Аноксија
Аноксија (лат. аnoxia) је поремећај који се карактерише; смањењењем нивоа кисеоника у ткивима испод његових физиолошких вредности, потпуним недостатком кисеоника у организму због прекида његовог доласка у ткива и неспособнсги ћелија да користе кисеоник за нормалну функцију. Према брзини настанка разликују се две врсте аноксије; брзонастајућа или акутна аноксија и споронастајућа или хронична аноксија.[1]
| Аноксија | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | физиологија, патофизиологија |
| МКБ-9-CM | 799.02 |
| MeSH | D000860 |
Супротстављени ставовови
уредиПрема Артуру Гајтону, еминентном физиологу, у пракси се неки термини везани за поремећаје у дистрибуцији кисеоника у процесу дисања погрешно користе:[2]
- Аноксија у суштини значи да кисеоника уопште нема, али се овај термин чешће примењује за означавање смањене количине кисеоника. Исправнији назив (по Гајтону) за смањење количине кисеоника у организму био би хипоксија.
- Аноксемија, значи да у крви нема кисеоника, али се и овај термин у свакодневној пракси користи да означи да је заправо количина кисеника у крви смањена. Бољи термин (по Гајтону) за овај поремећај је хипоксемија.
Етиологија
уреди
Етиолошки гледан најчешћи узроци аноксије су:[3]
- Повреде са запушењем дисајних путева (запушење носа и уста, запушење ждрела и гркљана, запушење душника и душница)
- Утопљење
- Повреде које настају стезањем (загушење-стезање врата шаком односно шакама, задављење-стезање врата омчом коју затеже нека жива или нежива сила, вешање-стезање врата омчом коју пасивно затеже тежина сопственог тела),
- Стезање или притисак на грудни кош у току неких хируршких захвата
- Разни облици шока.[4]
- Акутна тровања
- Порођај
- Боравак на висини
- Болести крви (анемија)
- Тешка искрварења
Патофизиологија
уредиНедовољна количине кисеоника у атмосфери изазива пад парцијалног притиска кисеоника у удахнутом ваздуху, и има за последицу смањење оксигенације хемоглобина у плућним капиларима.[5] Код овог поремећаја у свим етапама транспорта кисеоника у организму његове вредности су смањене, тј. значајно су ниже од физиолошких, наведених у доњој табели. Могу настати због:
- загађења атмосфере издувним гасовима, парама, димом и другим испарењима,
- у току боравка на високим планинама или у атмосфери на великим висинама,
- у току инцидената у рудницима и подземним јамама,
- у ваздухопловству,
- космичким летовима,
- подводним активностима,
- због повреда и других механичких запушења уста и носа или стазања дисајних путева.[6]
Концентрација гасова у ваздуху и крви
| Гас | Ваздух атмосфера — алвеоле (парцијални притисак у кРа) |
Крв артерије — вене (парцијални притисак у кРа) |
|---|---|---|
| Кисеоник | (158) — (158) |
(95) — (40) |
| Угљен-диоксид | (0,3) — (40) |
(40) — (46) |
| Азот | (597) — (572) |
(572) — (572) |
| Водена пара | (5) — (47) |
(47) — (47) |
Врсте аноксије
уредиПрема брзини настанка и тежини клиничке слике разликују се две врсте аноксије;
Акутна аноксија
уредиАкутна или брзонастајућа аноксија, први је тип аноксије која се карактерише израженим знацима и симптомима недовољног снабдевања кисеоником виталних органа у току једног или два минута после прекида функције дисања. Она доводи до тежих поремећаја размене гасова у ћелијама, што има за последицу поремећај функције најзначајнијих виталних органа као што су мозак и срце.
Последице акутне аноксије зависе од брзине њеног развоја, и тежа су уколико су ћелије различитије или својственије. Време за које поједино ткиво може да се одржи у функцији износи; око шест до осам минута (за мозак), 20 до 30 минута (за булбус), 120 минута за мишиће итд.[7] Аноксија мозга и срчаног мишића може довести до наглог прекида можданих функција, застоја срчаног рада, и настанка смрти.
