Бру на Бојн

Археолошки локалитет на завоју Бојн
Brú na Bóinne
Археолошки локалитет на завоју Бојн; Brú na Bóinne
Светска баштина Унеска
Место	Ирска
Координате	53° 41′ 34″ С; 6° 26′ 58″ З / 53.69284° С; 6.44932° З
Укључује	Dowth; Hill of Tara; Knowth; Њугрејнџ ;
Критеријуми	Културно добро: ii, iii, iv
Референца	659
Упис	1993 (-1976. седница)
Угроженост	не

Бру на Бојн (ир. Brú na Bóinne) група је неолитских споменика у округу Мид, у покрајини Ленстер, у Ирској, који су изграђени око 3500—3200 године п. н. е. пре египатских пирамида. То је највећи и један од најважнијих мегалитских праисторијских археолошких локалитета у Европи, и због тога је 1993. године уврштен на УНЕСКО-в списак Светске баштине у Европи.^[1] Њени неолитске громиле, менхири и долмени су изграђени захваљујући познавању основаних астрономских и научних спознаја, што је најочигледније на подземној гробној дворани Њугранџ.

Бру на Бојн

Бру на Бојн на карти Ирске

Локалитет окружује река Бојн с три стране, а са северне стране њеном притоком, реком Маток. Тако да је потпуно окружен водом често се назива и ”Завој реке Бојн“, што је неправилан превод ирског назива ”Brú na Bóinne“ што заправо значи ”Палата Бојн“.

Локалитет се састоји од 40 подземних гробних дворана и других споменика од којих су најпознатији концентрисани на северној страни реке (Њугранџ, Ноут, Доут), који су славни и због велике колекције неолитских уметности које су пронађене ту. Ови тумули су грађени на завоју реке и постоје докази да су изграђени од камења с још старијих грађевина, попут мезолитског каменог оруђа. Такође су посвећивани вековима после о чему сведоче гробни дарови из бронзаног, гвозденог, римског доба, па чак и средњег века.

Средишња и највећа гробна хумка Њугранџ је попут друге две велике хумке (Ноут и Доут) изграђен у складу с поравнањем равнодневнице (попут (Стонхенџа у Енглеској), али и други споменици (Когале кромле, Таунлејхол, Монкњутаун, ритуално језеро и др.) такође имају астрономски одређену типографију.