Западна Вирџинија

Западна Вирџинија (енгл. West Virginia), је држава на југоистоку САД и на простору Апалача. На југоистоку се граничи са Вирџинијом, на југозападу са Кентакијем, на северозападу са Охајом, на североистоку са Пенсилванијом и на истоку са Мерилендом. Главни и уједно и највећи град је Чарлстон.

Западна Вирџинија
Застава Грб
Држава	САД
Главни град	Чарлстон
Највећи град	Чарлстон
Проглашење за  државу	— датум: 20. јун 1863.  — поредак: 35.
Гувернер	Џим Џастис
Површина	62.755 km2
Становништво	2010.
— број ст.	1.852.994
— густина ст.	29,53 ст./km2
— ISO 3166-2	US-WV
Званични веб-сајт

Западна Вирџинија је постала држава после Конвенције у Вилингу и отцепљења од Вирџиније током Америчког грађанског рата. Чланица Уније постала је 20. јуна 1863. Једна је од неколико држава у којој су вођене најзначајније битке Америчког грађанског рата. Западна Вирџинија је једина држава која је настала отцепљењем од Конфедеративних Америчких Држава и једина је држава (уз Неваду) која је настала током Америчког грађанског рата.

Састоји се од од 55 округа: Апшер, Барбор, Беркли, Бракстон, Брук, Бун, Вајоминг, Вебстер, Вејн, Верт, Вецел, Вуд, Гилмер, Грант, Гринбрајер, Додриџ, Кабел, Калхун, Кана, Клеј, Линколн, Логан, Луис, Марион, Макдауел, Маршал, Мејсон, Мерсер, Минго, Минерал, Мононгејлија, Монро, Морган, Николас, Охајо, Пендлтон, Плезантс, Покахонтас, Престон, Патнам, Рали, Рандолф, Ричи, Роун, Самерс, Тајлер, Такер, Тејлор, Фејет, Харди, Харисон, Хемпшир, Хенкок, Џексон, Џеферсон.

Демографија

Демографија

1900.	1910.	1920.	1930.	1940.	1950.	1960.	1970.	1980.	1990.	2000.	2010.
958.800	1.221.119	1.463.701	1.729.205	1.901.974	2.005.552	1.860.421	1.744.237	1.949.644	1.793.477	1.808.344	1.852.994