulosum Dul.; V. montanum Salisb.; Vaccinium yatabei Makino

Боровница или црна боровница, боровинка, боровњача, црна јагода, брусница и мрча (лат. Vaccinium myrtillus)^[1] је жбунаста биљка^[2] из породице вресова (Ericaceae). Научни назив је изведен од латинских речи bacca = бобица и myrtus (деминутив myrtillus) по сличности листова са биљком миртом.

Опис биљке

Жбунаста биљка висине до 50 cm са густим и танким гранчицама изразито оштрих углова и зелене, сјајне коре. Листови су округласто јајасти, а на врху шиљати и без длака, голи. Обод лиске је фино тестерасто усечен, а лисне дршке су веома кратке. Цветови су висећи на кратким дршкама и појединачни. Круница лоптаста зеленобеле до зеленкастоцрвене боје дужине 4-7 mm и изграђена од 5 режњића. Плод је сјајна бобица плавоцрне боје и благо накиселог укуса, која сазрева од јула до септембра. У њој се налази велики број семена.

Станиште и распрострањеност

Погодно тло за раст боровнице је кисело и умереновлажно земљиште, а на вишим надморским висинама је планинска црница. Расте у зони листопадних, букових шума и изнад ње на свежим земљиштима. Значајна је њена улога на планинским чистинама и субалпским ацидофилним заједницама где обраста велике површине. Чест је становник многих планинских масива.

Хемијски састав боровнице

Као боровница се користи зрео плод (Myrtilli fructus) и лист (M. folium). Хемијски састав плодова је:

органске киселине, посебно лимунска и јабучна;
шећер (до 30%);
витамин Ц (око 6 mg%);
пирокатехински танини;
комплекс Б витамина;
каротен (око 1 mg %);
масна уља (30%) (у семенима);
протеини (око 18%) у семенима.

Листови боровнице су прави извор минерала (калијум, натријум, манган, хром, гвожђе, бакар и др.), витамина Ц, органских киселина, а садрже и сапонине, шећер (до 18%), танинe и др.

Лековито дејство и употреба

Плодови боровнице имају примену како у народној тако и у службеној медицини.^[3] Благотворно су средство као превентива или терапија код авитаминозе или хиповитаминозе, као и за лечење неинфективног пролива код деце. Важно је и њихово дијететско деловање. Плодове је најбоље користити у свежем стању или као сок. Осим сока од њих се могу правити укусни и квалитетни сирупи, џемови, компоти и др. само што се кувањем губи витамин Ц.

Листови имају дејство кардиотоника, диуретика, холерика и адстригенса. Користе се као састојак биљних мешавина за лечење шећерне болести II степена као и код поремећаја дигестивног тракта.

При дуготрајној употреби листова боровнице или ако дође до предозирања јавља се хронично тровање па се због тога самомедикација не препоручује.

Занимљивости

У албанском језику (алб. boronica) је сличан, словенски, назив за боровницу.

Галерија

Боровница у цвату
плодови сакупљени у Аргентини
плодови сакупљени у Норвешкој
Боровнице из Биоградске горе
Боровнице из Биоградске горе
Боровнице на планини Дукат
Боровнице на планини Дукат
Плод боровнице
Боровница
Боровница
Станиште боровнице на Бесној Кобили
Станиште боровнице на Бесној Кобили

Види још

Референце

^ „Vaccinium myrtillus”. herbalia.org.
^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 163. ISBN 86-331-2075-5.
^ „Дани плавичасте љепотице”. Радио телевизија Републике Српске. 11. 8. 2011. Приступљено 11. 8. 2011.

Литература

Вуксановић, Снежана: Љековите биљке у шумски плодови (брошура), Натура, Колашин, 2007.
Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе

Технологија гајења високожбунасте боровнице, Проф. Др Јасминка Миливојевић, Пољопривредни факултет Универзитет у Београду, 2015.
BioNet škola Архивирано на сајту Wayback Machine (21. август 2008)
Species profile: Blaeberry
Bilberry and Herbal Medicine
Den virtuelle floran - Distribution мртва веза
Korisni saveti
www.poljoprivrednik.rs Izbor lokacije

[1] „Vaccinium myrtillus”. herbalia.org.

[британика_1-2] Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 163. ISBN 86-331-2075-5.

[Дани_плавичасте_љепотице-3] „Дани плавичасте љепотице”. Радио телевизија Републике Српске. 11. 8. 2011. Приступљено 11. 8. 2011.

[1]

[2]

[3]