Гребен

Гребен или сика,^[1] је биолошка структура која је настала од корала, алги и осталих организама са кречњачком љуштуром или унутрашњом структуром, а настаје унутар 30° г. ш. од екватора у топлим, плитким, сунчаним морима која немају много распршеног седимента. Издижу се изнад околног морског дна. Постоје три типа гребена:

Обрубни гребен су пљоснати гребени причвшћени непосредно уз обалу.
Варијерни гребен протежу се паралелно уз обалу од које су одвојени широком, дубоком лагуном. Воде у лагуни су релативно мирне, јер их гребен штити од удара таласа. Највећи реценти гребен је управо баријерни: Велики корални гребен који се налази на источној обали Аустралије, дуг 3.000 km, широк око 300 km, а висок 200 m.
Атоли су циркуларни гребени са лагуном, а окружени су дубоком водом.

Ова три типа гребена међусобно су повезана. Наиме, обрубни гребен се јавља око вулканског острва. Острво почиње тонути, али не и гребен који се издиже дјеловањем организама који га граде. Полако прелази у баријерни гребен, а овај, након што острво у потпуности потоне, у атол.

У палеозоику најзначајнији гребенотворци биле су кречњачке алге и строматопоре. Корали постају доминантни гребенотворци тек у мезозоику и кенозоику.

Једна од дефиниција била би: стјеновити остатак абразијом разореног острвцета или стијенског блока у нивоу, испод или изнад (за вријеме осеке) нивоа мора.

Види још

Референце

^ Županović, Šime (1995). Hrvati i more : ribarstvo : od koga Hrvati naučiše ribarstvo i ribarsku terminologiju?. Zagreb: AGM. стр. 348. ISBN 978-953-174-048-7.

Овај чланак везан за географију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Županović, Šime (1995). Hrvati i more : ribarstvo : od koga Hrvati naučiše ribarstvo i ribarsku terminologiju?. Zagreb: AGM. стр. 348. ISBN 978-953-174-048-7.

[1]