Акутна аноксија плода у тренутку порођаја, настала као поседица компресије, може да доведе до појаве енцефалопатије,[8] или глувоће, код новорођенчета.[9]
Хронична аноксија
уредиДруги тип аноксије је хронична форма аноксије, која може да настане као последица;
- Аноксична аноксија
Овај облик аноксије настаје као последица недовољног засићења хемоглобина артеријске крви кисеоником, најчешће због његове недовољне количине у плућима. Она може настати нпр. код висинске болести, када је условљене смањеним парцијалним притиском кисеоника у удахнутом ваздуху на великим висинама.[10]
- Анемијска аноксија
Анемијска аноксија настаје као последица недовољне количине хемоглобина у циркулишућој крви, због искрварења или анемијских болести.
- Застојна аноксија
Настаје као последица смањеног или недовољног протицања крви у ткивам (системска аноксија) или до самих ћелија (ћелијска аноксија), због озбиљно нарушене циркулације у крвним судовима и капиларима.
Такав облик аноксије срећемо код срчаног мишића, због неспособности веначног крвотока да снабде миокард довољним количинама кисеоника, код аноксије новорођенчета због нарушене функције крвотока, продуженим трајањем трудноће или порођаја.[11]
- Хистотоксична аноксија
Због ензимских поремећаја у ткивима или нарушене функције хемоглобина (нпр код разних тровања), у овој аноксија ткива и ћелије нису у могућности да користе кисеоник, иако га у плућима или крви има у довољним количинама.
- Остали облици аноксије
Разни облици аноксије могу настати или се касније јавити и; приликом анестезије, у току неких хируршких захвата или у разним облицима шока.
Извори
уреди- ^ Guyton, A. C. (1996): Medicinska fiziologija, Savremena administracija, Medicinska knjiga, Beograd.
- ^ Guyton, Arthur C.; John Edward Hall (2006). Medicinska fiziologija: udžbenik. Medicinska naklada. ISBN 978-953-176-318-9.
- ^ Guyton AC. Transport of oxygen and carbon dioxide in the blood and body fluids. In: Textbook of medical physiology. 5th edition. Philadelphia: WB Saunders; 1976. pp. 543–71.
- ^ Fink, M. P. (2001). „Cytopathic hypoxia in sepsis: a true problem?”. Minerva Anestesiol. 67 (4): 290—1..
- ^ Davidović, J. (1975): Neke psihofiziološke karakteristike hipoksičnih stanja. Skoplje: V Kongres psihologa Jugoslavije. Materijali. 2: 231—240. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - ^ Шик Л. Л., Канаев Н. Н. Руководство по клинической физиологии дыхания. / Л.: Медицина. 1980.- 375 с.
- ^ Krvavica S, Gamulin S. Integralna reakcija stanice na ozljedu. U: Gamulin S, Marušić M, Kovač Z, ur. Patofiziologija. Zagreb: Medicinska naklada; 2002. pp. 115–23.
- ^ Marjanović B, Janković B. Novija saznanja o patofiziologiji i terapiji hipoksično-ishemične encefalopatije u dece. U: Grupa autora. Problemi u pedijatriji 90. Beograd: Medicinska knjiga Beograd-Zagreb; 1991.1-14.
- ^ Davidović, J (1978). „Funkcionalni nivo neurona u hipoksiji”. Psihologija. 5: 141—149.
- ^ Davidović, J, Krstić, N, Radović, A, Milunović, MI, Milanović, R. (1976). Slučajevi akcidentalne hipoksije za vreme letenja. Zbornik radova iz vazduhoplovne medicine: 19-36.
- ^ Delivoria-Papadopoulos M (1998). „Mechanisms of cerebral injury in perinatal asphyxia and stragies for prevention.”. J Pediatr. 132: 30—34..
Литература
уреди- Cavusoglu, H.; Kayserilioglu, A.; Terzioglu, M. (мај 1969). „The effects of general hypoxic hypoxia and renal ischemia on erythropoietin production”. Arch. Int. Physiol. Biochim. 77 (2): 260—74. PMID 4184296. doi:10.3109/13813456909109706.
- Balachandran, J. S.; Masa, J. F.; Mokhlesi, B. (септембар 2014). „Obesity Hypoventilation Syndrome Epidemiology and Diagnosis”. Sleep Med Clin. 9 (3): 341—347. PMC 4210766
. PMID 25360072. doi:10.1016/j.jsmc.2014.05.007.
Спољашње везе
уреди | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
