Аргинин (Arg, R) (2-амино-5-гванидиновалеријанска киселина) је условно есенцијална аминокиселина (људски организам може да је синтетизује зависно од степена развитка и здравственог стања особе).[3][4]

L-Arginine
Називи
IUPAC назив
(S)-2-Amino-5-guanidinopentanoic acid
Други називи
Arginine
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Абревијација Arg, R
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.738
MeSH Arginine
  • InChI=1/C6H14N4O2/c7-4(5(11)12)2-1-3-10-6(8)9/h4H,1-3,7H2,(H,11,12)(H4,8,9,10)
    Кључ: ODKSFYDXXFIFQN-UHFFFAOYAT
  • O=C(O)C(N)CCC/N=C(\N)N
Својства
C6H14N4O2
Моларна маса 174,20 g·mol−1
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Први га је изоловао швајцарски хемичар Ернст Шулце 1886. године.

Аргинин се налази у многим прехрамбеним намирницама: чоколади, месу (свињетина, телетина, дивљач, морска храна, перад), млечним производима и семену (сунцокрета, сусама, бундеве).

Аргинин има важну улогу у деоби ћелија, зацељивању рана, излучивању амонијака из организма, отпуштању хормона, као и имунолошку улогу.

Референце

уреди
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  4. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Литература

уреди
  • Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 

Спољашње везе

уреди
  NODES