Грацијан

Флавије Грацијан Август (лат. Flavius Gratianus Augustus; Сирмијум, 8. април 359 — Лугдунум, 25. август 383), познат као Грацијан, био је цар Западног римског царства од 375. до 383. године. Био је син Валентинијана I из брака са Марином Севером и био је рођен у Сирмијуму у Доњој Панонији, на тлу данашње Србије.

Флавијан Грацијан Август
Портрет у Виминацијуму
Лични подаци
Датум рођења	(359-04-08)8. април 359.
Место рођења	Сирмијум, Римско царство
Датум смрти	25. август 383.(383-08-25) (24 год.)
Место смрти	Лугдунум, Римско царство
Породица
Супружник	Флавија Максима Констанција
Родитељи	Валентинијан I Марина Севера
Династија	Valentinian dynasty
Претходник	Валенс
Наследник	Теодосије I

Рана владавина

Грацијан је постављен за конзула 366. године и од оца добио титулу Nobilissimus|nobilissimus puer. Дана 4. августа 367. године од оца је добио титулу августа. После Валентинијанове смрти, 17. новембра 375. године, војска из Паноније је прогласила за цара Валентинијановог младог сина, Валентинијана II из брака са Јустином. Грацијан је стао уз овај избор војске; за себе је задржао неке провинције на западу, а помогао да се младом полубрату преда Италија, Илирик и Африка. Но, убрзо се показало да је ова подела само номинална и да стварна власт лежи у Грацијановим рукама.

Грацијан је 374. године, са 15 година, оженио 13-годишњу постхумну ћерку Констанција II, Флавију Максиму Констанцију у Триру. Источно римско царство било је под влашћу Грацијановог ујака Валенса. Године 378. Грацијан је поразио неке Алемане, а те исте године Валенс је погинуо у бици код Хадријанопоља.

Грацијан привремено уједињује Царство

Грацијан је тако добио управу и над Источним Царством, али је Грацијан, свестан да не може ефикасно управљати, предао власт над источним делом Теодосију I 19. јануара 379. године. Заједничким снагама Теодосије и Грацијан су успели да поразе варваре на Балкану до 382. године. Валенсове новчанице и новчанице из четвртрог века нове ере могу се видети на југоистоку Србије. Што указује на трговачку комуникацију.

Грацијан губи популарност

Неколико година Грацијан је тако управљао читавим Царством, али је временом губио утицај, одајући се разним уживањима. Тако су људи из његовог окружења, нарочито милански бискуп Амброзије, остварили велики утицај на управљање државом.

Међу своје телохранитеље Грацијан је уврстио и Алане. Поред тога појављивао се у јавним приликама обучен као скитски ратник. То је изазвало отпор према цару у војсци. Римски војсковођа Магнус Максимус повео је устанак у Британији и напао је Галију са великом војском. Грацијан се тада налазио у Лутецији, па је морао брзо да побегне у Лугдунум. Ту је био издан и био је предат својим противницима. Одмах је убијен, 25. августа, 383. године.

Црква у Грацијаново доба

Амброзије из Милана

У Грацијаново доба Православље је постало водећа вера у Царству. Под Амброзијевим утицајем, Грацијан је забранио паганске култове у Риму. Сам више није носио обележја врховног свештеника (pontifex maximus) римског паганског култа (што је чак и Константин Велики чинио), а наредио је да се из римског сената уклони олтар богиње Победе. У сукобу са присталицама Аријевог учења Грацијан се у почетку није истицао, али је касније, под Амброзијевим утицајем, нарочито након објављивања његове полемичке расправе de fide против присталица Арија и донатиста, стао на страну православља и забранио овим јеретицима божију службу.

