Буљине
Буљине или сове ушаре (лат. Bubo) представљају род птица из породице правих сова (Strigidae).[4]
Буљине Временски распон: касни плиоцен—данас
| |
---|---|
Индијска буљина, Bubo bengalensis | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Aves |
Ред: | Strigiformes |
Породица: | Strigidae |
Род: | Bubo Duméril, 1805[1][2] |
врсте | |
двадесетак, види текст | |
Синоними | |
Род буљина, у зависности од дефиниције, садржи 10 до 20 врста које живе широм света. Поједини припаднци овог рода представљају једне од највећих сова. Иако су првобитно у овај род сврставане искључиво сове са ушним перјем (отуд и назив сове ушаре), касније је традиција прекинута сврставањем других врста у овај род.
Систематика
уредиИ дан данас је у току расправа о томе које би све врсте требало укључити у род буљина. Иако подаци секвенци митохондријске ДНК (mtDNA) цитохрома b иду у прилог одлуци неких научника да се снежна сова као једна од ушатих сова адаптирала на арктичке услове, сврставајући је због тога у род Bubo;[5] ово образложење ипак нису прихватили сви научници, па је неки сврставају је у засебан род Nyctea.[6]
Исто тако, постоје неслагања око тога да ли четири сове рибарице, иницијално сврстане у род Ketupa, треба пребацити у род Bubo.[7] Да би род Bubo постао монофилетски, секвенце mtDNA цитохрома b сугеришу да би у буљине такође требало укључити род Scotopelia. Са друге стране, род Bubo би у том случају постао превелик и лоше дефинисан и чини се да би се Bubo у том случају састојао од два различита кладуса. Стога, алтернатива је да се ова два рода (Ketupa и Scotopelia) уједине у род Ketupa, под условом да се неке нетипичне буљине — у најмању руку малајска, шумска и усамбарска буљина, вероватно и гвинејска буљина и можда још неке друге — пребаце у тај род. Због свих ових проблема, као и због тога што су неке буљине недовољно проучене (на пример афричка буљина), неопходно је спровести додатна истраживања.[5]
Постојеће врсте
уредиСледеће тренутно живе врсте се уобичајено сврставају у род буљина:
- Bubo scandiacus (снежна сова; спорно)
- Bubo virginianus (америчка буљина)
- Bubo magellanicus
- Bubo bubo (буљина)
- Bubo bengalensis (индијска буљина)
- Bubo ascalaphus
- Bubo capensis
- Bubo africanus
- Bubo cinerascens
- Bubo poensis (гвинејска буљина)
- Bubo vosseleri (усамбарска буљина)
- Bubo nipalensis (шумска буљина)
- Bubo sumatranus (малајска буљина)
- Bubo shelleyi
- Bubo lacteus (афричка буљина)
- Bubo coromandus
- Bubo leucostictus
- Bubo philippensis
Према неким поделама, и следеће врсте припадају роду буљина:
- Ketupa blakistoni (сова рибарица?[8])
- Ketupa zeylonensis (сова рибар)
- Ketupa flavipes
- Ketupa ketupu
- Scotopelia peli (сова рибарица?)
- Scotopelia ussheri
- Scotopelia bouvieri
Фосили
уредиИзумрле именоване врсте које припадају роду буљина су:
- Bubo florianae (касни миоцен, Мађарска; прелиминарно постављена овде)
- Bubo leakeyae (рани плиоцен, Танзанија)
- Bubo binagadensis (касни плеистоцен, Азербејџан)
- Bubo osvaldoi (плеистоцен, Куба)[9]
Поред именованих, забележени су и други значајни фосили праисторијских буљина, обично у фрагментима:
- Bubo sp. (касни плиоцен, Француска)[10]
- Bubo sp. (касни плиоцен, Пољска; прелиминарно постављена овде)[11]
- Bubo sp. (касни плеистоцен, Мексико)[12]
За специмен коракоидне кости из касног плиоцена у Канзасу, који се налази у музеју природне историје Универзитета у Мичигену, не може се са сигурношћу утврдити да ли припада роду Bubo или Strix. Овај фосил припада таксону који је по величини сличан и америчкој буљини (B. virginianus) и лапонској сови (S. nebulosa).[13]
Синклерска сова (Bubo sinclairi) из Калифорније током касног плеистоцена можда је била палеоподврста америчке буљине,[14] док се врста Bubo insularis, која је отприлике у том периоду живела на Медитерану, сматра синонимом палеоподврсте сове рибара.[11][15]
За неколико фосила првобитно сврстаних у род Bubo се касније испоставило да су у питању друге птице. Врсте "Bubo" incertus и "Bubo" arvernensis из касног еоцена/раног олигоцена данас се сврставају у кукувије и то у родове Nocturnavis и Necrobyas. "Bubo" leptosteus се данас сматра примитивном совом из рода Minerva (првобитно Protostrix). "Bubo" poirreiri, из касног олигоцена или раног миоцена из Француске, сада је сврстана у род Mioglaux.