Литература

• Curran, John (1998). „Chapter 3: From Jovian to Theodosius”. Ур.: Cameron, A.; Garnsey, P. The Cambridge Ancient History XIII: The Late Empire, A.D. 337–425. Cambridge University Press. стр. 78—110. ISBN 0-521-30200-5. 
• Clark, Gillian (2011). Late Antiquity: A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0199546206. 
• Cooley, Alison E. (2012). The Cambridge Manual of Latin Epigraphy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-84026-2. 
• Crosby, Daniel J. (2015). „"Arrows Fletched from Our Own Wings": The Early Church Fathers and the "Delphi of the Mind"”. Ур.: Johnston, W. Marshall; Crosby, Daniel J. A Dangerous Mind: The Ideas and Influence of Delbert L. Wiens. Wipf and Stock Publishers. ISBN 978-1498203975. 
• Dill, Samuel (1958). Roman Society in the Last Century of the Western Empire (2nd изд.). Meridian. ISBN 978-1346615486. 
• Grainger, John D (2020). The Roman Imperial Succession. Pen & Sword. ISBN 978-1526766045. 
• Halsall, Guy (2007). Barbarian Migrations and the Roman West, 376–568. Cambridge University Press. ISBN 978-0521435437. 
• Harries, Jill (2018). „Magnus Maximus”. Ур.: Nicholson, Oliver. The Oxford Dictionary of Late Antiquity, Volume 2: J–Z. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-881625-6. 
• Heather, Peter (2006). The Fall of the Roman Empire: A New History of Rome and the Barbarians. Oxford University Press. ISBN 978-0195159547. 
• Hebblewhite, Mark (2019). The Emperor and the Army in the Later Roman Empire, AD 235–395. Routledge. ISBN 978-0367880682. 
• Hebblewhite, Mark (2020). Theodosius and the Limits of Empire. Routledge. ISBN 978-1138102989. 
• Hinson, E. Glenn (1995). The Church Triumphant: A History of Christianity Up to 1300. Mercer. ISBN 0-86554-436-0. 
• Johnson, Mark Joseph (2009). The Roman Imperial Mausoleum in Late Antiquity. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-51371-5. OCLC 309835740. 
• Jolly, Karen Louise (1997). Tradition & Diversity: Christianity in a World Context to 1500. M.E. Sharpe. ISBN 978-1563244674. 
• Kienast, Dietmar (2017b) [1990]. „Theodosius I”. Ур.: Kienast, Dietmar; Eck, Werner; Heil, Matthäus. Römische Kaisertabelle: Grundzüge einer römischen Kaiserchronologie (на језику: немачки) (6 изд.). Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. ISBN 978-3-534-26724-8. 
• Kienast, Dietmar (2017c) [1990]. „Gratian”. Ур.: Kienast, Dietmar; Eck, Werner; Heil, Matthäus. Römische Kaisertabelle: Grundzüge einer römischen Kaiserchronologie (на језику: немачки) (6 изд.). Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. ISBN 978-3-534-26724-8. 
• Kienast, Dietmar (2017d) [1990]. „Valentinian I”. Ур.: Kienast, Dietmar; Eck, Werner; Heil, Matthäus. Römische Kaisertabelle: Grundzüge einer römischen Kaiserchronologie (на језику: немачки) (6 изд.). Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. ISBN 978-3-534-26724-8. 
• Kienast, Dietmar (2017e) [1990]. „Valens”. Ур.: Kienast, Dietmar; Eck, Werner; Heil, Matthäus. Römische Kaisertabelle: Grundzüge einer römischen Kaiserchronologie (на језику: немачки) (6 изд.). Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. ISBN 978-3-534-26724-8. 
• Kienast, Dietmar (2017f) [1990]. „Valentinian II”. Ур.: Kienast, Dietmar; Eck, Werner; Heil, Matthäus. Römische Kaisertabelle: Grundzüge einer römischen Kaiserchronologie (на језику: немачки) (6 изд.). Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. ISBN 978-3-534-26724-8. 
• Kulikowski, Michael (2019). The Tragedy of Empire: From Constantine to the Destruction of Roman Italy. Harvard University Press. ISBN 978-0674660137. 
• Lee, A. D (2013). From Rome to Byzantium AD 363 to 565. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2790-5. 
• Lenski, Noel Emmanuel (2002). Failure of Empire: Valens and the Roman state in the fourth century A.D. University of California Press. ISBN 978-0-520-23332-4. 
• McEvoy, Meaghan (2013). Child Emperor Rule in the Late Roman West, AD 367–455. Oxford University Press. ISBN 978-0199664818. 
• McEvoy, Meaghan (2016). „Constantia: The Last Constantinian”. Antichthon. 50: 154—179. S2CID 151430655. doi:10.1017/ann.2016.10. 
• Medina, Néstor (2018). Christianity, Empire and the Spirit: (Re)Configuring Faith and the Cultural. Brill. ISBN 978-9004357365. 
• Oost, Stewart Irvin (1968). Galla Placidia Augusta. A Biographical Essay. University of Chicago Press. ISBN 978-0226630502. 
• Radde-Gallwitz, Andrew (2018). Gregory of Nyssa's Doctrinal Works: A Literary Study. Oxford University Press. ISBN 978-0199668977. 
• Sivan, Hagith (2011). Galla Placidia: The Last Roman Empress. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-537912-9. 
• Testa, Rita Lizzi (2015). „The Famous 'Altar of Victory Controversy' in Rome: The Impact of Christianity at the End of the Fourth Century”. Ур.: Wienand, Johannes. Contested Monarchy: Integrating the Roman Empire in the Fourth Century AD. Oxford University Press. ISBN 978-0199768998. 
• Tomlin, R. (1973). The Emperor Valentinian I. Oxford University Press. 
• Vanderspoel, John (1995). Themistius and the Imperial Court: Oratory, Civic Duty, and Paideia from Constantius to Theodosius. University of Michigan Press. ISBN 978-0472104857. 
• White, Cynthia (2011). The Emergence of Christianity: Classical Traditions in Contemporary Perspective. Fortress Press. ISBN 978-0472104857. 
• Williams, Stephen; Friell, Gerard (1995). Theodosius: The Empire at Bay. Yale University Press. ISBN 978-0300061734. 

Спољашње везе

• Само име дедино („Вечерње новости“, 6. август 2009)