Са друге стране, наводни фосил чапље "Ardea" lignitum, из касног плицоена из Немачке, представља заправо фосил сове и вероватно припада роду Bubo. С обзиром на његову старост — око два милиона година — данас се сматра претком врсте Bubo bubo.[16][11]
Интеракција са људима
уредиВећина сова није у директном контакту са људима, управо због тога што су махом активне ноћу. Ипак, током 2015. године, буљина у Пурмеренду у Холандији, напала је око 50 људи, а заустављена је тек након што је унајмљен соколар како би је ухватио.[17]
Референце
уреди- ^ Melville, RV & JDD Smith, ур. (1987). Official Lists and Indexes of Names and Works in Zoology. ICZN. стр. 58.
- ^ Gregory, SSMS (2010). „The two 'editions' of Dumeril's Zoologie analytique, and the potential confusion caused by Froriep's translation Analytische Zoologie.”. Zoological Bibliography. 1 (1): 6—8.
- ^ Possibly a junior synonym of Ketupa, if that is a valid genus: Pavia (1999), Mlíkovský (2002, 2003).
- ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 179. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ а б Olsen et al. (2002)
- ^ Potapov, Eugene; Sale, Richard (2013). The Snowy Owl. T&APoyser. ISBN 978-0-7136-8817-7.
- ^ König et al. (1999)
- ^ Milenković, N. „Ishrana kukuvije (Tyto alba, Scopoli 1769) okoline Smedereva” (PDF). sove.org.rs. Novi Sad: Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu. Приступљено 3. 5. 2020.
- ^ Arredondo, O; Olson, SL. „A New Species of Owl of the Genus Bubo from the Pleistocene of Cuba (Aves: Strigiformes)”. Proc. Biol. Soc. Wash. 107 (3): 436—444.
- ^ Lambrecht 1933, стр. 616
- ^ а б в Mlíkovský 2002
- ^ A single bone of a large horned owl distinct from B. virginianus: Steadman et al. (1994)
- ^ Feduccia 1970
- ^ Howard 1947
- ^ Mlíkovský 2003
- ^ Olson 1985, стр. 167
- ^ Horror Owl: Caught In Purmerend[мртва веза]
Литература
уреди- Feduccia, J. Alan; Ford, Norman L. (1970). „Some birds of prey from the Upper Pliocene of Kansas” (PDF). Auk. 87 (4): 795—797. doi:10.2307/4083714.
- „A preliminary survey of trends in avian evolution from Pleistocene to recent time” (PDF). Condor|authorlink=Howard, Hildegarde. 49 (1): 10—13. 1947. doi:10.2307/1364422.
- König, Claus; Weick, Friedhelm & Becking, Jan-Hendrik (1999): Owls: A guide to the owls of the world. Yale University Press, New Haven. ISBN 978-0-300-07920-3
- Lambrecht, Kálmán (1933): Handbuch der Palaeornithologie [Handbook of Paleornithology]. Gebrüder Bornträger, Berlin. [in German]
- Mlíkovský, Jiří (2002): Cenozoic Birds of the World, Part 1: Europe. Ninox Press, Prague.
- Mlíkovský, Jiří (2003). „Brown Fish Owl (Bubo zeylonensis) in Europe: past distribution and taxonomic status” (PDF). Buteo. 13: 61—65. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 9. 2007. г. Приступљено 19. 9. 2008.
- Olsen, Jery; Wink, Michael; Sauer-Gürth, Heidi; Trost, Susan (2002). „A new Ninox owl from Sumba, Indonesia” (PDF). Emu. 102 (3): 223—231. doi:10.1071/MU02006. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 9. 2009. г. Приступљено 23. 12. 2006.
- Olson, Storrs L. (1985): The fossil record of birds. In: Farner, D.S.; King, J.R. & Parkes, Kenneth C. (eds.): Avian Biology 8: 79–238. Academic Press, New York.
- Pavia, Marco (1999). „Un cranio di Bubo insularis Mourer-Chauviré & Weesie, 1986 (Aves, Strigidae) nelle brecce ossifere del Pleistocene di Capo Figari (Sardegna, Italia)” [A cranium of B. insularis from the Pleistocene ossiferous breccia of Cape Figari (Sardinia, Italy)] (PDF). Atti della Accademia delle Scienze di Torino, Classe di Scienze fisiche, matematiche e naturali (на језику: енглески). 133: 1—10. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 09. 2012. г. Приступљено 03. 05. 2020.
- Steadman, David William; Arroyo-Cabrales, Joaquin; Johnson, Eileen; Guzman, A. Fabiola (1994). „New Information on the Late Pleistocene Birds from San Josecito Cave, Nuevo León, Mexico” (PDF). Condor. 96 (3): 577—589. doi:10.2307/1369460.
Спољашње везе
уреди- Медији везани за чланак Буљине на Викимедијиној остави